DDD5 / Cargo 200 - Jos jedan Ruski rodoljubivi film

Gledali MPKP, Slobodanka i ja Kargo 200. Misljenja o filmu podeljena, ali mislim da se mozemo sloziti u sledecem:

u nekom od ranijih postova pomenuti nacosi i rusofili sigurno nece voleti ovaj film.

Doduse, film se zbiva 1984. godine (u jednom od najmracnijih perioda Ruske istorije) te opsiuje Rusiju onoga vremena, ali interesantno je da se ta informacija (o vremenu radnje) daje tek na kraju filma, pre odjavne spice.

SC - poluprazan, steta. U trenutku opet aktuelne idealizacije Rusije, dobro je da se podsetimo da je u pitanju zapravo jedna devastirana i napacena zemlja, koja, da, ide ka boljem zivotu, ali veoma sitnim koracima i to tako sto se izrazito mali broj (kriminalaca) nenormalno bogati, mali procenat zivi dobro ili bogato, a ogromna vecina i dalje u (teskom) siromastvu.

Takodje, dobro je i da se podsetimo da Rusi nisu neke romantizovane cikice, sa velikom dusom i jos vecom mudroscu, koje se voze u Elektricki prelistavajuci, u najmanju ruku po peti put, Bracu Karamazove... nego su (barem jednim delom) nacija hronicnih alkoholicara, napacenih, obespravljenih i ponizenih ljudi, koje su godine dehumanizujuce komunisticke birokratije i strahovlade svele na tuzne, ubledele spodobe ili (kako ovaj film sugerise) teske MANIJAKE, ubice, sadiste, zivotinje koje se svim sredstvima bore za ostvarivanje svojih bazicnih poriva, koji su im jedini i ostali.

Ne znam zasto verujemo da neko ko ne pokazuje ni trunku saosecanja i ljubavi za sopstveni narod kao Ruski Mr. prezident (i skoro svi celnici pre njega), ima postene, pravedne i humane namere kada se radi o nasem.

Lako je o svetskoj (americkoj?) nepravdi promisljati sitog stomaka iz udobne fotelje.

Ja sam bila i u Rusiji i u ogromnoj vecini zemalja zapadne Evrope i u Americi.

St Petersburg je jedno, ali moja malenkost je imala priliku da vidi i izvesni Kirisi, obliznji gradic.
Taj cemer ljudi moji, ja nemam reci da opisem. Najtuznije je sto oko 65-70% stanovnika Kirisija cine zene. I da se razumemo, to nisu ni blizu zenama iz maste Urosa Stojanovica. To su tuzne, polu-pismene, pogrbljene figure koje izlaze iz prljavo-zutih kockica sto ih je neko nazvao "stambenim zgradama" i rmbace na prozvodnim linijama lokalnih fabrika, umorne, ispijene, sa vanbracnom decom i pijanim sefovima koji deluju kao upravnici logora.

Kirisi je jedna od najtuznijih slika koje sam ja u zivotu videla. Ne moze da se poredi sa, recimo, Amsterdamskim "opasnim" pregradjem u koje smo MPKP, Lero i ja zalutali, a u kome zivi Holandski doseljenicki "sljam".

Cargo je pun takvih slika. Ulazak u gradic Leninov, sav u fabrikama, u isprepletalim sivim cevima koje kao da nigde ne pocinju i nikuda ne vode, beskrajni kilometri celika, fabricki dimnjaci iz kojih ne kulja dim, svedocanstvo velike industrijske ambicije propale pod teretom svoje beskrupuloznosti. A medju tim hladnim, bezivotnim celicnim konstrukcijama tumaraju ljudi-koji-to-vise-nisu, ljudi bez svrhe, izgubljeni, odbaceni i zaboravljeni za koje utehe nema - ni u Bogu, ni u nauci.

Ili slika (gore okacena) gole mlade devojke lisicama vezane za krevet, okruzene lesevima tri mrtva muskarca. Oko nje su (simbolicki) mrtvaci neprekidnih Ruskih ratova, ali za nju nema bega od te postelje, iz tog grada duhova.

Ili slika aviona (kargo 200) koj donosi kovcege leseva Ruskih vojnika ubijenih u Avganistanu, i u koj se, paralelno sa iskrcavanjem kovcega, ukrcavaju novi vojnici - glineni golubovi, marionete, pacovi... CIJI ZIVOT NE VREDI NISTA!

I, onda, prosto, ne mogu vise da slusam te price kako su ljudi na zapadu roboti i kako je potrosacko drustvo zlo. Da, ja sam itekako levicar u svakom smislu i mislim da u Evropi dosta toga treba da se menja i da, Evropa cesto stagnira ili skrene sa svog puta ili cini greske ili sta god... ali u Evropi ljudski zivot NESTO JEBENO VREDI! Vojnici su (cesto) profesionalni vojnici a i tad se narod zali ako ginu. Za Evropu (u figurativnom smislu, ne kao geografski prostor) se vredi boriti. Vredi je menjati.

