Pa, kad smo već kod pravedničke literature, da vam od srca preporučim Harlana Kobena, tipa koji je pisao Tell No One, po kome snimiše Kristinin i moj omiljen film ove godine.
Ja pročitao i Jedan jedini pogled, a upravo čitam i Samo jednu priliku,a kupio sam još jedan, sad mu zaboravih ime, čitala ga Tanja, kaže odličan. Sve u svemu, izuzetno dobri zapleti, napetost, tenzija,upečatljivi likovi, uverljivo, a sve začinjeno filosofiranjem u pravoj meri. Kad krenete da ga čitate,nema više stajanja.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
extra! e pa, miss price da zahvalite sto je film kupljen, koja je u to vreme obavljala odgovornu funkciju prog. urednika ;) znamo gde!
odlican je film, slazem se!
Fala May Price!
Gledala sam Tell No One i nije mi nesto. 3/5.
Predpostavljam da je roman bolji, naziru se te potencialne ingenioznosti, ali film onako.
Prvo (sto je manja mana, ali mi je uzasno smetalo) - koj ce im kurac onolika pop muzika iz offa tipa U2? Besmisleno je. Nije taj tip filma. Smeta. Smetalo bi i da je engleski, a narocito smeta posto je francuski film.
Drugo, brate, premalo je stale. Sve se vrti oko stale, konja, caleta, tih isprepletanih porodica, a junakov cale, koj je, takoreci, katalizator zapleta, se pomene jedamput sve do pred sam kraj (kao da bi se prikrili clue-ovi, ili sta?)
Znaci, koliko ja shvatam to su neke isprepletane lokalne porodice: jedan lokalni vlastodrzac i njegov sin razmazeni psihopata, jedan lokalni pandur i njegova cerka humanitarni radnik i jedan lokalni konjusar i njegovo dvoje dece (junak i sestra). Sigurno su njihovi zivoti jos od detinjstva bili isprepletani, svi su se poznavali, zajedno rasli itd.
To se nista u filmu ne vidi na pravi nacin (onako raskosno).
Ne kazem da je to moglo bolje da se adaptira, ali jebiga, neko stivo je prosto za roman, a mozda je i moglo bolje (vise flashbackova, manje akcije / jurnjava s murjom i s onim placenicima itd/ - ja na sve to zevam.
Trece, sigurno je jedna od tema i ta vecna ljubav - znaju se od kad su bili mali, 8 godina se nisu prezalili itd, a ni to u filmu (nedostatak prikaza njihove mladosti) nekako nije dovoljno istrazeno, pa kad se na kraju nadju nema te emotivne katarze.
Naravno, dodatno je nema jer glavnog junaka igra neki matori sivonja koj ocigledno nije vrsnjak sa cicom i onim Filipom ubicom, a trebalo bi da bude.
A na sve to, cim ti prvi put pruze (kao u prolazu, da ne primetis) informaciju da postoji neki Filip Nevil (ili kako se zvase) koj je umro u svojoj 30 godini, iste godine kad navodno i junakinja, odmah ti je jasno da ce plot da se valja oko toga, pa ni tu nema saspensa...
Dobro, ne ocekujes da je njen cale umesan, i lepo je ono na kraju sto se zrtvuje za ceru, ali opet kazem, ni ta emocija se ne dobije dovoljno jer se nije insistiralo na porodici, isprepletanim zivotima, roditeljima i generalno biografijama.
Ok mi je ona Christin Scot Thomas (genijalna glumica) i ona advokatica je simpaticna i dobar pandur je ok, ali kao da su ti likovi previse forsirani na ustrb nekog plotline-a koj se ipak namece kao kljucan.
Dobra mi je, doduse, ona sajko riba sto te muci tako sto ti pomera organe.
Tako da eto. Nije me nesto fascinirao film.
Uh, ne bih se ja složila da su Kobenovi romani toliko zanimljivi. Recimo, čim sam pogledala Ne reci nikom, kojim sam bila oduševljena i to mi je skoro pa najbolji film od onih koji su se davali u bioskopima ove već odlazeće godine, uzela sam prvu Kobenovu knjigu koju sam našla u biblioteci. Jebemu, sad ne mogu da se setim naslova, ali se radi o momku koji radi u nekoj vrsti mobilne sigurne kuće (obilazi ulice kombijem i pruža neku vrstu prve pomoći i trenutnog utočišta prostitutkama i deci sa ulice). Onda mu nestane devojka, a u isto vreme stiže vest da mu je brat, za kog je mislio da je mrtav (brat je inače godinama u bekstvu jer je optužen za ubistvo devojke iz komšiluka, bivše devojke gl. junaka)zapravo živ. E, sad, sve ovo zvuči zanimljivo, al to je toliko bezvezno napisano (možda je i do prevoda, čitala sam roman na srpskom) da imaš utisak da gledaš one najgore trilerčiće B produkcije. Likovi puni opštih mesta itd., ni traga od one misterije iz Ne reci nikom (filma). Tako da me ništa nije podstaklo da tragam dalje za knjigama Kobena. Možda je bolji u originalu.
Slažem se, Kristi. U pitanju je Nestao zauvek i prestao sam sa čitanjem,jer mi je dosadan i glup. ;)
Jedan jedini pogled je mnogo zanimljivija & uverljivija.
A slažem se i za film, Ivo, ali prosto, T & ja smo se nameračili da gledamo neki triler, u koji ćemo da se uživimo i kao takav nam je legao skroz, a kasnije i knjiga.
Post a Comment