Bejah ponovo na svadbi u nedelju i, kako sam se naravno smorio k'o žutać onako sam, bez Tanje, ostavljen na milost i nemilost 'finih' narodnjaka,imao sam planty of time for razmišljati o toj famoznoj promeni prezimena u žena. Ponosna mama jedva zadržava suze radosnice, snaja sa osmehom uzima prezime njenog sina /mame su tu, čini mi se gore nego očevi, 'ako sam ja mogla da uzmem prezime ove moje pijandure, ima bogami i ti od mog sina'/, svi aplaudiraju, a onda ide ono zbijanje šala na račun mladoženje, kada matičarka, protokola radi, priupita i njega, za koje se on prezime odlučio.Hehe, da crkneš od smeha. I tako na svim svadbama, na kojima sam bio u poslednje 2 godine, a bilo ih je podosta. Naravno, zadesi se poneka, kao moja kuma Jaca, koja junački zadrži svoje-Crnjanski, pa kako da ga ne zadržiš-ali, naravno, i u takvim slučajevima,dete će da nosi prezime oca, kako drugačije !? I to mu nekako dođe kao glavni argument. Kako da se ne prezivam kao i moja deca? Jebote, uz svo razumevanje za kulturološku torturu i ispiranje mozga, koje devojčice trpe još od nesvesnog perioda,stvarno ste vi žene kreteni! Pa,ja da nosim dete u stomaku devet meseci, da trpim neke porođajne bolove, bože sačuvaj, i da se onda ono ne preziva kao ja-hehe, pa nema sile, taman se pokojni deda Pera i svi Drekalovići sve do Kastriota /koji je, btw, bio Šiptar/ vrteli u grobu kao propeleri.
I ta promena uopšte nije tako mala, beznačajna stvar. Jer,prvo tu žena radi nešto, što muškarac ne bi ni u ludilu-dakle iz čista mira upad neke nejednakosti,a drugo sam taj čin, kao zaostavština iz vremena kad je žena prodavana za pare, ostaje kao simbol te potčinjenosti, kao onaj pas u Dogvilu na kraju. Okej sve to,kao mi oboje zarađujemo, al ipak da se zna ko je gazda. I to je grozno.
I, naravno, kao i sva druga primitivna sranja, i ovo nikako ne ide u prilog muškarcu. Muškarac ne želi da potčini ženu, ne želi da mu se žena preyiva kao i on, ja sad volim Tanju Igić, Tanja Popović mi ne znači ništa, who the fuck is, ne treba mi.
Isto je za moje drugarice. Koliko je to grozno kad ti drugarica promeni ime. Kao npr. Čupava više nije Ivana
Vitlić /jedinstveno prezime u zemlji, a i u Hrvatskoj ga je veoma malo/, nego Ivana Jovanović ! Pa, to je greh ! Znate kako mi je bilo drago kad tri sata nisu hteli da je puste u Indiju jer su je pomešali sa drugom Ivanom Jovanović, bivšom direktorkom JUL press centra. Hehe, e tako joj i treba. Nadam se da iskreno da se vi nikada nećete podleći promeni prezimena, a ako da, dabogda nikad ne ušle u Indiju !
A, da tek ne govorim o problemu razvoda. Šta kao onda se vraćaš na svoje staro, pa, ako se ponovo udaš, ponovo na novo.Hehehe grozno.
E,sad da ne ispadnem da kenjam, a ne razmišljam o 'porodica da ima isto prezime i šta će biti sa detetom' problemima- mislim da je pravo rešenje da i muškarac i žena svom prezimenu dodaju prezime ong drugog,a da dete lepo ima 2 prezimena. To je super stavar. Svi se prezivate isto, imate taj family bond fazon, a da pritom niko nije izgubio ništa od svog identitea. Ništa ne bih imao proti Ivane Vitlić Jovanović ili Ive Mitrović Manojlović hehe ili Senke Rapajić Marčetić, a bogmi ni Marka Popovića Igića. Kikiki Vrh. Niti bi detetu išta falilo da ima 2 prezimena, pa Brazilci ih imaju 10! E,sad dete kada odluči da se venča, može, ako hoće da se odrekne jednog od ta 2, i da doda ženino, i jedno, koje mu je milije, da prebaci na svoje dete. Kako god hoće, izbor je na njemu/njoj.
A, i u slučaju razvoda nema problema, jer si nekako sve vreme imao/la svoje bazično prezime.
Eto, tako sam ja odlučio, i nema šanse da se polakomim, osim ako ne naiđem na bolje rešenje, al mislim da ga nema. Toliko.
Pišite šta mislite, baš me zanima.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
48 comments:
jao, ja sam baš dosta o tome razmišljela. poznajem jednu porodicu u kome su iskoristili taj model koji ti popoviću predlažeš, i znam da im se pola "tradicionalne" pazove smeje.
moja mama kaže da ju je tata uhvatio na prevaru da promeni prezime.
ja čak ni ne razmišljam toliko o potlačivanju, čemu li, već nekako, kako ću najednom drugačije da se zovem kad sam ceo život Pajić. nema šaje. nikad nisam dovodila u pitanje tu odluku. to sa dodavanjima, p'šta znam... uh što volim ove fem. postove... moram da skuckam jedan ovih dana.
E, pa, Popoviću, imajući u vidu Tanjine stavove i strasne reakcije na nedorečene ispade siroma posetioca Ivinog rođendana koji je došao da se opusti, pojede i popije, pa mu se usput omaklo da je ok tući žene, na šta mu je Tanja odgrizla glavu, mislim da ti i da oćeš, ne možeš da se nadaš Pne znam kakvoj dominaciji loze Popovića. Zapravo, tebi jedino preostaje da racionalizuješ stvar, pa da se kao zalažeš za prava žena, jer da je drukčije, sine mili, ne bi te bilo!
Inače, bila sam i ja po svadbama kolko voliš i meni je uvek bilo zanimljivo da zamišljam kako bi bilo strava, baš onako situacionistički i uznemirujuće i subverzivno takoreći, kad bi jedan par došao kod matičara i na ona pitanja uzimaš li ju itd., da odgovore: Ne! Čisto da razbiju konvencije i dovedu ih u pitanje, jer tamo svi dođu na tu ceremoniju znajući unapred šta će da se desi, pa par uzimaju zdravo za gotovo. Možda ja, čisto zezanja radi, kad me pitaju, odgovorim Ne,samo da vidim kako će da reaguju. Što se prezimena tiče, ja se udaji radujem kao načina da se otarasim svog prezimena na koje imam uglavnom negativne asocijacije. Rado ću ga menjati za neko drugo. Al opet bi bio dobar fazon kad bi se, pri venačinjima, uvela opcija da par zajednički odabere novo, treće prezime ili da postoji opcija da se odreknu svakog prezimena kao simbol gologlavog i gologuzog ulaska u novu zajednicu oslobođenu svakog bremena prošlosti. Il da se prosto podvrgnu brisanju pamćenja na prošli život.
Ja sam nešto sad u fazi da uzmem prezime svog čoveka i da mu se podvrgnem u svakom smislu, i ja i dete, tolko me neka ljubav spopada. Al videćemo. Mada, moram priznati da me žešće pokolebala Popovićeva divna opaska koja mi je ulepšala ovo jutro (pored novog albuma, Senka obrati pažnju, Oružjem protivu otmičara), a to je: "(...)ja sad volim Tanju Igić, Tanja Popović mi ne znači ništa, who the fuck is, ne treba mi." CARE!
Inače, vidim da je u mom odsustvu došlo do smene vlasti na našem
b(r)logu, te da je poziciju administratora od Sestre luzerke preuzeo MPKP (isti onaj koji se zalaže za prava žena), meni je istekla pozivnica, neće da me puste i kažu, ti ženska glavo, de si navrla, traži da te pozove MPKP. Dakle, Popoviću šalji mi poziv ili odma zovem Tanju na SOS!
na znam kako da ti pošaljem invitaciju. I ne znam otkud ta promena vlasti, da li je to zato što sam ja najviše postova stavio, ali to bi bilo blago besmisleno. Sigurno može Senka da ti pošalje invitation. Ako ne, neka meni kaže kako.
kako je moguće da nemaš inviejšn ili ovlašćenja da pišeš, meni ovde lepo piše da smo svi autori na blogu. i još sam svima dala administratorske moći, iako je očigledno da nemate pojma šta bi sa istim.
ja sam vam deco mrtva bolesna, posle 10 godina primam injekcije, i valjda vam je jasno da to znači da onaj bioskop pomeramo za sledeću nedelju.
elem, rešila sam ako ikada budem menjala prezime možda ga promenim u Rapajić :)
i nije stvar samo u prezimenu, mislim razumem krisss ako od sline ljubavi želiš da se prezivaš kao on, al što njega obično ne pukne ista ta ljubav pa da želi da se preziva kao ti?
meni najviše smeta što se gomila stvari (peglanje na primer) podrazumava zato što sam ženso. šlogirale mi se koleginice sa posla kad su čule da b. i ja ravnoprvno peglamo.
al ovga ideja o smišljanju novog zajedničkog prezima je ponajbolja. e to se radi od silne ljubavi!
btw, kriss bili na nastupu OPO, takozvanoj promociji. svirali su sve stare pesme osim Vikend u koloru :(
izrazio sam želju da se preziva isto kao i ja i ona je od silne ljubavi pristala, ima one neke druge beneficije od moje silne ljubavi :) meni je to bitno (prezime i ne toliko, koliko ime deteta ako bude muško, (što se mene tiče bolje da zadrži svoje nego da ima ono na rasklapanje) :))
uvek se u ovom diskursu polazi od pretpostavke da su žene na nešto primorane a prenebregava se činjenica da su upravo žene žešći konzervativci od muškaraca. ima text u starom ninu o tome, vrlo inspirativan, kako su glavni jastrebovi u zapadnim društvima postale žene.
Jednostavno, feministički diskurs gubi iz vida da postoje žene koje, gledano iz te vizure, žele da budu sputane, jer je njima ta sputanost osnov slobode. meni je drago da sa svojom boljom polovinom nisam imao nikakvih nesuglasica po ovom pitanju, što me posebno raduje, razgovaramo na ravnopravnoj osnovi, odluke su lične, niko ni na koga ne vrši presiju da to tako mora i to mi ispunjava celu površinu i zapreminu bića.