Rusija NIJE zemlja pravih vrednosti i neka, kao, postena i ispravna alternativa. Rusija (i "ruski" nacin misljenja) je jedan bezdan, jedna crna rupa mazohizma i nihilizma, u kojoj jedina radost dolazi u delirijum tremensu.

Milion puta pre bi bila Evropski "robot" nego Ruski "slobodoumnik".

Prijatno!

Fest / DDD4 / Bivse ljubavnice (kroz istoriju)....

Evo i prvog totalno bezveze filma kog sam odgledala na Festu.

Nije cak ni quallity waste-of-time za DVD.
Mislim, sta znam...

Scene sexa nisu lose, ali je gluma ocajna (narocito ova Asia Agrento), plotline dosadan,
a rezija bas nekako suvoparna i nekreativna i, bas mi je zao da to kazem kad god je zena reditelj u pitanju i stvarno zelim da navijam, al' jebiga, lose je rezirano (po sistemu plan-kontra plan, krupnjak, krupnjak, kodemo-kadar). Prvih pola sata ok, posle neki dosadni davez u nedogled.

Ali zato... iskoristicu priliku da se pohvalim da sam po Senkinoj preporuci procitala Istoriju ljubavnica by Elisabeth Abbot i to svih 600 strana od korica do korica, uf!!! Sve ljubavnice kroz vekove su mi se smutile u glavi....

Malo je preopsirna i ta cica Abot, ali vredi da se procita knjiga zbog raznih interesantnih podataka o statusu zene (ne nuzno i samo ljubavnice) kroz epohe. Nije knjiga nesto studiozna po tom pitanju, vise onako malo romantizuje te pojedine/izabrane heroine, ali nije da nema sta da se sazna.

E, sad, malo je depresivno za citanje, samo stranica za stranicom crnih i precrnih sudbina nesretnih zenskinja kroz istoriju... ne znam da li je u pitanju cista selektorska tendencioznost ili su stvarno muskarci an general bili takve svinje, ali ja sam makar imala osecaj neke bas tuge nad tolikom nepravdom.

Al' dobro, postane ti malo jasnije odakle vecina predrasuda o zenama vodi poreklo. Mislim, bilo ti je jasno i do sad, al' nekako sve te nehumane prakse tako ozive pred tobom sa tih stranica da ti se, cisto emotivno, malo produbi shvatanje zasto ih je toliko tesko iskoreniti.

Fest / DDD3 - 4, 3, 2.... BOOOM!

Pravednici,

oko ovog filma bih stvarno volela da se malo porazgovaramo jer znam da su ga i Krris i MPKP gledali i zanima me vase misljenje...

Prvo, kazem "boom" jer mi je film stvarno bio kao bomba, uzasno intenzivan, napet i eksplozivan (MPKP kaze da mu je na trenutke bio dosadan, meni nije ni sekunda). Drugo, glumci su stvarno carski, rezija taman kako treba.... Opet se naravno postavlja to pitanje da li je moguce da su Srbi ne zaostali za svetom nego zaostali za sobom samima od pre 20 godina kada su te stvari (+ scenario, jasta) u pitanju?

Ali... ALI!

Imam mali problem/nejasnocu u vezi sa sadrzajem/poentom.

Dakle, direkno: u "pro-life" vs "pro-choice" dilemi, mislim da je ovaj film "pro-life". Ne da je to samo po sebi lose, ja cak licno i inkiniram ka srednjoj opciji (dakle, kontrolisani "pro-choice" do 3 meseca, posle 3 meseca "pro-life") , ali mislim da ovaj film PREBRUTALNO i PRESADISTICKI kaznjava svoje junakinje zato sto su "pro-choice".

Ja sam, iskreno, ocekivala da bude obrnuto: da film pokazuje posledice koje zene trpe u drustvu koje je satanizovalo abortus. I sjedne strane, tacno je - film nedvosmisleno kritikuje rumunsko drustvo s karaja osamdesetih, rumunske intelektualce i nezainteresovanost muskaraca za problem te izolaciju zena u istom, ali, opet to ali...

film se ne zove 2 meseca i 1 dan, nego

4 MESECA, 3 NEDELJE i 2 DANA

znaci skoro 5 meseci, znaci skoro ulazak u 6. mesec trudnoce!!!

Ni jedna zemlja na svetu, ni 80ih ni danas, nije legalizovala abortus u petom mesecu. Za takav abortus potrebna je posebna dozvola lekarske komisije, koja se dobija samo u slucaju bolesti fetusa ili pod nekim drugim, podjednako drasticnim okolnostima.

