Prvo ljudi moji: potpuno sam blown away by Emile Hirsch!
Bio mi je simpatican jos od Alpha Dog (ko nije gledao da gleda - nije da nema svojih mana, ali generalno odlican film + lots of young talent, tipa Emil + Ben Foster + Anton Yelchin + nevidjeno gotivan Justin Timberlake ?!). Ne znam zasto, al nesto se obradujem svaki put kad se neki relativno novi lik pokaze kao dobar glumac, tipa nas Ryan, valjda su mi mnooogo dosadni ovi etablirani.
E, sad, sto se filma tice, meni je ovo ubedljivo najbolji film Sona Pena. U principu, uvek mi je Son bio preterani mrsomud & filozof, cak i kao glumac, a kao reditelj narocito. E, sad, ovaj film i lici i ne lici na njega. Lici u smislu teme (filosofsko mrsomudjenje / naravno u najpozitivnijem svetlu :) ali ne lici u estetskom smislu - nema te njegove klaustrofobije, mraka, depre... nego je sve open space, sareno, otvoreno... kao da film dise, da mu je ritam prirodan (sto mi je uvek falilo kod Sona Pena - generalno mu svi filmovi pate od tog namestenog, laznog ritma).
Film je istinita prica o ortaku iz bogate porodice koj, po zavrsetku studija, odluci da ostavi all wordly goods behind & da se bez kinte, kola i sa samo osnovnim potrebstinama uprti na putesestvije po divljinama Amerike koje ce mu, nada se, doneti prosvetljenje. Kako film odmice, tako njega putovanje vodi sve dublje i dublje u divljinu, da bi na kraju zavrsio na Aljasci...
Fakat, treba strpljenja i raspolozenja da se film odgleda. Ali dobar je! Tema koja je ocigledno sad aktuelnija nego ikad (materijalno vs spiritualno, za i protiv kapitalizma, smisao zivota itd), obradjena na jedan vrlo zanimljiv (ako ne bas potpuno originalan), iskren i ubedljiv nacin, sa razresenjem koje je i potresno i optimisticno.
Ono sto je najbolje, bar meni, je sto film mnogo toga podrazumeva i ne tretira nas kao idiote - podrazumeva da nam je junak psiholoski poznat, pa ga preterano ne objasnjava, podrazumeva da i sami delimo neke od junakovih svetonazora, pa ih ne verbalizuje... emocije i spoznaje tezi da saopsti kroz sliku, scenu, odnos... ne kroz reci (netipicno za Sona Pena). S druge strane, ako se u film ne udje sa dobrom dozom podrazumevanja, razumem zasto nekog moze da razocara. Nazalost, na samom kraju film malo samog sebe izneverava u ovom smislu, pa se poruka BUKVALNO izgovori... to je mozda najveca mana (+ Vilijam Hurt & Marsa Gej Harden /roditelji/ su malo preterani).
Eto, znaci, topla preporuka.
+ Ajde, malo postujte isterivaci, sta ste se uspavali :)
9 comments:
taj lik /McCandless dečko/ naprosto iritira svojom nadmenom naivnošću.
Zanimljivo. Ja ga uopste nisam dozivela kao naivnog.
Nadmenog/arogantnog da, ali u tome je i poenta. Meni su takvi likovi super zanimljivi (jos od Molierovog Mizantropa pa na dalje :) A da ti ne pricam koliko mi je lakse da se identifikujem sa njima (tj svoje probleme sa njihovima) nego sa nekim autenticnim filmskim dobricama.
SPOILER ALERT
Za mene je ovo film o odrastanju (naravno, ne samo o tome, ali u svojoj sustini). A sta znaci odrasti i "biti srecan" cak i sam junak kaze/napise/ili procita iz neke knjige (ne secam se dobro) pri kraju filma.
Ta vrsta mizantropije koju on pokazuje i zelja da se pobegne od sveta, cest je slucaj (u manjoj ili vecoj meri) kod natprosecno inteligentnih adolescenata. Naravno, svet, takav kakav jeste, im daje dovoljno razloga da potkrepe svoja uverenja o njemu, ali, opet naravno, problem nije u svetu, nego u njima i njihovoj nesposobnosti da oproste ljudima oko sebe, da pronadju svoje mesto u drustvu i da osecaju istinsku empatiju i ljubav prema bliznjima. Ta vrsta emotivne konfuzije je normalna, ali je vecina takvih ljudi prevazidje u procesu odrastanja. Primer McCandlessa je ekstreman (retko ko zaista uradi to sto je on uradio) ali opet tipican.
Skoro smo ovde na blogu pricali i o Lovcu u Razi... mislim da su slicnosti izmedju junaka te knjige (Holdena) i McCandlessa velike.
OCIGLEDNO je da Into the Wild nije kritika modernog sveta, nije glorifikacija divljine vec, sasvim suprotno, oda ljudima i njihovim slabostima i podsetnik na to koliko je zivot, i pored svih svojih mana lep upravo zahvaljujuci ljudima koji nas okruzuju.
Junak to na kraju shvati.
Medjutim, ovaj film je putovanje na koje, figurativno govoreci, krece jedan, a zavrsava ga drugi covek, tako da je normalno da je junak na pocetku (i vecim delom filma) arogantan & iritantan, inace njegova promena ne bi bila moguca i film ne bi imao smisla.
e, dobar je film skroz. Iako me u početku malko smorio, što se bližio kraju bio mi je sve potresniji, a najjači utisak mi je slika pravog tipa i onog aviona na kraju, vrhunski kraj
Muzika Edija Vedera je briljantna.
iznenadio me film koliko je - lep. tj prijao mi je jako.
ono sto je meni dobro u citavjo prici: uz sve uspehe i neuspehe, momak juri dalje. sam kraj, osmeh na licu dok umire..
veliki plus za Penn-a
pozdr
dobar dan, Pravdoisterivači!
je l može jedan naručen tekst?
o tome zašto obožavamo MUZIČARKE koje obožavamo
Nato, moze, al' za to moras da se obratis isterivacu-strucnjaku za muziku sestri luzerki (ili rezervno krris) :)
Zar nisam ja stručnjak za muziku?
e nato, ma ima da napishem nesto ovih dana, samo ti strpljivo cekaj.
Post a Comment