čovek (a pod tim podrazumevam i žene) je slobodan tek kad svojom voljom preuzme iz tradicije ili bilo čega drugog ono što nalazi za shodno, kad se saobrazi, nadje svoje mesto u ovom svetu jer je po definiciji društveno biće a kolektivna svest i pamćenje imaju svoje blagorodne funkcije, kao i konvencije, rituali i ostali programirani vidovi ponašanja sa kojima k., koliko vidim :D, ima problem. glavna funkcija je homogenizacija. sad ovaj pasus mogu da vrtim u krug jer sve jedno iz drugog proizilazi.
anarhija nije sloboda jer u njoj nema odgovornosti, a zakon bez vrednosti je besmislen. jedna od tih vrednosti, bar u mom sistemu, je i porodica i preuzimanje prezimena po muškoj liniji.
u rusiji ako se gasi loza deca imaju pravo da uzmu i majčino prezime. evo na primer: Aleksandar Bocan Harčenko.
Super si napisala, Senka ! Baš je u tome poenta. Kako to da muškarci skoro nikad ne osete 'potrebu' za uzimanjem ženinog prezimena?
Daklem, neće biti da žene potpuno slobodno donose svoju odluku, čak i onda kada muškarci ne insistiraju na tome, pa da se onda iz neke svoje 'misteriozne potrebe za potčinjenošću' odlučuju na uzimanje muževljevog prezimena. Pre će biti da je ta potreba njima 'usađana'još od malena, da ne kažem 'nametnuta' od strane društva. Jer kako će neka devojka, npr. srednjeg ili nižeg obrazovanja, kojoj su mama, baba, tetka, starija sestra i sve drugarice uzele prezime svojih muževa i kojoj je od malena servirano kao nešto u čemu bi žena trebalo da uživa, da slobodno odluči suprotno?
Ta odluka je slobodna isto koliko su izbori 1945. ili 1990. bili demokratski. Možda još i manje.
A kako možeš, Srbuljube, 'vrednošću' da nazivaš nešto što potiče iz perioda kada su žene prodavane iz jednog plemena u drugo-da tamo rađa decu i radi po kući. Pa, kad jednom ode, naravno da menja prezime, jer ne pripada više istom plemenu, čak njeni roditelji u mnogim slučajevima neće više ni da znaju za nju. Uvek je važnija bila snaja nego rođena ćerka. Pa, čak i kad bi neka devojka bila nasilno odvedena, pleme bi je se odricalo. Banović Strahinja, The Searchers and so on....
meni je najveći problem to što se gomila stvari PODRAZUMEVA kad si žensko, uključujući tu i promenu prezimena, peglanje, porodiljsko bolovanje i gomilju svakodnevnih kozmetičkih zahvata - koje su esencijalne kao i tuširanje kod muških.
aaa, one u stvari ne znaju da im je loše pa ćemo da im objasnimo kako će im biti bolje. izvinjavam se, ali mene to podseća na kolonijalizam, ropstva, pokrštavanja itd. ono što želim reći je da na silu ne možeš biti slobodan, samo sam od sebe i to je permanentan proces, i ono što je sloboda za mene, nije za tebe, kamoli za njih...
senka, nije lako ni muškarcima :) kao što se vama natura da budete uvek doterane, tako se i nama suptilno nameće da budemo mačisti ili gejevi.
E pa sestre drugarice ja se delimicno slazem sa Srboljubom.
1. Muskarci imaju takodje ogroman korpus presija i ocekivanja kojima su izlozeni. Hocu da kazem da mi se sve vise cini da je u danasnje vreme dosta lakse zeni da bude "slobodna" nego muskarcu.
Zena je totalno viktimizovana, gledamo na zenu kao na neko bice kome treba pomoci i koga treba osloboditi, sto je hendikepirajuce s jedne, ali s druge strane empowering (ne znam pravu srpsku rec) u smislu da je (iz vizure neke gradjanske intelektualne elite, razume se) potpuno uredu za zenu da ne kuva, ne pere, ne pegla, da ima karijeru, da menja partnere, da zadrzi svoje prezime itd. Za muskarca, sa druge strane, i dalje nije u redu da bude neuspesan u konvencionalnom smislu, da mu je vise stalo do "ljudskih vrednosti" nego poslovnih ambicija, da bude "stay at home dad" i sta ja vec znam. Kao sto mi dobijemo barbike, tako oni/vi dobijete pistolje! A da ne pricamo o tome koliko su muskarci antagonizovani u savremenom drustvu: svaka negativna osobina/radnja ima muski predznak: agresija, nasilje, rat, volja za moc, nemogucnost da bude veran i otkud znam sta jos. A zene su kao "osetljive, realnije, bolji ljudi, postenije...". Samo zato sto je to POZITIVNA DISKRIMINACIJA prema zenama, TO JE I DALJE DISKRIMINACIJA i PREDRASUDA.
Ako me pitas, kao zenu, ja svoj identitet imam. Zovem se Iva Mitrovic (prezime mog oca, by the way, ali to ne znaci da ista manje volim ili uvazavam ulogu sve mame).
Ne zelim da mi ga iko oduzme (da budem Mitrovic-Manojlovic npr) ali ne zelim ni da ga ikome naturam (da moj muz npr nosi moje prezime).
Meni vencanje, kao tradicionalni cin ozvanicavanje neke veze ili a) nisa ne znaci ili b) ima neko znacenje potpuno oslobodjeno bilo kakve tradicionalne simbolike (u tom smislu mi ne treba ni maticar).
Pravo danas poznaje vezu duzu od 3 godine zajednickog zivota kao neku vrstu "institucije" i daje ista prava i obaveze ljudima u takvim vezama, kao onima u braku.
E sad, ako resis da prihvatis vencanje, taj tradicionalni cin Popovicu, ti si vec na neki nacin prihvatio gomilu znacenja - bela vencanica (nevinost zene), prstenje (obelezje pripadanja, zatvoren krug) itd. A sad bi ti tu da biras sta ti se svidja a sta ne! To je kao neka politickokorektnizacija vencanja. Sta se onda koj moj vencavas? Sta ti je uopste potrebna ta simbolika?
Sa druge strane, za dete, stvarno ne znam (nisam sigurna) a iskreno, najiskrenije, sisti mi ona stvar kako ce da se preziva. To da nosi moje prezime je vise stav (koj je sasvim u redu) nego neka prava, iskonska zelja & potreba.
Moram jos na kraju da naglasim da se ozbiljno ne slazem sa Srboljubom kad kaze da kod zena postoji neka potajna potreba za potcinjavanjem itd. SRBOLJUBE, to je opet generalizacija. Kako ti ili neki car iz NINa mozete da znate kako kod svih zena na svetu postoji neka ista, naucno neidentifikovana ali naslucena, biolosko-psiholoska potreba?!!! Hello???!!!!
A sve i da postoji (teska hipoteza) ona je sigurno pre psiholska nego bioloska i treba je LECITI i gledati na nju kao na KOMPLEKS INFERIORNOSTI a ne na neko simpaticno bogom-danom stanje koje treba negovati i podrzavati.
I za kraj. Ja sam protiv kvota i afirmativnih akcija tog tipa! S druge strane, podrzavam (razume se!) i sigurne kuce, ali i (isto toliko strastveno) programe zajednicke terapije za Muskarce pocinitelje nasilja (oni su bolesni, nisu zlikovci!).
Diskriminacija je u nama, predrasude nosimo sa sobom i ospoljavamo ih na mnogo perfidnije i prikrivenije nacine od npr uzimanja prezimena pri vencanju.
Promeni taj obicaj i problem nisi resio, samo si ga gurnuo u underground.
Svako treba da krene od sebe.
Individualizam rules.
Svaka vrsta kolektivnog identiteta je kurac i vodi ka diskriminaciji.
nista ja nisam tvrdio a jos manje naslucivao o nekim potajnostima, pogledaj kondolizu rajs, natasu jovanovic, tansu ciler, gordanu pop-lazic, sandu raskovic-ivic, kosorovu iz hdza, bilo koju casnu sestru ili monahinju itd. rec je o manje vise neviktimizovanim, ostvarenim zenama koje se zalazu za vrednosti koje su u nepremostivoj koliziji sa radikalno shvacenim feministickim vrednostima. drugim recima one se ne osecaju neslobodno u onome sto feminizam tvrdi da je ropstvo, vec upravo suprotno, one te vrednosti vide kao svoju slobodu. sa druge strane, nema spora da svako iole civilizovan prihvata najelementarnije feministicke postulate (jednom je to divno izrazila moja profesorka zorica tomic, parafraza: ako ste protiv toga da zene budu maltretirane, tucene i da nemaju prava na svoj izbor, onda ste feminista a da to niste ni znali!) :)
dolfie, u tvojoj pravovernoj zelji da se boris protiv generalizacija, nuzno upadas i sama u neke, bas kao i eldepeovci koji u ime demokratije ukidaju demokratiju, da ne pricam o biljani srbljanovic ciji poslednji ispad sa objavljivanjem privatne prepiske je ispod minimuma profesionalizma, obicno plakatsko buntovnistvo, dno kulture u ime kulture (ovo je bila poetska sloboda). da predjem na stvar, s pravom se gnusas musko-zenskih diskriminacija itd. ali nedopustivo je da individualno posmatras suprotstavljeno u odnosu na kolektivno. jedno bez drugog ne postoji! nije to aristotelijanska logicka suprotnost, vec jin i jang - taj cudesni znak zivota i eliksir paradoksalne logike u kojoj se suprotnosti ne potiru vec jedna iz druge proizilaze.
dostojevski je napisao: lakse je voleti covecanstvo nego coveka, cini mi se u zlim dusima, dodajem da bez covecanstva covek gubi svoju sustinu, ako prihvatimo definiciju aristotela (sic!) i tome akvinskog da je on zapravo drustvena zivotinja.
I ja se apsolutno slažem da su i muškarci itekako ugroženi,samo to prosto nije tema ovog posta. Stavi takav post i ja ću ga prvi podržati. Šta više, već postoji post-na temu filma Non ti muovere-na koji niko nije odgovorio, kahm, kahm-a koji je trebalo da povuče raspravu upravo na tu temu, i upravo i jeste moja poenta da su i muškarci ITEKAKVE žrtve 'tradicionalnog', da na kažem primitivnog sistema vrednosti i potpuno se slažem sa stavom da muškarce-nasilnike treba na neki način lečiti, jer film je, a pogotovo knjiga, koju sam u međuvremenu pročiao, baš o muškarcu, koji prolazi kroz bolan period 'samoizlečenja' od patrijarhalizma i zato mislim da je odličan, al ajde odgledajte ga, pa da pričamo više !