Dakle, nigde na svetu, junakinja ovog filma ne bi mogla bez problema da abortira.

To je svesna odluka tvoraca ovog filma. On je mogao da bude identican i da je devojka u drugom mesecu trudnoce i to bi onda bila druga prica.

A zasto mislim da ih preterano kaznjava?
Zato sto na ove stvari koje su realne (tajni abortus u hotelskoj sobi) dodaje gomile stvari koje su od moze-da-bude-ne-mora-da-znaci do prilicno proizvoljne a bez kojih bi film i dalje bio itekako dramatican i potresan.

Zasto ih onaj ortak siluje tj primora na seks?
It's common knowledge da su u to vreme ilegalne abortuse cinili ili lekari ili babice, zene, nadrilekarke, medju kojima se to znanje prenosilo s kolena na koleno. Ok, sigurno je tu bio i po koj manijak, ali bas na tolikog skota da nalete...?!

Drugo, zasto one na to pristaju?
Da li je i sama pomisao na to da rodis dete u Rumuniji toga vremena toliko odvratna da si spreman na sve samo da se to ne desi? Ok, mozda je i to istina, ali opet, zasto ne sacekati jos 2 jebena dana i naci nekog drugog. Zato sto, kazu u filmu, jedino on hoce da abortira poodmaklu trudnocu. Da li je to onda bio dramaturski motiv za naslov? Da bi mogli da opravdamo Dr Bebea i silovanje? Kao da film nije mogao sasvim solidno da funkcionise i bez samog silovanja?

Pre ce biti da je obrnuto: kad si neodgovoran i pustis da ti dete poraste, onda i zasluzujes da te siluje i kasapi jebeni dr. Bebe.

Ali, u sustini, najveci argument za to je FETUS u PRVOM PLANU, dobrih 40 sekundi. 4, 3, 2 iz naslova su brojke, a onda kad vidis mrtvi fetus to postaje DETE. I to ne moze da bude slucajno.

Sta god da se njima dogodilo, ne moze da se poredi sa cinjenicom da su ubile nekog coveculjka i bacile ga u djubre. I, sto je takodje vazno, cini nam se da to drugarica (glavna junakinja) i shvata, dok ovu majku, pravog ubicu, manje-vise bole kurac i hladnokrvno zdere.

E, sad, ono gde je moja dilema: da li film tezi da pokaze da je Rumunija nekad bila toliko ogavna zemlja da bi radje sve i svasta podneo samo da ne rodis dete ili tezi da osvesti zenama koje abortiraju posle 3 meseca da su ubice i sadisticki ih kazni za to?

Ja stvarno ne znam.
Vi?

???

Manijak je odgledao Oskare!

Evo me, ko u stara dobra vremena, budna u 5:56AM.
Doduse, malo mi se vrti u glavi i povraca, proslo je to doba kad se nonsalantno nije spavalo po 72 sata i nikom nista...

Elem.
Nasa vrsnjakinja Diablo Cody ocekivano osvojila Oskara za best original screenplay za Juno (bravo!), ali, u stvari, pravi razlog posta:

Tri od Petoro ljudi nominovanih za najbolji originalni scenario su zene! Bravo, zene! Lars and the Real Girl, zena, Juno, zena, The Savages, zena! Primeticete, sve indie flicks, nema zena u komercijalnom kvantitetu, ali u kvalitetu tu su...

I jos jedna ironija (mislim, vise trivija) Oskara urucio Harrison Ford, cija je prva zena bila Mellisa Mathison, jedna veoma fina cica koja je takodje bila nominovana ze best screenplay Oskara, za ni manje ni vise nego E.T!!!

Zene koje su do sad dobile doticni Oskar (da ja znam) su Sofia Coppola (Lost in Translation) i Calli Khouri (Thelma & Louise)!

Idem da se zanesvestim. Laku noc!

Posle svega, šta da vam kažem?

...Da krenem sa pričom kako je strašno što nam se Gazimestan ponovio 19 godina kasnije, samo još mnogo gori i u centru grada? De se nešto kao zaprepašćujem što su spaljene ambasade, ej spaljene ambasade!? Da se iščuđavam gde je bila policija, k'o da ne znam gde je bila policija? Da pričam kako je poražavajuće što nam deca od 12 godina pevaju 'ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji' i 'oj hrvati/šiptari sve ćemo vas klati...decu silovati'. Da, svuda u svetu ima stoke primitivne. Bio sam na raznim fudbalskim utakmicama, od Londona do Sofije, znam mnoge navijačke pesme, znam šta pevaju Hrvati. Niko nigde ne pominje klanje i silovanje dece! E, ali mogli bismo da uzmemo to da analiziramo kao fenomen, da tražimo 'opravdanja' zašto su oni takvi, pošto će nam onda sigutrno biti lakše?

