Tuesday, April 29, 2008

I MRMORAK JE SVET


Gomila nekih jubileja se sjatila. 60 godina Novog Beograda, pa Dani Beograda. A, sad imamo i Dane Planete zemlje. Al, u toj ponudi su mi najjači Dani Beograd zbog džinovskog balona. Taj ogromni balon (u prečniku - 10 m) na kom je naštampana mapa Beograda (po ideji umetnika Slaviše Savića - osnova ideje je bila da se mapa Beograda preslika na globus, pa da bude kao: Beograd je svet). I taj ogromni helijumski balon je sa Slavije odneo vetar. Dva sata je leteo, preleteo Mirijevo, Višnjicu, Vršac i sleteo u Mrmorak, kod Kovina, kad se helijum izduvao. Kolko je meni ovo smešno. Zamislite samo neki pošten svet u Mrmoraku, rade u bašti nešto, kad ogromna balončina sa mapom Beograda sleti s neba. Nit znaju možda za te Dane Beograda, ni za naše lokal megalopolske ideje, ni za konkurs na kom je pobedio Slaviša, ništa, žive u Mrmoraku i samo im sleti to čudo! Najbolje od svega što su balon sve vreme pratili, kako se kaže, članovi ekipe iz preduzeća Advertout koj su ga postavili na Slaviju. Onda su ga iz Mrmorka spakovali vratili u domaju. To ne bi ni Svift smislio. Smejala sam se u sebi posle, kad god se setim toga ili kad vidim na Knezu ona ogromna slova. Obožavam kad se tako neke skroz sitne, prirodne sile umešaju u ceremonijal i sjebu ga. Setila sam se i onog filma što nam je Petrit puštao na času, Makavejev valjda radio, kad su valjda prvomajske svečanosti snimljene tako što se snimaju sve one sitne radnje: tipa kako vuku ono prase u kamion, pa piše skiči prase ne da se! ili neke smorene face kako gledaju sa svojih prozora ili kako se zapetljala zastava. Valja se to ljudi! Da je neka vetrina dunula u koreografiju Leni Rifenštal kad je sve bilo cakum pakum, da se sve zastave nisu vijorile ko pod konac, možda bi se neko od postrojenih tamo i nasmejao i možda bi Hitler mogo da ga puši posle. Eto i 1. maj ide, a bio je i Uskrs. Valjda će biti vetra!

E, da, a htela sam da sa vama podelim i jedan tekst koji me oduševio. Objavljen povodom 60 godina Novog Beograda, u prošlom Ninu, a pisao ga Miroslav Momčilović, reditelj filma Sedam i po. Kad god se setim ovog teksta (a pročitala sam ga pre nedelju dana) osmeh mi se raširi na licu i baš mi bude nekako toplo oko srca. Nema ga na netu te ću da ga prekucam da ga i vi pročitate i to vam je od mene za sve ove praznike. Da budete živi i zdravi!

Stari, dobri Novi Beograd
Miroslav Momčilović
Nin, broj 2990
17.4.2008.