Uostalom, ja sam u postu i stavio da mislim da i muškarci iskonski nikako ne žele da potčinjavaju ženu, al dosta o tome, ovde se priča o prezimenu i, hajde, venčanjima in general.
Tu se ne slažem sa tobom, Ajvi,po 2 stvari.
Daklem, br.1-da, ja upravo podržavam forsiranje 'politički korektnog venčanja' i mislim da sve patrijathalno-tradicioanlistcko-primitivne običaje i njihove repove treba politički-korektivizovati, znači preoblikovati ih tako da nikoga ne ugrožavaju, pa čak ni na simboličkom nivou i da svi imaju podjednako pravo da uživaju u njima. Pa, onda ko voli nek izvoli, ko neće ne mora i svi srećni.
Tvoja logika,Ivo, tu nikako ne stoji, jer, ti već živiš u monogamnoj zajednici, a ona je takođe produkt patrijarhalnog uređenja ,da živiš u nekakvom svetu bez ikakvog nasleđa & rol modela, ako je tako nešto uopđšte moguće, ko zna da li bi odlučila da provodiš 4 i još ko zna koliko godina sa jednim čovekom, ili bi išla i karala se unaokolo, živela u nekakvom čoporu, komuni, bog te pitaj. Znači, po tvojoj analogiji, kad već pristaješ na tu tradicionalnu konvenciju, onda zašto se lepo i ne venčaš onako kako dolikuje, pa onda lepo krpu u ruke-kakav copyrighting, pustiš Mareta da te išaketa s vremena na vreme, šta sad tu glumiš ludilo....Daklem ti, za razliku od mog pojnog deda Pere i moje pokojne baba Zage /koji su btw, oboje živeli tačno 79 godina, 5 meseci i 20 dana!/ živiš u RAVNOPRAVNOJ, da nekažem politički korektnoj monogamnoj zajednici. I takva zajednica se forsira u svim iole civilizovanim društvima. Pa zašto onda da se ne forsira i 'politički korekto' venačnje, kao adekvatan simbol ozvnaničenja takve zajednice, za one,koji, iz raznih razloga, žele da svoju zajednicu ozvaniče? Da li je to zato što je i dalje preovlađujući stav da muškarac i žena treba da budu 'skoro pa ravnopravni'? Meni, bre, smeta, kad vidim moje drugarice ili devojke mojih drugara, za koje sam pre toga bio ubeđen da su im veze skroz ravnopravne, kako menjaju prezime, i smeta mi što se u 99% slučajeva uzima zdravo za gotovo da dete uzima prezime oca. To mi je kao neki sibol te 'skoro, pa ravnopravnosti' i kao neki lakmus papir, koji mi govori da će i njihov brak takođe biti skoro, pa ravnopravan.
E, tu dolazimo do druge stvari oko koje se ne slažemo. A, to je da li se promenom forme menja i suština. Da li bi se time što bi se forsiralo da žena ne treba da uzima prezime muškarca, nešto promenilo i u suštini njihovog odnosa?
E, pa ja, Ivo, mislim da da. Pravo glasa za žene je, npr, takođe bila samo formalna promena. U suštini, žene su i dalje ostale ugrožene i potčinjene, a 'pravo' glasa je u početku u ogromnoj većini slučajeva, bila samo puka formalnost, jer su žene bile prinuđene da glasaju za koga im muž kaže. Forsiranje ideje da žene treba da glasaju za onoga za koga ONE MISLE da je najbolji, dovelo je do toga su žene i o nekim drugim stvarima počele da iskazuju SVOJE MIŠLJENJE i da same odlučuju,i krenulo se sa mrtve tačke. Na jasnoj i konkretnoj stvari najbolje se šalje opšta poruka. Kada kažeš da ne treba žena da pristaje na promenu prezimena-to automatski znači da ne treba da bude skoro, pa...nego skroz ravnopravna !
Inače, jasno je da mi i ostale stvari u tradicionalnom venčanju smetaju,pa ja prvi mrzim belu venčanicu i prstenje, neće mene niko da okiva,niti ja želim bilo koga da okujem, ali meni lično promena prezimena najviše bode oči i smeta mi u celoj stvari i zato sam o njoj napravio post. Valjda zato što je sve ostalo kao neki ritual, traje par sati i završi se, a i simbolika mi je nekako slabija, ne znam zašto. A, ova promena prezimena, em traje često do kraja života, em se prenosi na decu, em je nekako jači simbol potčinjavanja, bar meni.
Inače, sledeći post pišem na temu da li brak treba da bude samo seksualna zajednica....
e da samo da dodam divna je ona analiza prstenja i vencanice, to mi se bas svidelo, onako je bas poptuno zagrebana povrsina.
a viktimizacija je postala unosan biznis. prave zrtve su uvek neme.
jednom je to divno izrazila moja profesorka zorica tomic, parafraza: ako ste protiv toga da zene budu maltretirane, tucene i da nemaju prava na svoj izbor, onda ste feminista a da to niste ni znali!) :)
Pa, da, ali feminsta iz 19. veka.
feminizam je doktrina XX veka
dostojevski je napisao: lakse je voleti covecanstvo nego coveka
Srboljube, nisi shvatio smisao. Dostojevski tvrdi da oni koji na sva usta trube kako "vole covecanstvo" uopste ne mora da znaci da su zaista humani. Mnogo je teze voleti jednog coveka - odnosno zaista voleti a ne udruzivati se u ideologije koje teze da nadju grupno resenje u ime dobrobiti covecanstva.
Dakle, opet individualizam.
Popovicu, sta ce ti onda koj kurac vencanje?
Ti potpuno negiras postojanje licnog izbora i svaki nas cin moras da svedes na neku doktrinu ili simboliku. Ja sam monogamna zato sto je to moj izbor i potreba. Znam dosta ljudi ciji je izbor i potreba da budu npr promiskuitetni ili cak poligamni, i to je u redu.
Vencanje je, kao sto sam kazes, simbolicna inicijacija zene u drugu porodicu - uostalom o tome si i sam pisao, pa da ne davim. Promena prezimena je samo jedan od koraka te inicijacije.
E sad, ti mozes da politickokorekntizujes vencanje u cin obostranog, ravnopravnog obavezivanja na vecnu ljubav ili sta god... ili mozes da se ne vencas!!! Jer i sama potreba za vencanjem je neki patrijarhalni restl. Sta ce ti to? Pa zar nije?
Jebiga, moram da krenem da se vidimo na kafi : )
pa to i jeste smisao, samo sto se moja misao nastavlja drugom recenicom ne bi li oslikala moju tezu. dostojevski je tu pocetak.
evo primera: ti nesto nize tvrdis da je monogamnost tvoja potreba i tvoj izbor, ali da li je bas to tako? mozda je to drustvo vec ranije izabralo za tebe a ti nesvesno prihvatila i predstavila sebi kao licnu odluku buduci da su individualne emocije poput sramote, stida itd. uvek drustveno uslovljene (primer tabua). zbog toga ono sto je sramotno u japanu nije u indoneziji a jos manje na barbadosu. svako drustvo ima svoj neki urodjeni/stvoreni set pravila kojim vrsi funkciju socijalizacije na clanove drustva. ti bi dakako bila drugacija da si odrastala u danskoj (gde, btw homoseksualni brakovi nisu dozvoljeni niti ce) ili u svajcarskoj (gde su zene dobile pravo glasa 1971.) nego u srbiji, drzavi koja je po pitanju vrednosti potpuno dezavuisana buduci da se njene tradicionalne vrednosti zlonamerno interpretiraju u suprotnosti sa globalnim (iako nisu globalna).
zbog svega recenog, tradicija je duboko zakopana u nasoj podsvesti cak i onda kad joj se bezuspesno opiremo i snaga kolektiva je uvek odredjujuca u odnosu na individuu. to nije jednosmeran proces, dakako.
Srboljube, komplikovan si tj gubis se.
Sta ti zapravo hoces da kazes na temu vencanja/prezimena?
Juhu, naravno da postoji "kolektivno nesvesno" ili, okej, mozda nije kolektivno nesvesno, ali svakako neka socijalna uslovljenost ili sta god. Da se mi u svojim ponasanjima/izborima ne oslanjamo na tradiciju bili bismo orangutani (izvinjavam se ako si kreacionista - bili bismo pecinski ljudi).
Ali, ne mozes da negiras subjektivni ucinak na sopstveni zivot, ili ako hoces uticaj ega /unatoc super ega/. Slobodanka nek me ispravi ako sam pogresno iskoristila termine : )
Dakle, monogamija jeste tradicionalan izbor/nacin zajednice u kojoj sam ja rasla i koja je nedvosmisleno uticala na oblikovanje moje licnosti i stavova, ALI monogamija je, takodje, moj licni izbor: nemozes poreci da punoletno, inteligentno bice ima sposobnost da samo odlucuje o svojoj sudbini... ili mislis da mozes?
Isto tako, uzimanje prezimena pri udaji jeste tradicionalan izbor moje zajednice, ali NIJE I MOJ licni izbor.
Dakle, sto bi neki rekli, nase je da, ako tako zelimo, "biramo najbolje iz tradicije".