Ah, da, možda ne bi bilo zgoreg da vas prosvetlim mišlju kako je Koštunica isti Sloba samo još kao čoveg gori, podmukliji, ljigaviji,odvratniji? Onom su se bar poubijali keva i ćale, ovaj je zlo kao takvo. Pa, u pitanju je čovek, koji nariče kao neka baba iz 16. veka, na istom mestu na kom je pre godinu dana đuskao sa Cecom. Mogli bismo i da se se smejemo na to što imamu Vladu koja u Evropi 2008, kao odgovor na proglašenje nezavisnosti, poziva narod na nekakav kolektivni moleban !?, ha ha moleban, ha ha, pa to nema ni u Iranu! A za to vreme premijer kroz usta svog omiljenog ministra direktno poziva na nasilje ! A tek da vam otvorim oči pitanjem otkud to da je taj prostak ministar već četiri godine!? Puno ima tema, zar ne? Možda da krenem u priču koliko se kajem (a jebeno mnogo se kajem) što sam tim ljudima pomogao da dođu na vlast? I da kao general posle bitke konstatujem koliko je Đinđić pogrešio, što je napravio dil sa njima, a znao je, dobro je znao sa kim se hvata u kolo. (I jebeni Zapad, koji ga je na to pritiskao) Njega je to koštalo života, nas budućnosti.

Ali, drage moje sestre drugarice isterivačice, sve je to kurac i sve to nema nikakvog smisla. Šansa za nas izbubljena je na tom Gazimestanu, a 12. marta ubijena nam je i iluzija da možemo nešto da promenimo.Ono što jedino ima smisla je da palimo odavde...Al, ne radi sebe. Mi i kad odemo, nećemo prestati da jašimo na netu svaki jebeni dan. Ja sam, bre, narkomančina zavisna, ne mogu bez dnevne doze Čede i Lepe Biksi (osim ako mi treba nešto jače, onda se našmrčem Pere Lukovića) Uz Đinđića sam bio zbog neke klinačke, utopijske,idealističke nade, zbog vere da možemo da popravimo onaj prokleti sat sa prokletog krova proklete fabrike u jebenoj Jagodini. Uz Čedu sam iz besa i revolta samog po sebi, zato što jednostavno neću da prestanem da se derem! Zato što sam još 91. upao u to blato i iz njega niti mogu niti hoću da izađem ! Ako ne možemo da ih pobedimo, možemo bar da ih nerviramo, a stoka se nervira još gore nego mi. Bar nikad u jebenoj Skupštini više da ne bude konsenzusa ni oko čega ! Do kraja ću da učestvujem u borbi, čiji se krajnji cilj zna-Srbija će postati normalna,građanska,otvorena, evropska zemlja, samo mi od toga nikakve fajde nećemo imati, i zato me boli kurac za jebeni krajnji cilj ! Bitka je sama sebi cilj, kao što su demonstracije bile same sebi cilj i bilo nam je lepo! Urlikanje radi urlikanja !
Ono što,međutim, definitivno ne želim je da mi deca rastu u Srbiji! To nikako ne želim i to sam definitivno prelomio. Neću njih da osuđujem na frustracije, neću da rastu u ovoj primitivnoj, prostačkoj sredini, neću da znaju ko su Velja, Palma, Šešelj, Sloba, Koštunica, Mišković, Mihajlov, Vučić. Ili, ako kojim slučaju saznaju, da to bude, kad ih ćale(deda) posadi na krilo,pa im priča (a malo i preuveličava) kako je na 9. martu bilo... dakle da ih savršeno boli debelo dupište...
I tako će i biti.
Long live truth busters, sisters friends & njihova deca !

Dolfie's Daily Digest 2 / 12 Gnevnih Rusa (i jedan fini Cecen)

Isterivaci i, narocito, Srboljube...

gledajte 12 - novi film Nikite Mihalkova!

Ako ste se zapitali kako neko ko je, navodno, prijatelj Kostunice i Kustirice, biva nominovan za Oskara:
"da li se Akademija okurazila?
Da li Akademija prepoznaje ruske/srpske vrednosti?"

odgovor je NE!
ma kakvi!
upravo suprotno!

Mihalkov, uzdanica srpskih nacosa & kvazipatriota je zapravo i upravo razotkriven u svom svom Chedizmu i LDPizmu! Ziveo Nikita Mihalkov!

