FIFINA PRAVDA

Do sada vas nisam davio sa sportskim postovima, ali jedna nepravda bi mogla i vama da bude zanimljiva.
Naime, FIFA je naprasno-i po prvi put u istoriji- odlučila da u žreb za baraž utakmice evropskih timova za plasman na svetsko prvenstvo postavi nosioce. E, to je otprilike kao kada bi se na teniskom turniru žrebanje vršilo posle svakog kola. Pa, sad neki anonimus nekim čudom u prvom kolu eliminiše Federera (hipotetički govorim), ali onda ne nasledi dalje Federerov kostur, nego ponovo žrebanje, u kom je on ponovo rangiran po svom lošem rejtingu, pa već u sledećem kolu fasuje Đokovića ili Nadala.
Daklem, rejting reprezentacija se uzimao u obzir prilikom određivanja grupa-što je naravno fer i pošteno-onda su se pobednici grupa direktno plasirali na SP, a drugoplasirani u baraž. I tu bi trebalo da su svi ravnopravni, jer su timovi poput Bosne i Slovenije krv propišali i prevazišli sebe da bi došli do tog baraža-zbog svog lošeg rejtinga već morali u grupi da budu bolji od jačih reprezentacija od sebe. Kad ono-ponovo rangiranje. I opet udri na najjače. I to one, koji su odigrali kvalifikacije ispod svog renomea i rejtinga, al bez obzira,opet su povlašćeni !?
Razlog -u baražu su završile čak tri finansijski vrlo primamljive reprezentacije- Francuska, Portugal i Rusija i sad da se oni ne bi međusobno izenimilisali uvedoše još jedno rangiranje po rejtingu. I to pravilo promeniše mrtvi ladni tek na kraju kvalifikacija ! Dakle-dvostruki skandal. E, sad ja- verujem da FIFA po njenim jebenim pravilnicima ima pravo da i u toku takmičenja menja pravila o žrebu, ali to je nešto što se kosi sa zdravim razumom i normama fer-pleja.
I šta su te 4 mučene reprezentacije uradile? Ništa. Pobunili se malo po novinama i to je to. E, to je za mene najveći skandal! To mirenje sa nepravdom i to pokrivanje ušima pred đavlom od papira –kakav je FIFA! Umesto lepo da su rekle da ne pristaju na to i da odbiju da igraju utakmice ! Brrr....Kakava ekstremna odluka! Najebali bi žešće ! Isključili bi ih iz svih takmičenja na pet godina! Pa, da li bi? Prvo, digla bi se velika frka-a to je najvažnije. Pričalo bi se o tome na sve strane, pravile bi se emisije. Ja verujem da bi ih odmah mnoga velika fudbalska imena podržala. Ali, generalno nekako svi bi morali da se opredele. Možda bi ih i neki drugi savez podržao i solidarisao se svestan da i on može sutra da se nađe u istoj situaciji. Možda bi ih podržala i UEFA, zašto da ne, Platiniju su puna usta borbe za ravnopravnost u fudbalu, pa di li baš u slučaju pobune mogao tek tako da ćuti? Drugo, ne kažnjavaju se 4 reprezentacije tek tako, a da pritom objektivno ništa nisu krive. Možda sam ja idealista,ali šanse da izguraju pravdu ne bi bile tako zanemarljive. Ali, na prvom mesto, moraš da se pobuniš ! Dok se ne pobuniš-ništa. Čitav progres čovečanstva, jebem mu mater, leži u pobuni ! Osim, očigledno u današnjem korporativnom svetu...