Niko ovde, ili makar ja tako mislim, ne pokusava da negira tradiciju ili da satanizuje srpsku tradiciju ili sta god... (mislim da je "tradicija" mozda cak i pogresna rec)... niti iko negira da nas, kao licnosti, delimicno formiraju i svi oni uticaji koje primamo od okruzenja. Ali... ALI... pitanje je nekih OPSTIH, UNIVERZALNIH vrednosti oko kojih se slaze vecina danasnjih drzava/zajednica/sta god... a te vrednosti se zovu LJUDSKA PRAVA i u tom smislu SVI LJUDI bi trebalo da budu RAVNOPRAVNI bez obzira na rasu, pol, verosipovest itd. Poenta: cin u kome zena prihvata muzevljevo prezime a njega nosi i dete, zenu stavlja u NERAVNOPRAVAN polozaj. I to je sve. To je poenta. Ne slazes se?
ne slazem se.
u izboru izmedju komplikovanosti i povrsnosti biram ovo prvo. ti si zapravo drugim recima rekla isto sto i ja. i ti si slobodnom voljom prihvatila monogamiju niko te na to nije primorao, kao sto niko ne moze da te primora da uzmes muzevljevo prezime. ravnopravnost je moguca samo kad pricamo o istim stvarima, a cinjenica je da su muskarci i zene razliciti po mnogo osnova. to ne treba brkati sa tezom da su muskarci i zene jednaki, jer ta teza za mene nije sporna.
nijednog kreacionistu ne poznajem, dakako nisam od tih, meni hriscanstvo nista ne znaci kao religija, vise uticaj tog ucenja na obicaje.
sto se tice odeljka o manipulativnoj nauci tj. psihologiji, subjekt je slobodan samo u okviru ponude onoga sto bira, a sve sto bira je vec deo neke tradicije.
nas karakter je nasa sudbina, slobodni smo onoliko koliko se izborimo sa samima sobom. i cak i tad neke stvari koja nam se dese niposto nisu plod nase odluke. neki ljudi to nazivaju okolnostima ili slucajem, no slucaja nema. takodje bitno je razlikovati nameru od konacnog oblika, zacrtano od ostvarenog. uvek se tu dese neke "nepredvidjene" stvari, a covek i na pocetku 21. veka misli da ima mogucnost da zavlada prirodom, ciji je samo delic.
dakle, smatram da je covek determinisan, kako "sudbinom", tako i "drustvom", koje je izvrsilac te sudbine, i da je sloboda moguca samo u okviru te determinisanosti, a ona se ostvaruje pojedinacnim ljudskim kvalitetima, pre svega slobodnom voljom koja takodje ima limite.
mislim da je polit-femino krilu isterivaca pravde stalo po svaku cenu do angazovanosti, no njihovo angazovanje, po mom misljenju ne uspeva da izrazi alternativu onome protiv cega se bori, te samo ostaje na negativnoj dimenziji, ucaureno na opstim mestima kritizerstva radi sebe samog. to je moderno ali nije zdravo, na duzi rok posmatrano. ranjava duh i stvara jed, a utice i na zivce, tu sigurno nije izlaz. trebalo bi da postoji nesto pozitivno nesto sto nije u (uglavnom negativnoj) relaciji sa necim drugim, vec izvire iz sebe samog i sija nepomucenim sjajem na metafizickom nebu. fale nijanse, intriga, smelost... na zalost nije ni subverzivno vec konformisticki i svodi se na dve strane istog novcica: glorifikaciju i satanizaciju po vec vidjenim ideoloskim matricama. previse je uprosceno i svodi se na parolasenje. s druge strane, analiticki aparat je veoma korektan i kad bi mu se dodalo samo malo samokriticnosti to bi bila odlicna polazna osnova za neku istinsku poziciju koja bi pruzala mogucnost za kvalitetnu diskusiju. ali..
posebno je sporna teza o ljudskim pravima jer se ona cesto krse u ime njih samih od onih koji su samoproklamovani nosioci istih. dakle, univerzalna su u knjigama a u praksi mrtvo slovo na papiru. ja mirno spavam jer moja sloboda seze dotle dokle ne ugrozava druge.
pozdrav svima, dragi moji
Srboljube, razume se da se ne slazes : )
E, sad...
"u izboru izmedju komplikovanosti i povrsnosti biram ovo prvo"
Taj izbor nikada nije bio postavljen. Prosto receno, moguce je biti komplikovan i povrsan u isto vreme.
"cinjenica je da su muskarci i zene razliciti po mnogo osnova. to ne treba brkati sa tezom da su muskarci i zene jednaki, jer ta teza za mene nije sporna"
Ako su razliciti, onda nikako NISU JEDNAKI (isti). Tako da, za tebe ili ne za tebe, ta teza jeste sporna.
Poenta je da su RAVNOPRAVNI.
I pazi sad: tradicija po kojoj zena /dete uzima muzevljevo/ocevo prezime stavlja zenu u NERAVNOPRAVAN (ne nejednak) polozaj.
I dalje nisi to osporio. A to je tema. Ako se ne slazes, obrazlozi.
Ove ostale opaske o satanizaciji, modernom kritezerstvu itd necu da komentarisem, veoma su poetske i, nekako, dovoljne same sebi.
Budi pozdravljen!
prihvatam kritiku o mogucnosti povrsnosti i komplikovanosti u isto vreme :) ali recimo da moja (od tebe primecena) komplikovanost nastaje verovatno usled teznje da se izbegne povrsnost (na drugima je da sude da li i uspevam).
osporena je teza o neravnopravnosti samim tim sto neko sa strane moze koliko hoce da nesto pretpostavlja ili tvrdi da je neravnopravno, ali ako je zena x prihvatila slobodnom voljom prezime supruznika, ona, po logici stvari, u tom cinu ne vidi nista NERAVNOPRAVNO.
tradicija ima svoje vijugave puteve koji se mogu objasniti s istorijskog stanovista, no ja cu to preskociti da ne bih komplikovao i sirio temu. poenta je da svako bira za sebe, to je preduslov ravnopravnosti, zar ne? i ja nemam nista protiv da neko, u ime rata protiv okostalih vetrenjaca zenomrzacke tradicije, izabere neko drugo resenje. ako je njemu/njoj dobro meni je jos bolje.
intiman problem koji imam sa takvim resenjima je sto su ona u duhu politicke korektnosti, a u mom vrednosnom sistemu duh i politicka korektnost su antonimi jer je p.c. ubica duha sto se ocituje u narcisoidnoj dekadenciji zapadnih drustava u kojima spontanost ispade veci prestup od kradje ili lazi zarad sticanja dobara. ali da ne sirim, i o tome bih inspirisan mogao da napisem elaborat.
sigurno najsmesnija stvar u celoj ovoj prici je sto se moja malenkost u formativnim godinama ozbiljno razmisljala da uzme majcino prezime iz niza razloga privatne prirode. a sad sam kao najveci branilac tradicije, ko sto rece miroslav "ej godine mlade ej godine lude" :)
'ali recimo da moja (od tebe primecena) komplikovanost nastaje verovatno usled teznje da se izbegne povrsnost (na drugima je da sude da li i uspevam)'
E, pa ako je na drugima, onda, prijatelju, ne uspevaš ! :)
osporena je teza o neravnopravnosti samim tim sto neko sa strane moze koliko hoce da nesto pretpostavlja ili tvrdi da je neravnopravno, ali ako je zena x prihvatila slobodnom voljom prezime supruznika, ona, po logici stvari, u tom cinu ne vidi nista NERAVNOPRAVNO.
Evo školskog primera površnoti ! U svim prethodnim mejlovima smo se ubili objašnjavajući zbog čega mislimo da u ogromnom broju slučajeva ta njena odluka nikako nije plod njene slobodne volje, već je doneta pod velikim pritiskom društva, koje nameće takav, neravnopravan model (pitao sam te i da li misliš da su rezultati izbora 1946. posledica slobodne volje glasača) a ti opet, bez ikakve argumentacije, to ignorišeš i vraćaš se na početak.
hahaha, sve sto sam na temu promene prezimena imao da kazem sam vec rekao.
zaista sam fasciniran za mene do sad nepoznatom a nadasve dubinskom analogijom izmedju izbora odrzanih 1946. i zenske potcinjenosti (ehej, znaci da je promena prezimena duboko u svojoj biti rojalisticka? (da ne kazem cetnicka (juju mozda neki boshnjak cita ovo pa da ga slucajno ne uvredim :D))) od pozitivnog shoka sam je precutao jer me je zadivila lakoca i visprenost misli sa kojom je otkrivena zajednicka sustina naroda i narodnosti & drugova i drugarica.
priznajem da bih s paznjom procitao scenariJo koji bi osvetlio tu vezu, a posebno bih bio ushicen kad bih gledao igrani film u kome bi, ako moze, branislav lecic igrao coravu kutiju a gordan kicic zensku patnju.
hehehehe
Ovo sa rojalizmom mi se već sviđa :)
Nadam se samo da je tebi ipak jasna poenta, samo poređenje izvrćeš ruglu, što je skroz ok :)
ma jasno, ne slazem se :)))
ako slucajno nisi do sad, procitaj od pjera burdijea "vladavinu muskaraca", svidece ti se knjiga, mozda je malo napor na pocetku, ali vredi.
Srboljupce,
Evo, samo malcice da dodam tj da se nadovezem na mpkp:
sam tvrdis da je slobodna volja diskutabilna (uticaj drustva itd)
Ergo, zenino uzimanje muzevljevog prezimena nije nuzno izraz slobodne volje.
Ergo, tradicija koja je na to simbolicki primorava, stavlja je u neravnopravan polozaj.
Molim te reci (bez okolisanja) da smo po ovoj tacki dnevnog reda u pravu, posto jesmo, da pa idemo dalje... :)
E, da, ne mogu da verujem da nisam ranije iskomentarisala: hit mi je tvoje pominjanje Kondolize Rajs, Natase Jovanovic, Sande Raskovic Ivic i narocito Gordane Pop Lazic u pozitivnom kontekstu! Nista, samo toliko...
Evo paš razmišljam koji bi redom vodio ljubav sa pomenutim gospođama, da moram. Hm...ne znam samo da li bih krenuo prvo od gutanja najveće žabe, što bi rekao Điki, pa bi to onda definitivno bila Goca Pop Zićla, ona mi je nekako totallno anti-sexy u bilo kom smislu. Natašu Jovanović skroz mogu da zamislim sa nekim bičem u sadmo mazo fazonu, a ja pored s jabukom ustima,Kondoliza bi se tretirala kao najveće životno dostignuće, a Sandica uopšte nije loša, podseća me malo na Anu Tomović...
Popovichu, bolest je to...
Njaske nesto kao feminizam ovo ono a prva asocijacija na neke zene je koju bi kojom redom i kako k$%#o!
dolfichicu,
uopste nije bio pozitivan kontekst vec vise neutralni primeri koji potkrepljuju ono sto sam rekao.
mpkp,
slazem se za sandu, stvarno je jebozovna, onako dostojanstvena i uzdrzana!!! :)
posle mnogo stvari koje sam ovdi naucio, moram da zamolim za elaboraciju pojma "simbolichko primoravanje"? na sta sam ja sve primoran pa ne razmisljam o zeninom prezimenu!!! :)imam i ja pitanje za vas: da li negiranje tradicije poboljsava polozaj zene u drustvu ili je u pitanju fasadni feminizam?
Zasto se to pitanje uopste postavlja? Ko negira tradiciju?
Nego, zasto izbegavas odgovor!!!?
Opa, evo ga opet (bez simbolicki):
sam tvrdis da je slobodna volja diskutabilna (uticaj drustva itd)
Ergo, zenino uzimanje muzevljevog prezimena nije nuzno izraz slobodne volje.