Ja sam plakao i gledao stvari u neraspakovanim kutijama. Moj brat je ćutao. Mama je rekla da će nam ovde biti bolje. Ja sam rekao da je meni i kod Fontane bilo dobro. Mama je rekla da će mi i u blokovima biti dobro. Ja sam rekao da neće. Tata je rekao da smo na četiri kilometra od Fontane. Ja sam rekao da nije četiri nego pet. Deda je rekao da je svejedno da l je četiri ili pet, jer će ionako doći ustaše i sve nas poklati kao 41. Mama je rekla da je to glupost. Deda je rekao da su tako pričali i Srbi koji su završili u Jasenovcu. Deda je još dodao i to da su Srbi bezbedni samo s one strane Save gde je prava Srbija i da s ove strane Save uvek vreba opasnost od ustaša.
Moj mlađi brat je pitao ko su ustaše. Baba mu je rekla da ćuti. Mama mu je rekla da su to neke loše čike koje su davno umrle. Deda se nasmejao i rekao da ćemo to tek da vidimo. Ja sam pitao dedu da li te ustaše mogu da stignu i do Fontane. On je rekao da mogu. Tata mu je rekao da ne lupa i da su stigli samo do Zemuna. Deda je rekao da bi stigli i dalje da ovde nije bilo Močvare. Tata je rekao da je možda u pravu. Deda je rekao da je on uvek u pravu i da ćemo tek da pokusamo čorbu koju nam je Ćopavi napravio. Ja sam pitao ko je Ćopavi. Mama je rekla niko.
Baba je rekla aj živeli, i nek vam je srećno useljenje.
Moj brat je pitao kad će čorba. Deda je rekao čim umre Ćopavi. Baba mu je rekla da ćuti. On je rekao da je dosta ćutao. Ja sam hteo da gledam televiziju. Mama je rekla da će komšija Ratko uskoro televizor da donese iz kombija. Tata je rekao da samo buljim u televizor, a ja sam rekao šta ću drugo kad više nemam drugove. Mama je rekla da ću ovde naći nove drugove. Ja sam pitao kad. Deda je rekao da mu je muka više od tih drugova. Ja sam rekao da volim drugove, a tata je rekao da deda ne misli na te drugove.
Mama je rekla da ne plačem, da će mi ovde biti bolje jer imamo veći stan. Ja sam rekao da mi ne treba veći stan. Tata je rekao da ću ovde imati svoju sobu. Ja sam rekao da mi ne treba moja soba. Tata je rekao trebaće ti kad porasteš. Ja sam rekao da neću da porastem. Deda je rekao i to što kažeš. Baba je rekla trebaće ti kad dovedeš neku devojku. Ja sam rekao da neću da imam devojku. Baba je rekla da moram ako hoću da se oženim. Ja sam rekao da neću da se ženim. tata je rekao valjda ćeš da budeš peder. Onda mu je majka rekla sram te bilo! Onda je deda rekao da je pederima bolje jer se s muškarcima lakše izlazi na kraj. Onda je moj brat pitao šta je peder. Onda sam ga ja šutnuo ispod stola.
Onda je došao komšija Ratko i pitao đe ćemo s televizorom. Ja sam bio srećan. Moj brat je pitao kad će čorba. Mama je rekla sad će. Moj deda je pitao komšiju Ratka da li je on Crnogorac. On je rekao da jeste. Ja sam rekao dedi da komšija Ratko na zidu ima goblen druga Tita i gusle i goblen nekog čike s bradom. Dedi je zaigrao brk i pitao je komšiju ko je taj s bradom. Komšija ratko je rekao da je to Njegoš. Deda se razočarao i pomogao mi da uključim televizor. Ja sam pitao ko je Njegoš. Komšija Ratko je ustao i svečano rekao da sam još mali ali da zapamtim da su tri najveća filozofa u istoriji Platon, Njegoš i Tito. Moj brat je pitao ko je Platon, a ja sam mu rekao da je on umro. A deda je rekao da će uskoro i ovaj treći. A komšija Ratko mu je rekao da se pomeri s mesta. Deda se nije pomerio. Došla je komšinica Milka da vodi kući komšiju Ratka. Ovaj je rekao samo još malo.
Na televiziji je bio Brus Li. Deda je rekao da Kineza ima ko pleve i da će uskoro preplaviti celu planetu. Komšija Ratko je rekao i treba kad su povezani. Deda je rekao da neće tako pričati kad mu dođu na njegov Novi Beograd. Baba je rekla ne dao bog.
Komšinica je rekla da se ne brine zbog Kineza već zbog toga što je čula da Novi Beograd tone. Tata je rekao da se to odnosi na Veneciju. Moj brat je pitao šta je to Venecija. Moja mama je rekla da je to tamo gde idu srećni. Tata je rekao šta hoćeš jesi bila u Budvi. Deda je pitao komšiju Ratka una li đe je Budva. Svi su se smejali. Moj brat je ćutao, a ja sam se isto smejao iako nisam znao zašto.
Moja mama je zabrinuto pitala komšinicu Milku od koga je čula da Novi Beograd tone. Ona je rekla da je čula da je to zbog toga što je napravljen na pesku. Moj tata je pitao a zašto onda nisu potonule piramide u Egiptu. Onda je ona rekla da nikad nije bila u Egiptu. Onda je komšija Ratko njoj rekao: onda ćuti. Onda je deda rekao da nisu propale piramide, ali da je propao Egipat. Onda je baba rekla dabogda svi tako propali u zlatu svili i kadifi.
Onda je mama rekla da zapevaju nešto za srećno useljenje. Onda su pevali Oj oj oraje, oraje. Onda su pevali kafu mi draga ispeci. Onda su pevali o tome kako je majka najsrećnija kad ženi svoga sina. Onda je deda rekao da je to kad se ide u vojsku. Onda je komšija Ratko pevao o nekoj krčmi u planini.
Onda je neko zvonio na vrata. Predstavio nam se kao rodženi Beogradžanin kome smeta buka jer su ovde zidovi tanki. I rekao je da on ne može da sluša te urlancije jer potiče iz staaaare beogradske porodice. Onda ga je tata pitao šta traži ovde kad je iz staaaare beogradske porodice. Onda je on rekao da je morao da se skloni iz centra zbog seljaka kao što smo mi. Onda ga je moj tata pitao da li je on Turčin? Onda je on rekao da nije. Onda je moj tata rekao da su za razliku od Novog Beograda starosedeoci Beograda Turci. Onda je deda rekao bravo zete! Onda je ovaj zalupio vrata. Onda mu je moj deda opsovao mater.
Onda je moja mama rekla da voli novogradnju jer je tu sve novo i nema bubašvaba.
Onda je komšinica Milka rekla da samo ne voli što su niski plafoni.
Onda joj komšija Ratko rekao da neće valjda da skače s motkom.
Onda je ona rekla da neće i da i ona voli kad je sve novo.
Onda je tata rekao da je neki Amerikanac rekao da je najbolji auto nov auto.
Onda sam ja pomislio da je najbolji Beograd Novi Beograd.