20. oktobar

Kao što treba UEFA da nas oponminje da nije pristojno da se zviždi tuđim himnama, tako treba da dođe Medvedev da nas nauči kako da se odnosimo prema svojoj antifašističkoj prošlosti. U oba slučaja Risbo ‘I was born ready’ Dićta reagovao je munjevito. Sit se čovek izđusko u ritmu Marseljeze, samo što još nije i obgrlio Dodika kao onomad Vuka Jeremića na otvaranju Olimpijade, a 65. godišnjicu oslobođenja grada proslavlio je kako i dolikuje-svečano i dostojanstveno,mada je fakat falila i vojna parada,al biće valjda i toga. Pre pet godina, okrugla godišnjica ga nije mnogo zanimala, verovatno je Šaper izračunao da za novopečenog predsednika ne bi bilo pametno da se kliza na temi Drugog svetskog rata, pogotovo što je tada trebalo pikirati nacionalističko biračko telo, a poznato je da ovdašnji nacoši preferiraju Čičonija & Mitu Ljotića, te na 20. oktobar ne gledaju baš mnogo kao na neko oslobođenje, već pre kao na komunističku okupaciju. E,sad kad je tu Medvedev da čuva leđa,mogao je Risbo komotno da veže i sebi i Dodiku i Jeremiću pionirske maramice i kapice, Dveri & co. ne bi smeli da zucnu, odmah bi dobili Путином po ušima.

Problem je samo što kad odleti ruski predsednik odleteće i naše interesovanje za 20. okotobrom. Odglumili smo to Potempkinovo selo-najmanje što smo mogli za milijardu dolara, a kako ćemo da obeležimo 66, 70, 75 ili 165. godišnjicu oslobođenja, ko zna, verovatno nikako. Kao što nikako ne obeležavamo ni godišnjicu 5. oktobra, ni mnogih drugih značajnih datuma iz skorašnje & davnašnje istorije. Ima li ova država uopšte neke svoje dane,neke praznike, neke majlstouns, koji se nepobitno tretiraju kao veliki, značajni i pozitivni? Jedini praznik da ja znam je onaj Sretenjski ustav, kome je očigledno najveća prednost to što nikada nije stupio na snagu, pa nije ni stigao da sakupi neprijatelje. I to odlično reflektuje situaciju u kojoj se nalazimo. Odnos prema prošlosti nužno korespondira sa ciljevima u budućnosti, a ovde i po jednom i po drugom pitanju vlada totalna šizofrenija i konfuzija. Risbo Dić je samo tu da sa svojom politikom ‘I Kosovo i Evropa’, ‘I Čiča i Stari’, ‘I Dačić i Vuk’, ‘I Rasim i Suljo’, naše hronične ambivalencije dovede do tačke teletabiskog besmisla. Svi su okej, sve može, svako je dobrodošao, samo dok Miškovića niko ne pita za poreklo imovine.

I zato ovde ne mogu da se ustoliče neke najprostije stvari. Kao na primer da 20. oktobar stvarno treba da bude praznik grada,jer da- to jeste bio dan oslobođenja, iako naravno da mnoge Beograđane to oslobođenje nije ni malo usrećilo, iako narvno da Rusi nisu došli samo da bi nas oslobodili, već su kanda hteli na finjaka i da nas osvojucnu, ubeđeni da je Tito njihov čovek, kad ono crvc milojko-kontrašpijun ! Sve to stoji, ali iznad svega 20. oktobar je bio trijumf anti-fašizma, simbolička pobeda nad tim nakaradnim sistemom, koja sama po sebi veoma značajna jer određuje put i vrednosti jedne zemlje u budućnosti. Јер, komunizam ma koliko se jeziv pokazao u praksi, u teoriji proklamuje mnoge napredne i progresivne ideje, i zato se on može odvojiti od svojih otelotvorenja, od gulaga i golog otoka,dok se nacizam ne može odvojiti od Aušvica i Jasenovca i tu je ta suštinska i nepremostiva razlika između ta dva masovna pokreta, koja su obeležila najkrvaviji vek u istoriji čovečanstva.

Isto tako treba da poštujemo i proslavljamo 5. oktobar, koliko god bio kontroverzan, koliko god ga ja prvi mrzeo, koliko god se raznorazne stoke tu prišljamčilo i profitiralo,koliko god DB na kraju iz cele priče opet izašao kao pobednik, to je ipak iznad svega dan pobede nad jednim diktatorskim i zločinačkim režimom i trijumf progresivnih i demokratskih ideja.