Ergo, tradicija koja je na to usmerava/privoljeva, stavlja je u neravnopravan polozaj.
Molim te reci (bez okolisanja) da smo po ovoj tacki dnevnog reda u pravu, posto jesmo, da pa idemo dalje... :)
Daklem?
Niko, Srboljube, ne negira tradiciju, nego samo ukazujemo na one njene norme, običaje i 'vrednosti', koji nekoga /u ovom slučaju žene, u mnogim drugim muškarce, decu, homoseksualce, nacionalne manjine,itd/ vređaju, ugrožavaju ili dovode u neravnopravan položaj. I mislimo da se protiv takvih stvari treba svim silama boriti i ne vidim šta je tu po tebi sporno? Tradicija je tu da se menja,tj. da prati promene u svetu,da nije tako, kao što smo ti opet hiljadu puta rekli,a ti izignorisao, ljudi bi i dalje živeli u pećinskoj zajednici. I naravno da one tradicionalne elemente, koji su okej prema svima, niko neće napadati, a mnoge ćemo podržavati. Ja, npr, mnogo volim ajvar, baš volim, i volim farbanje jaja i tucanje jajima za vaskrs, kićenje jelke obožavam i jedva čekam itd.
A sanda nit je dostojanstvena, još manje uzdržana, već perfidna, pokvarena, zla i nemoralna, al o tobe some other time....
tradicija ima ulogu odrzanja i naravno da ce se boriti svim silama protiv svega sto ugrozava drustvo i niposto nije monolitna. liberalno prepisivanje prestaje da bude liberalno i postaje naturanje. okej je da ja pratim sta se desava u svetu i SAM biram sta ce biti moja vrednost, jer ako je NEKO DRUGI izabere onda to vise nije moja vrednost. E to je tradicija, samobitne vrednosti i nista vise. Prepisivaci nisu tradicija, osim onih iz resavske skole... kao sto vec rekoh, ne nudite nikakvu alternativu vec postojecem poretku, sto je razumljivo.
ajvar - ne postoje reci kojima bih opisao koliko prezirem tu odvratnu muljavu masu... lose mi je kad je vidim!!!
sanda je divna a ti mozes da nastavis sa svojim lukovicevsko-srbljanovicevskim umotvorinama do mile volje, one ne menjaju tu prostu cinjenicu da toj zeni nema sta da se zameri. sem toga ima prezime na rasklapanje :)
dolfie, kada bi na sekund postao ti, i prihvatio da razmisljam pod tim pretpostavkama, mislio bih da sam u pravu, ali posto meni smetaju upravo te pretpostavke onda ja dovodim sve u pitanje. prosto zato sto nije univerzalno za sta se izdaje.
dakle, bez okolisanja, niste u pravu jer predrasudu dizete na nivo cinjenice sto je sasvim u duhu "neoliberalnih" "levicara", sto je samo po sebi oksimoron.
Srboljube, pa ti opet ne odgovori na Ivina pitanja.
Samo si naš stav nazvao predrasudom bez da si dao i jedan KONKRETAN argument, ni sad, ni uopšte do sada u svim tvojim postovima.
Daklem, da li ti tvrdiš da društvo NIKAKO ne utiče na odluku žene da promeni prezime, već je to isključivo njena slobodna odluka?
Pa, onda i ja tvrdim da su rezultati izbora 1946. plod slobodne volje građana, pritisak UDBE /odnosno OZNE/ tu nije vršio nikakvu ulogu i ko misli drugačije diže predrasude na nivo činjenice! :)
A Sandica osim što je sve ono šta sam naveo, je i krala para iz izbegličkih fondova, al o tome bi više mogla da ti kaže tvoja devojka, pošto je ona o tome istraživala pre jedno godinu dana.
Koje pretpostavke konkretno ti smetaju? Konkretno! Molim te navedi pretpostavku koja ti smeta.
I znas sta - za sve ovo vreme, ti nas ovde licno vredjas. Mi se ne slazemo sa tvojim stavovima i da, verovatno mislimo da su glupi i netacni, ali ne potcenjujemo tebe kao coveka, niti sumnjamo da ti u svoje stavove iskreno verujes. A ti nama sve vreme spocitavas kako smo
neki roboti, koji slepo veruju u neku napamet-naucenu etiku, koji nista ne dovode u pitanje i koji nisu, STO JE NAJGORE, univerzalni odnosno optuzujes nas da smo gola govna tj da bismo iskoristili svoje stavove da zastitimo recimo gayeve, ali da bismo bili zli i fasisticki nastrojeni prema nekim neistomisljenicima.
E pa to je bas uvreda.
Ja verujem (a predostavljam da i MPKP to veruje) da postoje neke stvari oko kojih nema rasprave - a to su LJUDSKA PRAVA i cinjenica da svi ljudi treba da budu RAVNOPRAVNI.
Oni koji nekim grupama ili pojedincima ukidaju ta prava, nisu moji neistomisljenici nego su KRIMINALCI.
Svi ostali, koji imaju neka drugacija misljenja od mene, a da ta njihova misljenja ne ugrozavaju ljudska prava, su potpuno dobrodosli da ih iznesu i ja sam spremna da se borim za njihovu slobodu da ih iznose javno. Jer i to su njihova/ljudska prava.
Ali nemojmo brkati te dve stvari.
Drugo. Svi ljudi svoj identitet formiraju u odnosu na pozitivne uzore (prirodno) ali i u odnosu na negativne uzore. Znaci, osim sto sebe definises kroz nesto sto JESI, ti sebe definises i kroz nesto sto NISI.
Meni se cini da si se ti toliko zatrovao time da dokazes da nesto NISI (konkretno, da nisi slican meni i MPKPu i "toj ekipi") da cak nisi spreman da popustis kad je evidentno da nisi u pravu i dopustis sebi da se slozis sa nama u jednoj tako ociglednoj stvari kao sto je:
TRADICIJA KOJA PREDPOSTAVLJA DA ZENA MORA DA SE ODREKNE SVOG PREZIMENA I PREUZME MUZEVLJEVO STAVLJA JE U NERAVNOPRAVAN POLOZAJ.
You keep an open mind!
daj bre dolfie, sad vidim da si se uvredila bzvz, vas ne tretiram niposto omalovazavajuce pricam ti ono sto mislim to si dobro skapirala ali ne mislim da drustvo stavlja zenu u neravnopravan polozaj. ako je i stavlja, pruza joj mogucnost da se tome i odupre. znaci ima izbor. evo ti jedan virtuelni zagrljaj kao znak da nisam nijednog trenutka zeleo da vas vredjam, pogotovo ne licno.
u istinskoj atmosferi tolerancije moze se pricati o svemu nista nije van rasprave. sta su za vas ljudska prava? ja o vama znam malo ili nimalo, ali ono malo sto ste do sad otkrili o sebi me podseca na nesto sto je bez sumnje NETOLERANTNO prema drugacijem misljenju. i to bez ostatka...
zena mi suflira da smo se suvise rasplinuli u raspravi, predlazem da odsad pazljivo citamo jedni drugima postove i ne igramo se gluvih telefona kako bismo nesto naucili (svi, a ne samo ja, kako je to maliciozno primetio mpk, a ja sirokogrudo presao preko toga).
izbor je na vama, unesite jos koju dimenziju u razgovor.
mpk, zena mi sad prica da je o tome pisano u vremenu. uz duzno postovanje... tu pisu ljudi koji mi ne ulivaju poverenje. od opozicione stampe citam samo danas, to mi je navika koja mi je ostala jos dok sam bio jedan od vas. vise nisam. no to je jasno, zar ne? hehe
tradicija zove, pisemo se...
1.U mom odgovoru, ništa nije bilo maliciozno, to je bila prozivka na nivou zvezda-partizan prozivke, i, ako te je uvredila, stvarno izvini, to je poslednje što mi je bila namera.
Al', mislim i da te nije uvredila, nego hoćeš da pokažeš kako smo i mi bili maliciozni prema tebi, a ne samo ti prema nama, kako je to Ajvi lepo primetila.
Ja samo ne mislim da si ti želeo da budeš maliciozan, već ti je prosto tako lakše da nas staviš u neki korpus, pa da onda pljuješ po tom korpusu in general, pošto si malko tanak sa argumentima za ono što tvrdiš,a što se vidi iz aviona.
I,ovde sad više i nije bitna ova rasprava, već da probamo, ako je moguće, da uspostavimo dijalog po principu argument vs argument. Jer u suprotnom, neće imati smisla da vodimo razgovore u budućnosti.
Dakle,
opet se ,brate, vrtiš u krug, circulus vitiosus ili ti buba u repu psa, što bi rekao moj prof. matematike. Pošto ne vredi drugačije, ja ću opet da se vratim na izbore iz 46...:)
Kažeš:
ako je i stavlja, pruza joj mogucnost da se tome i odupre. znaci ima izbor.
Ja kažem:
i glasači '46 su imali izbor. Mogli su da ubace kuglicu u onu drugu 'ćoraviška' kutiju. Mogli su da se odupru. Što nisu?
ja se bavim idejama a ne ljudima pa sam kritikovao te ideje. e sad to sto se vi preterano identifikujete s tom ideologijom, govori vise o vama a ne o meni (no offense).
valjda smo do sada utvrdili da ti analogija s izborima 46 nije podesna. zena koja izabere coravu kutiju, ko sto kazes, nece biti, u maltene 100 posto slucajeva, sikanirana kao narodni neprijatelj, uskracena za sledovanja brasna i ostalih potrepstina, poslata u vaspitno-popravni dom na prevaspitavanje, terana da spava na podu, poslata na goli otok, pustena da umre ko zanka stokic ako je bolesna, zakopana ispod tasmajdanskog parka zato sto je imala klavir u kuci itd itd itd. nadji nesto bolje... jer su stvari kudikamo komplikovanije od srbljanovickine-a like manihejstine ili-je-fasista-ili-je-na-leba-da-ga-mazes
u stvari, sustina problema je u tome sto ti u inicijalnom postu polazis od pogresne pretpostavke da je 100 % srpkinja/gradjanki srbije/zena planete u svojoj svesti lociralo promenu prezimena kao nesto veoma bitno sa stanovista njihovog identiteta. istina je porazavajuca, zene se u velikoj vecini ne bave uopste time, jer im naprosto nije bitno i idu po inerciji, koja vuce poreklo iz nekog doba kada su zene zaista tretirane kao bica nize vrednosti iz niza razloga od kojih je najvazniji razlog opstanka.