Ako je TWBB bio prilicno pun, onda je 12 bio krcat! Srbi su se sjatili u SC da vide sta bata rus porucuje i neka su se, zivi bili, da im se lepo, tako naostrenim na antiglobalizam, antsemitizam i antiamerikanizam, predoci prica o ljudskoj nesposobnosti da saosecaju sa "drugacijim" zahvaljujuci, mozda najvise, konstantnoj nacionalistickoj propagandi koja je, u zelji da nas podeli na "nas" i "njih" zamalo uspela da u nama ubije svest o jednoj velikoj istini: that all men are created equal i da svi volimo, patimo, plasimo se i krvarimo NA ISTI NACIN.

Ova tema je aktuelna u SAD isto koliko i u Rusiji ili Srbiji i dobro je, za sve nas, da nas neko na to s vremena na vreme podseti.

Prvo, da se razumemo. 12 je "12 gnevnih ljudi" sa ideoloskim spinom & slovenskom dusom. Ali zaplet (one osnovne stvari) je isti. Drugo, Rusija/Cecenija konflikt sveden na svoju sustinu je tooooliko blizak Srbija/Kosovo situaciji, a arhetipovi tranzicione Rusije dati kroz likove 12 porotnika bukvalno, uz vrlo male intervencije, mogu da budu nasi ljudi, da se stvara utisak filma o Srbiji danas, samo na ruskom.

Trece. Ne znam koliko je film kostao, ali u svakom slucaju, vecina filma (jedno 2 sata) se desava u jednoj prostoriji i dokazuje da su dobra ideja, dobar dijalog, dobra gluma i fenomenalna rezija sasvim dovoljni za tenziju i uzbudjenje. Rusi vec neko vreme prave dobre filmove na nase (ili barem srodne) teme, za relativno male pare. Mozda je ovo svera u kojoj bismo mogli da se ugledamo na bracu.

Ne zelim da kazem da je film bez mana. Na trenutke je self-indulgent, preopsiran, spor, pa cak i patetican. Ali ipak dominiraju trenuci kada je duhovit, dovitljiv i dirljiv. Mozda, najvise, zato sto je tema tako "close to home".

Ipak, ono sto je najinteresantnije je sam kraj filma i njegova politicko-socijalna implikacija. Ne bih da otkrivam, ali isplati se odsedeti tih dva ipo sata i pored toga sto film, do samog kraja, deluje sasvim predvidiv. NIJE.

Koga Mihalkov nalazi za "krivca", koje resenje nudi i koji je finalni zakljucak o (nasem) mentalitetu, otkrijte sami :)

ja cu samo da vam kazem da vredi...

There won't be Blood (Dolfie's Daily Fest Digest :)

Naravno: Verovatno je da naziv novog filma naseg dragog P.T.A-a tezi da naslovi (ili predvidi) zbivanja koja se prostiru van njegovog dvoipocasovnog celuloidnog eseja u stvarnost, te da upozori kako zbog toga-toga-i-toga, naravno, mozemo na to da racunamo, BILO JE I BICE KRVI, ipak nekako, ne moze covek a da se ne osmehne nad ironijom naslova u odnosu na sam film.
Prvih sat, dva, nista od krvi, samo prilicno spora, dosadna i digresivna pararadnja i ono sto bi anglosaksonac nazvao "character study", pa kao da autor hoce da poruci: o, smiri se, nestrpljivi gledaoce, prekini da se vrpoljis u stolici, bice krvi i to toliko krvi da se sigurno neces pokajati sto si kupio kovu i ostao budan kroz ekperiment beskrajne-ekspozicije.
Da ne otkrijem radnju, nesto malo krvi i biva, ali nedovoljno da bi se umirio apetit nasilja gladnog gledalaoca (my malenkost included) koj se s pravom oseca iznevereno/nasamareno.

S druge strane, ako zaboravimo dosta toga sto znamo (i volimo) o filmu i stavimo na stranu ocekivanja vezana za naslov, "There will be Blood" je vrlo zanimljivo (ako vec ne i "rewarding" ili /u nedostatku boljeg prevoda/ ispunjujuce) iskustvo!

Na tragu "Tragaca" (kolektivno omiljenog filma medju isterivacima :), TWBB pripoveda o putesetviju jednog junaka sa jednim ciljem, ali bez izrazitog (ili ikakvog!) dramaturskog fokusa na ono sto bismo nazvali "glavna nit". Raznorazne epizode koje boje vreme i mesto daju autenticnost ostvarenom univerzumu (kao i uvid u pretpostavljeno kompleksne motive), istovremeno udaljavaju film od "opstosti" i cine ga mikro-fokusiranom, gotovo picanskom, samozaljubljenom studiom konkretnog odnosno pojedinacnog, sa ociglednom teznjom da se ono predstavi kao REALNO, naspurot filmskog*.