Saturday, April 5, 2008

Into the Wild / Dopler... ali pravi!


Prvo ljudi moji: potpuno sam blown away by Emile Hirsch!

Bio mi je simpatican jos od Alpha Dog (ko nije gledao da gleda - nije da nema svojih mana, ali generalno odlican film + lots of young talent, tipa Emil + Ben Foster + Anton Yelchin + nevidjeno gotivan Justin Timberlake ?!). Ne znam zasto, al nesto se obradujem svaki put kad se neki relativno novi lik pokaze kao dobar glumac, tipa nas Ryan, valjda su mi mnooogo dosadni ovi etablirani.

E, sad, sto se filma tice, meni je ovo ubedljivo najbolji film Sona Pena. U principu, uvek mi je Son bio preterani mrsomud & filozof, cak i kao glumac, a kao reditelj narocito. E, sad, ovaj film i lici i ne lici na njega. Lici u smislu teme (filosofsko mrsomudjenje / naravno u najpozitivnijem svetlu :) ali ne lici u estetskom smislu - nema te njegove klaustrofobije, mraka, depre... nego je sve open space, sareno, otvoreno... kao da film dise, da mu je ritam prirodan (sto mi je uvek falilo kod Sona Pena - generalno mu svi filmovi pate od tog namestenog, laznog ritma).

Film je istinita prica o ortaku iz bogate porodice koj, po zavrsetku studija, odluci da ostavi all wordly goods behind & da se bez kinte, kola i sa samo osnovnim potrebstinama uprti na putesestvije po divljinama Amerike koje ce mu, nada se, doneti prosvetljenje. Kako film odmice, tako njega putovanje vodi sve dublje i dublje u divljinu, da bi na kraju zavrsio na Aljasci...