u stvari u postu si postavio jedan potpuno periferni aspekt vaznog pitanja kao samo to pitanje. a zasigurno se taj problem ne prelama na tacki koju si locirao i samim tim me malo podseca na frutarijansku ideologiju iz onog filma koji su nasi nesrecnici preveli "ja u ljubav verujem". a u stvari je nating hil, valjda, pijem limunadu povremeno, hvala na pitanju.
dolfie, ovo nisam video do sad, pa i na to da odgovorim i necu vise da oftopikujem bavicu se samo prezimenima zena ili sta vec bude bilo tema
dakle:
Svi ljudi svoj identitet formiraju u odnosu na pozitivne uzore (prirodno) ali i u odnosu na negativne uzore. Znaci, osim sto sebe definises kroz nesto sto JESI, ti sebe definises i kroz nesto sto NISI.
ono sto JESAM i sto tumacim kao pozitivno je vec vidljivo iz mog IMENA :)
Meni se cini da si se ti toliko zatrovao time da dokazes da nesto NISI (konkretno, da nisi slican meni i MPKPu i "toj ekipi") da cak nisi spreman da popustis kad je evidentno da nisi u pravu
znas kako, ako hoces skroz posteno, popovic je krenuo sa tim etiketiranjima mi/oni onda kad je pomenuo "vasu" stranu (dakle popovicu, uvreda nije bila licna, ali jeste bilo omalovazavanje - svodjenje na nesto drugo), srecom imamo datum i vreme pa mozes da uporedis.
svi smo manje vise zatrovani i zlo je u nama. po meni, najveca borba je sa samim sobom a ne sa svetom oko sebe.
da ne oftopikujem dalje, predlazem jedan dolfin post na temu identiteta gde bi se ona pozabavila onim sto ona JESTE. pa da nastavimo pricu ukoliko jos uvek ima interesovanja za istu.
laku noc
Ja se svakako zalažem za ravnopravnost, ako se pod tim podrazumeva sloboda svakog pojedinca da izabere za sebe način na koji će da živi svoj život u šta spada apsolutno sve pa i mogućnost da izabere da se ženi ili udaje, da se ne ženi ili ne udaje. Samim tim, zalažem se i za to da svaka žena ima slobodu izbora da zadrži svoje prezime ili uzme muževljevo, koju i ima makar formalno. E, sad, cela rasprava je nastala oko toga što je mpk primetio da većina žena, uprkos tome što imaju takav izbor danas (matičar je pita koje oće prezime), uzima muževljevo prezime, pa izvodi zaključak da to govori o tome da nije reč o njenom slobodnom izbru (iako joj je mogućnost izbora data), već o nekoj vrsti uslovljenosti tradicijom i neosvešćenosti u pogledu bitnosti takvog opredeljenja (ono jeste simboličko, ali, kako kaže mpk povlači sa sobom određeni odnos žene prema muškarcu i obratno na duže staze).
Dovde se slažem sa mpkom i dolfie. E, sada, ako je nekome, u ovom slučaju ženi, već data mogućnost da bira oće li da menja prezime i ako ona, pod ovim ili onim okolnostima (ličnom voljom ili tako inertno, nesvesna simbolike takvog izbora, a ja sam i pričala o nužnosti razbucavanja konvencija i rituala kaki god da su: tradicionalni ili lični o čemu je carski pisao Pol Oster u svakoj svojoj knjizi) odabere muževljevo prezime, šta mi tu još možemo? Mislim, ja sam dalje poprilično nesigurna u smislu neke intervencije, a svakako nisam za mpkov predlog nekakve politikokorektivizacije venčanja. Pod jedan, mislim da se ravnopravnost ostvaruje tako što će ženama i muškarcima biti data sloboda izbora (dakle, matičar je pita), gde se slažem sa Srboljubom. Dakle, ravnopravnost se ostvaruje onda kada nam nisu uskraćene neke od opcija kako da živimo svoj život samo zato što se razlikujemo od drugih po polu. Svaki dalji vid oslobađanja žena tim putem da se one razvrstaju na one koje su dovoljno osvešćene il dovoljno obrazovane da vide da je jedna opcija za nju bolja ili gora, odnosno da je jedna opcija (muževljevo prezime) diskriminišuća po nju il sputavauća po nju na simboličkom i ostalim nivoima, meni je vrlo stran i diskutabilan i ne vidim ga kao način oslobađanja nekoga.
Zato što ti time nekom daš izbor, a onda mu kažeš: vidiš ova opcija te stavlja u neravnopravan položaj samo što ti toga još nisi svesna, ne daj da te uče tvoje zatucane tetke i majke, već pusti da ti ja kažem šta je za tebe bolje. Dakle, korak je minimalan, ali je već ograničavajući. Od tačke kad ženi omgućiš da, ravnopravno muškarcu, ima iste opcije i mogućnosti do tačke u kojoj joj objašnjavaš šta da odabere je korak u pogrešnom smeru. Postavlja se pitanje: ko je pozvan da joj govori šta da odabere i s kojim pravom i ciljem? Psiholozi, sociolozi, naučnici, borci za ljudska prava?
Ovakva inicijativa prenebregava više stvari. Jeste da uzima u obzir da postoji X godina jednog odnosa prema ženama koji je negde uvrežen i koji bi trebalo da se razbije ko kamen u bubregu pa da ga žena ispiša. Ali zanemaruje se činjenica da je tokom tih X godina tako neravnopravnog tretmana žene stvorilo još jednu pojavu. Ja sam živi svedok da su mene žene u mojoj porodici uglavnom sputavale i to ne zato što su me učile svojim primerom da se potčinjavam muškarcima, već zato što sam kod njih uočila jednu posebnu vrstu dominacije koja nije čista i otvorena niti izgrađena na nekakvoj borbi za svoja prava i otvorenom suprotstavljanju u situacijama gde se žena bori za svoje želje i potrebe. To je dominacija iz senke. One većinu stvari koje žele postižu manipulacijom i obilaženjem prepreka. Dakle i moja majka i moja baba postižu ono što žele tako što manipuliše, igraju igre, ucenjuju emocijama, umiljavaju se, prete fiktivnim bolestima, dovijaju se, pa u to uključuju i decu, tj. manipulišu decom pred muškarcima tretirajući tu decu kao nekakve pione u svojoj igri. Zašto to rade? Moj otac i deda nisu nasilnici, uglavnom su blago metiljavi ljudi koji ćute i ne brane svojim ženama baš ništa. Pare stoje kod žena (mame, tj. babe i one raspolažu parama). Oću da kažem da je X godina neravnopravnosti žene unutar patrijarhalne zajednice (Žarko Trebješanin u svojoj knjizi o položaju deteta u srpskoj patrijarhalnoj kulturi, ukazuje da se u Vukovom Rečniku žene i deca označavaju jednom zbirnom rečju kao "čeljad", ili kao "roblje", dakle kao niži, kao sitna boranija u kući o kojoj brine i za njih odluuje muško), dakle da se takav Xgodina trpljeni položaj na žene odrazio tako što su one usvojile niz perfidnih načina da nekako ostvaruju svoje želje tajno, raznim manipulacijama a ne slobodnom borbom da otvoreno traže ono što žele. I to je jedna stavka koju niko živi ne pominje. Na dvorovima u XVIII veku žene su vladale iz senke, manipulišući svojim telom i emocijama. I taj model je preživeo. Udoban je, spletkariš sa strane, umiljavaš se i ne budeš bijen ni nagrđen. I to je deo tog položaja žena: inertno sprovođenje svoje volje bez otvorenosti i dostojantva, dakle i bez slobode.
Hoću da kažem da je priča o položaju žena kao produktu tradicije daleko složenija od samo te strane da su one naučene da budu podređene. Mislim da su one tokom tih godina razvile načine da u okviru te podređenosti dobijaju ono što žele manje koristeći svoj mozak i iskreno i otvoreno zastupanje svojih želja i potreba, a više se saobražavajući sa tom ulogom i maksimalno koristeći neke tajne i perfidne načine o čemu svedoče moja mati i baba.
Mislim da ovaj mpkov način nekakve korektivizacije tradicije i venčanja i podučavanja žena šta da biraju prenebregava ovu stvar, kao što u sebi sadrži i taj arogantni pristup da jedan pametnjaković zna šta je za koga dobro i onda mu kaže da on nema dovoljno razrađen aparat da vidi šta je za njega dobro. Ja ne podnosim da se meni neko tako obraća. Žena treba da imaju pravo na obrazovanje i da budu podsticane da misle svojom glavom, a ne da im se sad predočava šta je za njih dobro.
Protiv feminizma sam definitivno, jer mislim da je to jedna vrsta getoizacija žene. Poenta slobode je da se svako oslobodi kao pojedinac sačinjen od čitavog niza odlika (ne samo polnih odlika)
Onda, ne slažem se sa onim što je sestra luzerka rekla kako joj se ne sviđaju podrazumevanja tipa da žena mora na porodiljsko odsustvo. Pa, brate, nemojmo preterivati! Jebiga sad, malo mi to sve naopako ide. Zašto sad treba da se ne podrazumeva da žena ide na porodiljsko, oduzmimo joj i to pravo da se odmori što se mučila 9 jebenih meseci i rodila to dete. Mislim da se, u pogledu tog ohrabrivanja žena da preuzimaju što više uloga u društvu, pored onih koje su im vekovima bile jedine rezervisane (majka i domaćica) prilično preteruje. Znači, sada imaš neke superžene, neke ženske stoglave aždaje pogotovu u našoj palanačkoj varijanti. Znači imaš Mirjanu Bobić Mojsilović mog arhinemezisa koja se ne diči samo time da je eto samostalna žena, nego se uz to uključuje i posebno naglašava da je ona i domaćica. Znači, domaćica je sad ako kažeš da si domaćica hit! To je ko da si u XV veku rekla da si doktor nauka. To je na nivou onoga kad se ona kokoš Duška Jovanić zaprepastila kad joj je Umberto Eko otkrio da je bivao zaljubljen u životu. Šta bi radila da joj je pokazao kurac?! Nju je to oduševilo. Znači, u toj borbi za žensku svestranost itd. domaćica nikako nije ispala iz igre, već sad žena mora da je (i ceni se ako je) pored toga što je poslovna i ambiciozna i samostalna, da je I domaćica i majka. Malo li je braćo! Dakle taj deo nije isključen, samo su nam nakarikane još gomila društvenih obaveza: ako si samo domaćica ne valja, ako si samo poslovna ne valja, jer si zatucana (u prvom slučaju) ili hladna frigidna kučka (u drugom slučaju) al sele ako si i domaćica i mati i poslovna i inteligentna i sve to i još strava izgledaš e onda si žena za ovaj vek. Zajebi! Jebem ti to oslobađanje takvo licemerno. I evo šta je još licemerno u tom oslobađanju. Društvu treba što veći broj radne stoke, znači što više tih ambicioznih malih pčelica koje će da privređuju. I nikom nije smetalo za vreme II sv. rata da žene rade u fabrikama i budu samostalne, al kad su se vratili ratnici kućama sabijene su nazad u torove. O kakvoj onda društvenoj inicijativi za oslobađanje žena govorimo? O onoj prema potrebi! Ovo licemerje se vidi i danas: ajde da svi radimo, žene budite ambiciozne, a ima i gomila tih japijevskih parova gde je žena ohrabrena da se osamostali samo da bi pored jedne japijevske plate imali dve jebene japijevske plate! O kakvom oslobađanju je tu reč: oslobađanje u cilju da i žene budu male vredne pčelice i da dovlače vreće para kući. Al, pored toga, molim, poželjno je i da skuvaju i operu itd. Otuda moćne Valkire, te male preduzetnice koje misle da su slobodne, a u stvari su sa svojim mužem upregnute u kola za dva konja. Dajte mi slobodu da se raspadnem! Tu slobodu žena danas nema! Da se brate raspadne i da kaže: neću da radim! Ta sloboda fali i muškarcu takođe.