Neki bi, razume se, rekli "od pojedinacnog ka opstem", ali takvo pojedinacno podrazumeva izvesnu narativizaciju, cak i kada se radi o stvarnosti. Tek ako jedna pojedinacna prica ima pocetak-sredinu-kraj i tzv temu i ideju, mi je prepoznajemo kao relevantnu. Ako ne poseduje te kvalitete, to vise nije prica, vec nasumican isecak stvarnosti na koj nas narativno-orijentisan mozak reguje sa "i... sta je poenta?". U tom smislu, u drustvu u kome prenosenje stvarnosti dozivljava totalnu narativizaciju (dodavanje i uoblicavanje pri prepricavanju licnih dozivljaja, dramatizacija vesti u kontekst, emisije i caspisi koji prate zivote poznatih kao serije itd) ovakva
DENARATIVIZACIJA jednog umetnickog dela veoma je interesantna.

Naravno, nije to pocelo od PTA-a, ali sa ovim filmom (uz film "Ubistvo Dzesija Dzejmsa...") mozemo da konstatujemo da je uzelo zamaha. Ono sto razlikuje Dzesija Dzejmsa od There Will Be Blood je da iako i njegovi tvorci teze da uspostave takve dramaturske obrasce koji bi imitirali prenaratizovanu stvarnost, oni ipak podlezu pritisku "teme i ideje" i uoblicavaju delo u nekakav, koliko god disperzivni, konkretni kontekst (u najmanju ruku savrseno nam je jasno zasto film pocinje i zavrsava se bas u tim trenucima).

PTA je bezkompromisan. Ono sto smo sigurni jeste da pod lupu stavlja ambiciju. Sve ostalo je otvoreno za takva ucitavanja da mogu samo da predpostavim koliko razlicitih teza o znacenju TWBB moze da inspirise. Zasto? Zato sto ostavruje bliskost tom predpostavljenom "isecku iz stvarnosti" - prici bez cenzure, bez narativizacije.

Druga, takodje u poslednje vreme moderna i sveprisutna stvar, je ambivalentnost junaka. Ne postoje vec dugo good guys i bad guys vec samo good deeds & bad deeds tj dobra ili losa dela. Monstrum je sposoban da voli, bas kao sto je dobricina sposoban da krade. Dualizam ljudske prirode zauzima (gotovo fetisisticki) fokus savremene filmske preokupacije. Junak u centru dela je rastrzan izmedju primalnog i moralnog, a njegova najveca borba je za sopstvenu dusu, protiv sebe samog. Tako smo dobili Dzesija Dzejmsa, Roberta Forda, Danijela Pjejnvjua, Ilaja Sandeja, ali i Bena Vejda iz 3:10 to Juma, Ala Sverindzena iz Dedvuda, pa i moderne Spajdermene, Supermene, Betmene i jos mnogo, mnogo njih. With all due respect to Zan Val Zan & co, ovi rastrzani junaci su zanimljiviji nego sto su ikad bili, a glumci kao sto su Cassey Affleck, Daniel Day Lewis i npr. Ian McShane are having a field-day with it (da opet upotrebim trenutno nepopularni, idiomima bogat i meni mio strani jezik).


Eto, svesna svoje manjkavosti u baratanju teoretskim pojmovima, ipak uspeh da napisem nesto totalno FREE OF SPOILERS (sto je bila namera), pa jedva cekam da bacite pogled & da se zadiskutujemo.


*u teoretskom smislu. Formalno, film je vrlo, sto kazu, filmican.

Festovanje

Isterivaci, da ne davim mnogo, evo sta sam ja izabrala da gledam na Festu. Ajd kad otvorismo topic, nabacajte neke favorite i pickove, a i prijavljujte se na sta hocete da idemo grupno...

Elem:

22, petak
13h Kinoteka - Povratak u Normandiju (docu)
22h SC - There Will Be Blood

23, subota
22h, SC - 12 (Nikita Mihalkov, to mi je pod mozda)

24, nedelja
19h SC - Lust, Caution

25, ponedeljak
17h SC - 4 meseca,3 nedelje, 2 dana (zlatna palma,Cannes)

26, utorak
22h SC - Un Vielle Maitresse (riba koja je rezirala Sex is a Comedy)

27, sreda
23h Kinoteka - Barselona jedna mapa (zvuci mi ok)

28, cetvrtak
17h SC - Kargo 200
19:30 SC - Na ivici raja

29, petak
15h SC - Les Temoins (mozda)
19:30h SC - It's a Free World
22h SC - Paranoid Park

1, subota
12:30h Dom Sindikata - Ostrvo
17h SC - Senke (mozda)
19:30h SC - The Bucket List (mozda)

2, nedelja
18h Kinoteka - Shadowing the Third Man (docu)
23h Kinoteka - La Graine et Le Mulet (mozda)

Vi?