Fakat, treba strpljenja i raspolozenja da se film odgleda. Ali dobar je! Tema koja je ocigledno sad aktuelnija nego ikad (materijalno vs spiritualno, za i protiv kapitalizma, smisao zivota itd), obradjena na jedan vrlo zanimljiv (ako ne bas potpuno originalan), iskren i ubedljiv nacin, sa razresenjem koje je i potresno i optimisticno.

Ono sto je najbolje, bar meni, je sto film mnogo toga podrazumeva i ne tretira nas kao idiote - podrazumeva da nam je junak psiholoski poznat, pa ga preterano ne objasnjava, podrazumeva da i sami delimo neke od junakovih svetonazora, pa ih ne verbalizuje... emocije i spoznaje tezi da saopsti kroz sliku, scenu, odnos... ne kroz reci (netipicno za Sona Pena). S druge strane, ako se u film ne udje sa dobrom dozom podrazumevanja, razumem zasto nekog moze da razocara. Nazalost, na samom kraju film malo samog sebe izneverava u ovom smislu, pa se poruka BUKVALNO izgovori... to je mozda najveca mana (+ Vilijam Hurt & Marsa Gej Harden /roditelji/ su malo preterani).

Eto, znaci, topla preporuka.

+ Ajde, malo postujte isterivaci, sta ste se uspavali :)

Friday, April 4, 2008

Paranoid Park / 'De ih nalaze?!



Elem,

iz nekog razloga ne stigoh ranije da nascribam review za Paranoid Park koj sam gledala na Festu. Nije los film, mozda malcice preachy u odnosu na prethodne (bolje) filmove Gasa Van Santa (i Larija Klarka) na datu temu, ali u svakom slucaju dobar.

Ono sto se izdvaja kao "naj dobro" ili u cemu je ovaj reditelj apsolutno superioran u odnosu na (pa, jebiga) skoro sve reditelje :) je nenormalno dobra atmosfera koja daje tacan, medicinski-precizan uvid u svet emocija glavnih likova ili, tacnije receno, svet u kome su one zamrznute.

Naravno, dosta je pokusaja bilo da se na filmu capteruje i prikaze nedostatak emocija ili praznina junaka (Sofia Copolla mi prva pada na pamet - u svakom filmu, naravno, ali u Mariji Antoaneti pokusaj je i uspeo!), ali nema spora da su Gas & Leri apsolutni sampioni navedene discipline.

Bez zelje da ih poredim (Gus dobija, naravno :), obojca imaju neku genijalnu perceptivnu moc u odnosu na teen period i, sto mi je zapravo i najvaznije za ovu temu, obojca prave SPOT ON CASTINGE!

Kako? Gde nadju ove bolesno genijalne naturschike?

Mare & me smo inspirisani Elephantom razvili teoriju da za to moras da budes gay and/or malcice pedofil. Takvu objektivizaciju decacke lepote mislim da nigde drugde ne mozes da susretnes a ona cak nema ni svoj opozitni pandan (ja bar ne znam za reditelja koj ima takav fetis na teen girls. Standardne, dosadne objektivizacije se ne racunaju). Mislim, ok, ako se bas potrudim, mozda Erik Romer sa filmovima tipa "Paulina na plazi" i "Klerino koleno". Ali to bi bilo to.

Dakle, samo da se napomene: Gus Van Saint je "stvorio" Meta Dilona, Kianu Rivsa, Rivera Finiksa (nije ih pronasao, ali ih je, vala, reinventovao), Joakima Finiksa, Kejsi Afleka...

Kod Lerija Klarka su debitovale Rosario Doson, Kloi Sevinji... koristio je Breda Renfroa, Nik Stala, Bizu Filips...

a obojca su koristila Majkla Pita.

Ali to su samo glumci sa kojima su radili! Pravi uspeh lezi u klincima (na slici). Svaka cast.