Carlston za Ognjenku / Oda zenama ili prljavoj muskoj masti?

Film "Carlston za Ognjenku" (r. Uros Stojanovic, s. Uros Stojanovic, Aca Radivojevic & co.) pocinje posvetom zenama Srbije. Ne zelim da parafraziram a tacan citat ne znam, ali, kao sto sam citala i u jednom intervjuu reditelja, ideja je, valjda, da je ovo "zenski film": ne zenski u smislu chick-flick, vec recimo, oda srpskim zenama, hrabrim, lepim, snalazljivim i sta vec, kojih, po cuvenoj urbanoj legendi, cak i u ovo nase vreme, dodje 6 na jednog (srecnog) brata Srbina...

Film prati dve mlade device iz mesta Pokrp (Sonja Kolacaric & Katarina Radivojevic) u kome vise nema muskaraca, koje krecu na put kako bi uhvatile neko musko da namire apetite zagorelog zenskog zivlja iz doticnog seoceta. Pokrpcanke su raznih generacija i fizionomija, no uglavnom prilicno seksi cice u vestern/moulan rouge/local-etno kostimima, koje dane provode tako sto locu izvesnu rakiju halucinogenog karaktera pa kolektivno orgijaju sa prividjenjima pokojnih muzeva; pevaju tuzne pesme i izvrsavaju samoubistva u obliznjem vinogradu punom nagaznih mina.

Elem, sestre nakon izvesnih avantura dolaze na vasar gde pronalaze i uspevaju da povedu sa sobom, Dragoljuba Aleksica (Nenad Jezdic) i Kralja Carlstona (Stefan Kapicic), dve, u nedostatku bolje reci, bitange koje svoj 'leb zaradjuju tako sto (prakticno samom svojom pojavom) uveseljavaju krda ozaloscenih i veoma horny srpkinja diljem nase lepe, obezmuzevljene zemlje.

Nevolja nastaje jer se sestre (naravno) zaljubljuju u svoj ulov i sad ne bi da ga dele sa ostalim seljankama, a ostale seljanke (naravno) svim silama zele da ova dva zdrava-prava muska primerka ubroje u "opste dobro" kolektiva.

Ovde film dramaturski odlazi u k@#$% i nazalost (jer je pocetak obecavao) ne uspeva da ostvari najelementarniju suvislost radnje sve do odjavne spice (predpostavljam da ce zbog ovoga imati prilican problem sa publikom koja, s druge strane, moze biti sasvim prijatno animirana stvarno fenomenalnim efektima). Medjutim, na planu nase teme, bas ovde postaje super uzbudljivo!

Dakle, u selu, napaljene Srpkinje se bacaju na novoosvojeni plen i priredjuju im spektakularni docek soft porn karaktera u kome Dragoljub lezi u buretu punom grozdja po kome gacaju seksi fetish stopala razularenih devojaka, a Kralj Carlstona svedoci kako najbolje ribe Pokrpa (Kaca Radivojevic i Jovana Stipic) u transu izvode duel za prevlast i njegovu naklonost, plesuci na stolu po razbijenom staklu koje im se, u slow motionu (a kako drugacije!) zariva u stopala. Devojke orgazmicno jaucu i mlate dugim talasastim kosama, a muskarci, pa sta bi drugo, uzivaju.

Nadmetanje koje sve vreme postoji izmedju dva muskarca (snagatora i lepotana) ovde dostize vrhunac pa se oni, zarad naklonosti zena, takmice ko moze vise paznje da privuce, ko vise da popije, i ultimativno, ko moze vise zena da kara za redom!

Nazalost, ovde dolazi do razilazenja filma i verzije scenarija koju sam ja citala, te kulminatorna scena lancanog karanja izmedju svih Pokrpcanki i dva tipa na susednim krevetima, izostaje.

U filmskoj verziji, tik pred samo karanje, Dragoljub i Carlston shvataju da su se i oni zaljubili, pa odustaju od seks maratona i odlaze sa svojim izabranicama. Steta! Ovakva scena bi sigurno bila preterana, pa cak i degute, ali ona je prirodno pripadajuca ostvarenom kontekstu, pa cak i predstavlja njegov legitiman vrhunac.

Zasto? Zato sto se ljudi moji, iz prljave muske maste iz koje je jedino mogao i da proizadje, zahvaljujuci njenoj ogoljenosti, pteteranosti i degutantnosti, radja najautenticniji filmski feminizam koji sam ja u skorije vreme videla!

Preko fetisistickog (nekima verovatno i uvredljivog) fokusiranja na zensku patnju i totalne kinematicke objektivizacije zene (zenskog tela), dolazimo do brutalnog muskog sadizma u samom centru ovog dela, kako narativno/dramaturskog, tako i tehnicko/rediteljskog. Medjutim, ovaj sadizam jeste tako istinit i ogoljen da nikako ne moze da bude prijatan i simpatican, by-the-way, neprimecen, subverzivan. Naprotiv, on je osvescen, lirizovan, i tako postaje neprijatan, a data zenska situacija prestaje da bude komicna ili seksi i postaje tragicka, bezizlazna, tuzna.

Sa aspekta price, dovoljno je skrenuti paznju na cinjenicu da se u ovom filmu pregrst zgodnih, sposobnih, karakternih i lepih devoja bije, BUKVALNO BIJE, oko, ni manje ni vise, dva petparacka svalera, bez ikakvog stvarnog talena ili kvaliteta kojima, u zemlji Srbiji, cinjenica da imaju kurac obezbedjuje nenadoknadivu startnu prednost. Kasting je fantstican: Jezda (Lav) i Stepi (metroseksualac) koji i stvarno u ovoj nasoj palanci slove za neke frajere.

Sa aspekta rezije (moze se svasta reci) ali meni je posebno zanimljiva scena duela Kace Radivojevic i Jovane Stipic, koja nadilazi svoj ciljani standardni eros/tanatos koncept i postaje stvarno liricna i tragicna slika dve razuzdane, mocne Srpske zenke koje su spremne da krvare kako bi dosle do svog alfa muzjaka (sa velikim akcentom na samog "alfa muzjaka" - Stefan Kapicic).

Takodje je zanimljiva i scena sa pocetka filma, gde je mlada devojka (Sonja Kolacaric), navodjena od strane starijeg zenskog autoriteta, prinudjena da se telesno preda starom, oronulom, smezuranom muskarcu.

Hoce da kaze - u nedostatku pravog, sposobnog, normalnog muskarca, jadnik postaje svaler, a zene mogu da se ili podaju matorim jezivcima ili tuku oko tih par "svalera" ili vecno pate za izgubljenom ljubavlju (lik Mlade). U tom smislu, Srbija jeste muski raj, zemlja gibe, splavova, sarmaje, radze i "najlepskih zena na svetu" koje sve, jadne, nakvarcovane, izdepilirane, u minjacima i wonderbraovima daju sve od sebe da navataju neko polupristojno musko.
I sto to ne prikazati onako kako jeste?

Da li je ovaj efekat nameran ili spontan, sta god da je, tu je.

Velika steta sto nije isteran do kraja jer na ovaj nacin, nit se ispripovedala uspesna prica o pravoj ljubavi, nit se izaslo u susret poslovicnom "opstem ukusu" a nit se doveo do kraja jedan rizican, hrabar i autentican diskurs.

Gledajte pa pisite sta mislite!!!