Black Ivy Raport No4

Danas u 18:30 bi po obećanju trebalo da imamo finalnu verziju najdraže nam Ivanice. Ima li je? Ima li je?

Krofna bar

sestre drugarice i ostali.
juče sam otkrila, i naravno odmah kupila četiri različite vrste krofni za probati. Dve su bile odlične. sa višnjama, i ona klasčna američka sa nekim šarenim ukrasima po čokoladnom prelivu, dve sam ostavila Borisu da proba.
ne znam za vas, ja sam navikla da mi baka u sremu jedne nedelje sprema štrudlu, druge nedelje krofne i tako u krug. dobru štrudlu do sad nigde nisam našla, ali zato krofne...
ove iz Krofna Bara u Vladetinoj (jap Dolfie, čak nam je i u komšiluku), u stvari ne liče na bakine, ali su jaaako dobre, a i trebaće mi dosta vremena da isproban baš sve ukuse.

kako se meni uvek zalomi da dok drugi preporučuju filmove i razne pametne stvari, ja uvek završim na nekim budalaštinama. pah, makar su ukusne!

Ima zezanja

U sredu, od 20h, Mare i njegov drugar Čeda puštaju muziku u klubu Brod, pa ako budete raspoloženi da se vidimo tamo, i popijemo po koju. I odamo počast Bobu Marliju (Mare mi reče da je deo svoje liste posvetio i Marliju). Klub se nalazi u 29. novembra, broj 36.

Juno / Ellen Page

1. Ako niste - gledajte! Presladak heart-warming film u kome looseri trijumfuju! 4ipo zvezdaje jer na pocetku malo slajfuje, al' inace super.

2. Ellen Page je carica. Gotivim je jos od Hard Candy, al sad je stvarno vreme da se dodatno skrene paznja na nju! Davno me neka glumica nije toliko obradovala (mozda jos od Angie u Girl, Interrupted ili Kate u Heavenly Creatures). Dobro, ovo nije na tom nivou, ali definitivno a star is born. Ako neko moze da mi nabavi An American Crime, molim vas mi nabavite (Krris?)

Carlston za Ognjenku / Oda zenama ili prljavoj muskoj masti?

Film "Carlston za Ognjenku" (r. Uros Stojanovic, s. Uros Stojanovic, Aca Radivojevic & co.) pocinje posvetom zenama Srbije. Ne zelim da parafraziram a tacan citat ne znam, ali, kao sto sam citala i u jednom intervjuu reditelja, ideja je, valjda, da je ovo "zenski film": ne zenski u smislu chick-flick, vec recimo, oda srpskim zenama, hrabrim, lepim, snalazljivim i sta vec, kojih, po cuvenoj urbanoj legendi, cak i u ovo nase vreme, dodje 6 na jednog (srecnog) brata Srbina...

Film prati dve mlade device iz mesta Pokrp (Sonja Kolacaric & Katarina Radivojevic) u kome vise nema muskaraca, koje krecu na put kako bi uhvatile neko musko da namire apetite zagorelog zenskog zivlja iz doticnog seoceta. Pokrpcanke su raznih generacija i fizionomija, no uglavnom prilicno seksi cice u vestern/moulan rouge/local-etno kostimima, koje dane provode tako sto locu izvesnu rakiju halucinogenog karaktera pa kolektivno orgijaju sa prividjenjima pokojnih muzeva; pevaju tuzne pesme i izvrsavaju samoubistva u obliznjem vinogradu punom nagaznih mina.

Elem, sestre nakon izvesnih avantura dolaze na vasar gde pronalaze i uspevaju da povedu sa sobom, Dragoljuba Aleksica (Nenad Jezdic) i Kralja Carlstona (Stefan Kapicic), dve, u nedostatku bolje reci, bitange koje svoj 'leb zaradjuju tako sto (prakticno samom svojom pojavom) uveseljavaju krda ozaloscenih i veoma horny srpkinja diljem nase lepe, obezmuzevljene zemlje.

Nevolja nastaje jer se sestre (naravno) zaljubljuju u svoj ulov i sad ne bi da ga dele sa ostalim seljankama, a ostale seljanke (naravno) svim silama zele da ova dva zdrava-prava muska primerka ubroje u "opste dobro" kolektiva.

Ovde film dramaturski odlazi u k@#$% i nazalost (jer je pocetak obecavao) ne uspeva da ostvari najelementarniju suvislost radnje sve do odjavne spice (predpostavljam da ce zbog ovoga imati prilican problem sa publikom koja, s druge strane, moze biti sasvim prijatno animirana stvarno fenomenalnim efektima). Medjutim, na planu nase teme, bas ovde postaje super uzbudljivo!