I dalje licemerje: sestra luzerka i ja smo se jednom jedna drugoj vajkale kolko mi više vremena provodimo u nekakvoj "ličnoj higijeni" od muškaraca: brijanje nogu, čupanje obrva i ostalo. Al, sestro luzerko, nemamo ništa od žalbi, ajde imaj herca pa ne obrij noge, pusti dlake nebu pod oblake! Nemamo herca. Šta se onda žalimo, čekamo dekret koji nam daje pravo da ne brijemo noge? Ne brate nego i mi mislimo da je to lepo da žena ima obrijane noge, volimo da pređemo rukom preko glatkih listova. A, da po mogućstvu tankih i zategnutih. O čemu pričamo? O licemerju pričamo i kad je reč o ženskom izgledu. Navodno, želimo da se oslobodimo, al brate želimo i da smo lepe iako brate ne moramo. Mi i dalje koristimo taj vid probijanja kroz svet i međ muškarce. Volimo da se svidimo i nema žene koja bar jednom u životu nije držala dijetu (kolko ima muškaraca koji je drže?, mnogoo manje). Otkud tolka nesigurnost? Zašta će nam to? Ajde da se oslonimo na svoj intelekt i sposobnosti mesto što se svako malo merkamo. I šta se dešava usled tog licemerja: ogroman broj devojaka sa poremećajima ishrane koje nastaju u procepu tog licemerja (gledano na generalnom planu). Njihove majke su te ženice koje su im nabile u glavu: budi uspešna i slobodna budi individua, al se usput potrudi da budeš i lepa i ženstvena. Koja šizofrenija! Od žena ispada da se, tim oslobađanjem, traži da budu mnogo više nego pre: da budu i lepe i domaćice i uspešne i samostalne! Jebem ti tu slobodu i ravnpravnost i neka hvala!
Možda sam konfuzna i preopširna (jesam) ali ja mislim da u toj borbi za oslobađanje i ravnopravnost žena ima puno faktora od kojih mnogi uopšte nisu nastali iz humanih razloga, te da se u toj borbi vidi i puno licemerja te da se stoga na tako programski način (npr. feminizam) ne može ništa postići kad je reč o pojedinačnoj ženi. Jedino u šta možemo da se uzdamo je da se omogući ženama da biraju kao i muškarcima (da im se ne ograničavaju opcije) a kakve će one odluke donositi to, molim lepo, ja ne želim nikom da popujem ko što ne želim ni da meni iko popuje o tome, jer znam pouzdano da društvo od žena (dakle ne tolko tradicija kolko ovoo savremeno društvo) traži mnogo oprečnih stvari i ja ne želim da budem odgovorna za nečiju šizofreniju niti da mu govorim na koje načine će doći do svoje slobode.
Za Srboljuba: Nating Hil je refleks straha i nesigurnosti žene koja se oseti zarobljena u toj ulozi samostalne i ambiciozne žene kakva se forsira u zapadnoj kulturi pa spas traži u tobož tradicionalnijoj Evropi. Ima dosta takvih filmova de usamljena i prezaposlena i isfrustrirana ženica sa zapada nabasa nekako slučajno (na odmoru il tako što se sruši avion) u Francuskoj, u romantizovanoj Italiji i onda nabasa isto tako slučajno na nekog muškarca koji je prihvati tako izranavljenu i namučenu od silne i presilne slobode ženske na svoja kršna muška pleća. Dakle, refleks straha i nesigurnosti. Koji je razumljiv. Al, bekstvo nazad u izmaštani patrijarhalni evropski kontinent tako romantizovan ne stoji kao realna opcija. Nema nazad. Žene možda jesu zajebane i izigrane, ali nema sad nazad. Jer takva romantizovana Evropa ne postoji.
E, pa Srboljube, poređenje sa 46. itekako stoji. Da li si svestan da više od milion! žena u Srbiji trpi fizičko nasilje. To znači da bivaju tučene on regular basis, znači svakok dana, svakog druga dana, jednom-dva put nedeljno kako kad. Da li imaš ikakvu predstavu kakav je to pakao? Probaj da zamisliš sebe da te neko mlati toliko, da moraš sve njegove zahteve da poštuješ, da si u konstantom strahu i tako po 20-30-50 godina, alo! Da li si svestan koji je to nivo poniženja, savsim dovoljan da se poredi sa golootočanima, ako ne i gore. Ako ne verejuš, mogao bi jednom da ti organizujem da ideš sa Tanjom u savetovalište, da slušaš telefonske razgovore, da čuješ malo priče tih žena.
I kako ti sad zamišljaš da ona donosi bilo kakvu odluku, koja se iole tiče i muškarca, samo na osnovu svoje volje,pa daj, molim te ! Pa, čik da takva ne promeni prezime.
E, sad, NARAVNO, da tim ženama koje prezime nose je poslednje što ih muči /kao,uostalom, i buržoaziju 46. demokratski izbori/, ali nemoj molim te više da mi pričaš kako one imaju slobodu izbora jer to vređa zdravu pamet !
Daklem, to smo dokazali i tu dalje više priče nema.
Isto važi i za drugi milion žena, koje su pod psihičkom torturom, ne toliko pod batinama, koje dobiju možda jednom godišnje, kad stvarno zasluže, ništa strašno. I o njihovoj 'slobodnoj volji' ne bih da polemišem i nisam ni hteo. Daklem, i to smo dokazali. Više od dva miliona žena u Srbiji nema NIKAKVU slobodu izbora, kad je promena prezimena u pitanju!
E, sad,moja postavka ove teme i nije bila upućena ka tim ženama , već ka onom trećem milionu, koje imaju kvazi-ravnopravn odnos sa muškarcima /jer svi, sa kojima se ja družim spadaju u tu grupu/. Problem je što i one većinom kad dođe do promene prezima, popuštaju pod tihim pritiskom njegovih roditelja, rodbine, 'tradicije' i šta ti ja znam čega i prihvataju taj, makar i simbolički čin neravnopravnosti.
E, pa meni to, prijatelju, smeta, pogotovo što je to jasni pokazatelj da to neće biti jedina stvar, gde će te žene popustiti pod tim 'tihm pritisko traicije' i njihovi brakove neće biti ravnopravni, već skoro, pa ravnopravni, a to je meni grozno.
I nije tačno da ne mi kao ne nudimo rešenja, naprotiv, ja sam odmah ponudio moje viđenje rešenja, sa kojim ti možeš da se ne slažeš, ali ne možeš da mu poričeš postojanje :)
I, mislim da je krajnje ružno što ponovo pominješ onu moju 'prozivku' u prepucavanju sa Ivom. Još jednom, jedno su prozivke-one su na ovom blogu dozvoljene i dobrodošle, jer, po mom dubokom uverenju, nikoga ne vređaju,već samo opuštaju atmosferu, a tebi ako se takav način komunikacije ne dopada, šta da ti kažem,otvori svoj blog, pa to zabrani.
Ono ša ti radiš je u da kao ozbiljan argument u prepirci iznosiš to da smo mi 'roboti, koji slepo veruju u neku napamet naučenu etiku', što bi rekla Iva, a to je nešto sasvim drugo i, molim te, nemoj to više da porediš...
ne poricem postojanje tvom predlogu - poricem mu smisao, i to je sasvim legitimno :)
zene nisu iskljucive zrtve nasilja i to nema blage veze sa tradicijom, mozda sa stereotipima i diskriminacijom. jedino ko moze da zastiti zrtve je drzava. koja ne postoji.
i imam pravo da ne zelim da cujem te price. vise od poraza boli nemoc, a ja ne mogu nikako da im pomognem. i odakle je ta statistika od milion zena? ciji su to podaci?
sto se tice poredjenja tvojih prozivki i mojih uvreda> svako pre vidi trun u tudjem no balvan u oku svom, budi malo samokriticniji pa ces videti da to nije sve tako kako kazes. naravno ako zelis, moje je da kazem sta mislim kad sam pitan. i ne, ne smeta mi takav vid komunikacije, no mora da postoji neki reciprocitet, zar ne? ono sa robotima je karikiranje onoga sto sam napisao.
krrr, sad sam nasao tvoju sliku na arhivi dok sam trazio fotku kristine kovach :) pametnice moja mala, imas pet hiljada puta veca muda od mene, sto se vidi i iz onoga sto si napisala!!! :*
Kristina, molim te da sada lepo podeliš svoj komentar na nekoliko samostalnih celina i postaviš ih kao zasebne postove! Bilo bi pametno ne sve odjednom, već jedan po jedan, kako bismo mogli lepo da se fokusiramo na svaki pojedince. Dotakla si nekoliko veoma važnih tema & problema, u mnogima se slažem sa tobom itekako, u nekima i ne baš, zato je i poenta da ih postaviš kao postove, pa da k'o ljudi rasplinemo raspravu. Ovako nema nikakvog smila. Dakle, na položaj žene u društvu i feminizam očekujem bar tridesetak postova, kako bismo mogli lepo svim temama da se bavimo, a ne sve u jednom postu i sve u jednom komentaru, alo !