I dok se jasno ne odredimo prema tako, zapravo jednostavnim stvarima, bojim se da nam je budućnost krajnje mutna i muljevita, a u mulju zna se ko se najbolje snalazi....

Isterivaci ponovo jasu

Sestre,
moram da vam kazem da sam se malo uzelela isterivanja, pa reko' mozda mozemo da nasem klinicki mrtvom blogu damo van mor cens.
Svasta nam je promaklo kao prilika da se isvadjamo... ali, po svemu sudeci, novi povodi nece oskudevati!
Pa... udrite! pa da vidimo :)

Okupljanje Isterivača 25. aprila !

Znajući da se svaki isterivački samit na kraju završi iscrpljujućom diskusijom, mislim da ne bi bilo loše unapred odrediti temu, kako bi zvanice mogle da dođu pripremljene. Evo ja stavih nekoliko predloga na glasanje, a ko ima neki svoj, slobodan je da isti pridoda.
Što se ostatka dnevnog reda tiče, mislim da zamerki nema.

Welcome to the Dollhouse, Towelhead!

Još jedan film, koji je, uz Rejčel, zaslužio da bude nominovan za Oskara. (Mada je film zvanično iz 2007, ali je USA premijeru imao 2008) Drugi naziv mu je Nothing is private,a radio ga je Alan Ball, scenarista (& producent) Američke lepote. I opet se sve dešava u predgrađu (ovog puta u vreme Prva zalivska rata) i opet se muškarac naloži na klinku, samo što je sada cela priča iz njene perspektive, jer je film rađen po romanu izvesne Alicie Something.

Film je u potpunosti rađen kao hiljadu puta viđena coming of age komedija u kojoj devojčica postaje sexualno samosvesna u okruženju ludog i nervoznog ćaleta, histerične keve, blesavih komšija, drugarica šmizli i poludelih pubertetlija. Ali, vraže.

Ako i pomisliš da je to što joj u prvoj sceni kevin dečko 'pomogne' u brijanju međunožja samo neslana šala,kad joj ćale zavali šamarčinu,jer je došla na doručak u šortsu, shvatiš da je vrag odneo šalu.

A čim se (inače odlični) Aron Ekhart pojavi na vratima, sve ti je jasno.

I ako R. Ebert filmu zamera upravo to što se 'neadekvatnom' formom bavi tako ozbiljnim & hevi problemima, kad zna se kako se 'teške priče' snimaju, mislim da je to baš jedan veliki kvalitet filma, jer te stvarno tresna kao ona ćaletova šamarčina sa početka.

Problem su mi ipak poslednjih dvadesetak minuta, ali ajde pogledajte, pa da čaprimo.

Pripadajući procenat

Povodom ove sramote oko povlačenja Zakona protiv diskriminacije u minut do dvanaest na intervenciju vladike IB-a,nadaleko poznatog po svojoj inkviziciji kobasicijadičara, naše 'tradicionalne' crkve & verske zajednice očas posla premostiše svoje hiljadugodošnje razmirice, propraćene milionima žrtava, i izdaše zajedničko saopštenje u kome se, međ gomilom besmilica i eufemizama, provuče i jedna zanimljiva rečenica,u kojoj se da naslutiti gde pop pije svetu vodicu:
'Ако се зна да је Предлог писан заједно са групом удружењâ грађана, неопходно би било да се о том питању успостави сарадња и са традиционалним Црквама и верским заједницама, којима припада 95% грађана Србије.'
Pazite, pripada im 95% građana! (građanke ne pominju, one se verovatno podrazumevaju) Dakle, osim nas 5% koji na popisu precrtasmo rubriku 'veroispovest' il' u istu upisasmo neku kvazi-duhovitu budalaštinu (ja, npr,al' ne sećam se više šta, znam samo šta mi je nacionalnost! Hehe, dolfie, nikada mi moje italijanstvo nećeš moći osporiti, ma koliko bila ljubomorna što si samo priprosta Srbenda) , svi ostali PRIPADAJU crkvama ! Kao da su neka nekretnina il' ne daj bože stoka. Tako, npr, mojoj omiljenoj Slovačkoj Evangelsitičkoj Crkvi pripada: 4 verska objekta, 45 ari okolnog placa,50 komada sitne živine i 1,2 % građana Srbije. Malo li je, braćo slovački evangelisti?
Po tom principu, tradicionalnoj blogerskoj zajednici Isterivača pravde pripada 0,0007% građana i građanki! Srbije iliti 5 ljudi, koji se izjazniše kao 'folowers'. Hehe, ne znam samo šta ćemo sa njima.