Dakle, u selu, napaljene Srpkinje se bacaju na novoosvojeni plen i priredjuju im spektakularni docek soft porn karaktera u kome Dragoljub lezi u buretu punom grozdja po kome gacaju seksi fetish stopala razularenih devojaka, a Kralj Carlstona svedoci kako najbolje ribe Pokrpa (Kaca Radivojevic i Jovana Stipic) u transu izvode duel za prevlast i njegovu naklonost, plesuci na stolu po razbijenom staklu koje im se, u slow motionu (a kako drugacije!) zariva u stopala. Devojke orgazmicno jaucu i mlate dugim talasastim kosama, a muskarci, pa sta bi drugo, uzivaju.

Nadmetanje koje sve vreme postoji izmedju dva muskarca (snagatora i lepotana) ovde dostize vrhunac pa se oni, zarad naklonosti zena, takmice ko moze vise paznje da privuce, ko vise da popije, i ultimativno, ko moze vise zena da kara za redom!

Nazalost, ovde dolazi do razilazenja filma i verzije scenarija koju sam ja citala, te kulminatorna scena lancanog karanja izmedju svih Pokrpcanki i dva tipa na susednim krevetima, izostaje.

U filmskoj verziji, tik pred samo karanje, Dragoljub i Carlston shvataju da su se i oni zaljubili, pa odustaju od seks maratona i odlaze sa svojim izabranicama. Steta! Ovakva scena bi sigurno bila preterana, pa cak i degute, ali ona je prirodno pripadajuca ostvarenom kontekstu, pa cak i predstavlja njegov legitiman vrhunac.

Zasto? Zato sto se ljudi moji, iz prljave muske maste iz koje je jedino mogao i da proizadje, zahvaljujuci njenoj ogoljenosti, pteteranosti i degutantnosti, radja najautenticniji filmski feminizam koji sam ja u skorije vreme videla!

Preko fetisistickog (nekima verovatno i uvredljivog) fokusiranja na zensku patnju i totalne kinematicke objektivizacije zene (zenskog tela), dolazimo do brutalnog muskog sadizma u samom centru ovog dela, kako narativno/dramaturskog, tako i tehnicko/rediteljskog. Medjutim, ovaj sadizam jeste tako istinit i ogoljen da nikako ne moze da bude prijatan i simpatican, by-the-way, neprimecen, subverzivan. Naprotiv, on je osvescen, lirizovan, i tako postaje neprijatan, a data zenska situacija prestaje da bude komicna ili seksi i postaje tragicka, bezizlazna, tuzna.

Sa aspekta price, dovoljno je skrenuti paznju na cinjenicu da se u ovom filmu pregrst zgodnih, sposobnih, karakternih i lepih devoja bije, BUKVALNO BIJE, oko, ni manje ni vise, dva petparacka svalera, bez ikakvog stvarnog talena ili kvaliteta kojima, u zemlji Srbiji, cinjenica da imaju kurac obezbedjuje nenadoknadivu startnu prednost. Kasting je fantstican: Jezda (Lav) i Stepi (metroseksualac) koji i stvarno u ovoj nasoj palanci slove za neke frajere.

Sa aspekta rezije (moze se svasta reci) ali meni je posebno zanimljiva scena duela Kace Radivojevic i Jovane Stipic, koja nadilazi svoj ciljani standardni eros/tanatos koncept i postaje stvarno liricna i tragicna slika dve razuzdane, mocne Srpske zenke koje su spremne da krvare kako bi dosle do svog alfa muzjaka (sa velikim akcentom na samog "alfa muzjaka" - Stefan Kapicic).

Takodje je zanimljiva i scena sa pocetka filma, gde je mlada devojka (Sonja Kolacaric), navodjena od strane starijeg zenskog autoriteta, prinudjena da se telesno preda starom, oronulom, smezuranom muskarcu.

Hoce da kaze - u nedostatku pravog, sposobnog, normalnog muskarca, jadnik postaje svaler, a zene mogu da se ili podaju matorim jezivcima ili tuku oko tih par "svalera" ili vecno pate za izgubljenom ljubavlju (lik Mlade). U tom smislu, Srbija jeste muski raj, zemlja gibe, splavova, sarmaje, radze i "najlepskih zena na svetu" koje sve, jadne, nakvarcovane, izdepilirane, u minjacima i wonderbraovima daju sve od sebe da navataju neko polupristojno musko.
I sto to ne prikazati onako kako jeste?

Da li je ovaj efekat nameran ili spontan, sta god da je, tu je.

Velika steta sto nije isteran do kraja jer na ovaj nacin, nit se ispripovedala uspesna prica o pravoj ljubavi, nit se izaslo u susret poslovicnom "opstem ukusu" a nit se doveo do kraja jedan rizican, hrabar i autentican diskurs.

Gledajte pa pisite sta mislite!!!