Kako je tema ovog posta promena prezimena /koje, naravno može da se posmatra samo u okviru generalnog polažaja žene u društvu, ali ipak, daj da ne preterujemo/ odgovoriću ti samo na onaj mali deo, u kome repliciraš na temu ovog posta.
Znači, konstanto praviš grešku kako, čim neko skrene pažnju na neki problem i insistira da se taj problem reši, taj odmah nameće svoje mišljenje i ko je sad on da mi ga nameće, i zašto bih slušala njega, a ne moju zatucanu baba-tetku? Postoji zakonska norma, ja IMAM PRAVO da biram, to je dovoljno, nema šta ko tu da mi priča.
E, pa, žao mi je Kristina, ali nije dovoljno! Znaš, i kod nas i u Švajcarskoj pešak IMA PRAVO da prelazi ulicu na pešačkom prelazom kad god mu se ćefne, ne obazirući se ide li neki auto ili ne, jer je vozač DUŽAN da mu stane, čim ga vidi.Pa, kod nas to pravo niko ne koristi, a tamo svi. A, sumnjam baš da naši pešaci imaju neku urođenu biološku potrebu da se potčinjavaju vozačima, a njihovi nemaju.
Zakonske norme, dakle, iako neophodni preduslov, nisu dovoljne same po sebi. Postoje neki termini tipa 'nivo društvene svesti i odgovornosti', 'nivo tolerancije u društvu', 'nivo društvene kulture i međuljudkih odnosa' i sl.
I, izvini, ali da, pozvani su baš sociolozi, psiholozi, organizacije za ljudska prava, da u okviru svojih akcija,seminara, gostovanja u TV i radio emisijama i slično, skreću pažnju na probleme u društvu i predlažu svoja rešenja.
Između ostalog da skrenu pažnju ženama NE de ne treba da uzimaju muževljevo prezime ni po koju cenu, već da ne treba to da shvataju kao obavezu, da im kažu da treba da ih baš briga šta će tamo neka zatucana baba-tetka da kaže posle,i kako će svekrva da reaguje,ko im jebe mater u pičku svima, u pitanju je SAMO njena odluka, koju ONE SAME treba da donesu,bez ičijeg pritiska! E, pa kad takav stav bude ušao u svaku kuću, kad ga svaka žena čuje bar 10% od onoga koliko je slušala zatucanu baba-tetku,možmo da pričamo o nekoj slobodnoj volji. A što se tiče deteta da kažu da o tome takođe treba da se raspravlja, da naglase da NIJE OBAVEZA da dete nosi prezime muškarca,da to, u krajnjoj liniji nije ni logično, kad ga žena nosi u stomaku 9 meseci, a ne muškarac ! i kad se za dete 100% zna ko ga je rodio, a ne zna se baš uvek 100% i ko ga je napravio :)
I, taj tvoj stav neće meni niko ništa da objašnjava, znam ja šta je najbolje za mene, smatram poražavajućim. Pa, hajde onda da pljunemo na sva otkrića čovečanstava do danas.
Izvini, ti ljudi sa završili neke škole, bavili su se nekim poblemima, čitali knjige, bili na seminarima,putovali po svetu, znaju nešto i imaju šta da kažu. Pa, čekaj, ako doktor ima prava da ti sere kako treba da živiš i šta da jedeš, ako jebeni vodoinstalater ima prava da ti soli pamet kako treba da se ponašaš u sopstvenoj kući da ti se ne zapuši kada, izvini ali zašto to pravo ne bi imao psiholog, soviolog i sl, da ti kaže da ne treba da budeš ni najmanje potčinjena u braku. Ama ni za mrvicu, ni simbolički, nikako !
I ti, narvno, imaš PRAVO na sve to da kažeš, neću da jedem voće, već samo svinjetinu, ali, brate, onda ćeš kraće da živiš. I imaš pravo da kažeš, hoću da uzmem prezime muža i hoću da radim po kući i da rađam decu i ništa drugo, ali onda ćeš biti neravnopravna i potčinjena i vrlo, vrlo verovatno, duboko nesrećna zbog toga.
Opet, kao što i kod doktora i kod vodovodžija ima onih koji su stvarno dobri i onih, koji baš i nisu i ne treba ih nužno slušati, tako isto i kod psihologa i ovih naših nevladinih. Ali, važno je da ljudi čuju svačija mišljenja, da im uđe to u uvo, da slobodno krenu da razmišljaju o problemima,da dovode sve u pitanje, da ničemu ne veruju slepo, pa onda kroz nekoliko decenija ćemo moći da možda razgovaramo o nekakvom društvu slobodnih individua.
E, baš sam ti lepo odgovorio. Ništa ti, bojim se, ne ostaje, nego da kažeš, ovoga puta, u pravu si, mare, skroz :) kikikikikiki
Krris,
dok sam procitala odgovore Mareta & Mareta, malo sam vec zaboravila sta si napisala, tako da je Marko u pravu: uzmi lepo copy/pasteuj svoj odgovor u poseban post, jer je vrlo zanimljiv i zasluzuje zasebnu/svoju raspravu.
Mislim da je najvaznije za ovaj post (tacka u kojoj gubimo kontakt) to da se PODRAZUMEVA da ti, sestra luzerka, slobodanka, may price i ja, imamo neku svest o sebi i drustvu koja nadilazi neku "opstu svest" i da smo u mogucnosti da kriticki razmatramo sva pitanja. Zvuci arogantno, ali tako je.
Mpkp predpostavlja, i to s pravom, da postoji veli broj zena u Srbiji koj nije u takvoj mogucnosti, izmedju ostalog zato sto im dan izgleda ovako:
1. Ustanem u 6 ujutru.
2. Spremim dorucak za muza i 6 celjadi.
3. Idem na njivu.
4. Muzem krave/koljem pilice
5. Napravim rucak za muza i 6 celjadi
6. Hranim stoku/cistim kucu
7. Napravim veceru za muza i 6 celjadi.
8. Dobijem batine od pijanog muza zato sto je vecera malo zagorela.
9. Idem u krevet.
E, sad, maretova poenta je kada bi barem toj zeni bilo omoguceno da je muz ne tuce a da kucne obaveze (spremanje hrane & ciscenje) deli sa muzem kao sto deli i ove druge, daleko bi joj lakse bilo.
Ona je u neravnopravnom polozaju, a taj polozaj pocinje sa pritiskom okoline da se uzme muzevljevo prezime. Vec tu pocinje ta neravnopravnost u braku. A ta zena, veruj mi, nema ni na kraj pameti mogucnost da svoje prezime zadrzi. Lokalni pop to ni ne pita, za razliku od gradskog maticara. Lokalni pop u svojoj bracnoj propovedi (ja cula svojim usima na vencanju u crkvi u Zemunu) izgovara (parafraza): "i obecavas da ces se svom muzu i njegovoj volji pokoravati...."
Ok. Ovo je drasticni primer. Ali od njega sve pocinje.
Sto se drugih stvari u tvom postu tice:
Moj cale je rekao:
"Feminizam" u Srbiji je zenama doneo samo zla.
Pre njega, zene su prale, peglale, spremale rucak i vodile racuna o deci.
Posle njega, zene peru, peglaju, spremaju rucak, vode racuna o deci i idu na posao.
I to je tacno! Ja se takodje slazem da ostvarivanje zenskih prava koincidira sa jednom modernom industrijskom revolucijom i da se sada gotovo podrazumeva da prosecna porodica ne moze lepo da zivi od jedne plate (nigde u svetu). Dakle, "emancipacija kroz radno mesto" vise nije stvar izbora, nego nuzda.
Takodje, ni potomstvo nije stvar izbora jer "zena nije zena ako ne rodi" + predrasude tipa: "majka je vise vezana za dete od oca", "prirodnije je da se majka brine o detetu" itd (mpkp je takodje nosilac ovakvih predrasuda).
Tako da dolazimo u paradoksalnu situaciju gde zena mora duplo nego muskarac, ako ne i troduplo, cetvoroduplo... kako bi se "ostvarila" u modernom svetu.
I tu, razume se, sloboda da se bude drugaciji/svoj takodje je veoma ogranicena.
Ali, da ne davim, daj Krris poseban post za ovo, ili cu ja :)
E, da, i jos ovo...
Srboljupce...
ti si decko moje dobre drugarice koju ja obozavam i jos vise postujem.
Posto ona za tebe "garantuje" (cim te je izabrala :) ja postujem i tebe i ne dovodim u pitanje tvoju licnost/integritet.
Pa ipak, posto se ozbiljno ne slazem sa nekim tvojim misljenjima, izvini ako te s vremena na vreme uvredim ili napisem nesto "prejako".
Predpostavljam da ni tebi nije namera da uvredis mene/nas, ali hajde barem da se dogovorimo da ovde niko nije "ispranog mozga" ili slepi zagovarac neke ideologije.
Svi imamo svoje misljenje i svi smo (ocigledno, cim sa tobom pricamo) vise nego raspolozeni da napravimo mesta za i cujemo tudje.
Drugo, hajde da se dogovorimo da ne koristimo fraze tipa "to je moje misljenje i nista ga nece promeniti" jer je to detinjasto i bezveze. Svako misljenje moze da se promeni u svetlu novih argumenata ili saznanja, moze moje, pa i tvoje.
Valjda zato i raspravljamo. Sokrat to zove "majeutikom". Iz razgovora se dolazi do istine.
jea, sve može.
da imam probleme s prihvatanjem tuđeg stava, odavno bi' se upucao :D ono što sam želeo citiranom frazom da kažem je da ipak samostalno dolazim do svojih stavova. Da se možda nekad čini da nemam argumente, ali zato uvek imam intuiciju, pogotovo oko ovoga o čemu pričamo. Zbog čega moramo da svoje istine saopštavamo racionalno? Postoje i drugi načini, mistička iskustva, alogična istina, paradoksi, emocije trt mrt itd.
i čekaj sad ti u stvari hoćeš meni da kažeš: mnogo si gadan lik ali si ipak i kristinin dečko? s obzirom na prethodnike već ste se do sad navikli... hahaha, šalim se malo.
Zasto mislis da kazem da si gadan lik?
Coveka definisu njegova dela a ne njegova misljenja, zar ne?
Sam kazes, nikog nisi ubio, maltretirao itd.
Al' ako budes ratovao za Kosovo...
No, nebitno, sad vec mislim da si poceo malo da se zajebavas sa misticizmima, prividjenjima, intuiciom i sl, pa sta onda reci...
sve je okej.
Post a Comment