Ako smo pali, bili smo padu skloni

Hey isterivaci!
htedoh da napisem nesto o filmu koj pops & myself juce pogledasmo na novinarskoj projekciji, ali nesto drugo mi skrete paznju... elem, Azdaja, kazu na TVu, je kostala nesto preko 4 miliona evra!
CETIRI MILIONA EVRA.
To je oko, hmh, ne znam, 6, 7 miliona dolara...
Znaci, to je cena prosecnog Hollywoodskog filma, osim ako je akcioni, film katastrofe itd i mozda ako se oduzme honorar glavnog glumca/glumice ako imaju neku bas zvezdu. Za americki indie film to je ekstra skupo, moz' da ih snimis tri, cetiri prosecna.
No dobro, ovo je nazovimo visokobudzetni-film-po-opredeljenju, kao srpska "Australija", ima rat, ima lepe predele, ima melodramski ep, ima milijardu glumaca, eksplozije i sve one tehnicke stvari sto jedan dostojanstven vidokobudzetni film treba da ih ima: kranove, ruke, sine i ostala pomagala sto dovode do lepo komponovanih i raznolikih kadrova. I, ako je verovati mom golom oku, snimalo se na 35mm, ol' school, sto'no kazu siroko! Verovatno je bila i sirina sa trakom, verovatno se islo na po 20 dublova, sve dok ga glumac i tehnika ne ubodu savrseno!
I sta se dobilo?
Pa nesto slicno slucaju "Ognjenka" na koj "Azdaja" ako nicim drugim a ono budzetom mora da podseti.
Ok, Srdjan Dragojevic je brate nas najpismeniji reditelj (od ovih uslovno receno mladjih). I ovaj Dule Joksimovic il' kako li se zvase je dobar direktor fotografije.
I glumci manje-vise u redu, nista im ne fali. Ima i nekih simpaticnik DK fora.
Al' prica, nazalost, opet ne stima.
Malo su mnogo hteli, mnogo zapoceli.
S jedne strane ta ljubavna prica, koja ima smisla i zanima te, a s druge strane neka preopsirna metafora srpske tragicne situacije, sa gomilom na mentalitetu baziranih Dusko Kovacevic posalica i vanlajnera, pa sad umesto da to prokenjavanje o mentalitetu ode u drugi plan i iz njega sve vreme tinja, a da mi pratimo tu ljubavnu pricu, ono prica ode u drugi plan, a u prvi ispliva... pa ne znam tacno sta... sve i svasta, pa samim tim nista dobro.
No, da se vratim na temu: budzet.
A kako bismo ga stavili u perspektivu, evo koliko su kostali neki filmovi, cuveni ili oni koje volimo ili o kojima smo pisali ovde:

- Dve cadjave dvocevke (960 000 funti)

- In the Company of Men (cudo od filma za 25ooo dolara!)

- Rumunski "4,3,2" (6oo ooo evra)

- Blair Witch Project (22ooo dolara)

- Welcome to the Dollhouse (masterpiece Todda Solondsa - 800ooo dolara)

- Rodrigezovi El Mariachi (ultimativni lowbudget - 7ooo dolara /bez postprodukcije)

- Teen noir "Brick" (475ooo dolara)

- Clerks (27ooo dolara)

- Cube (365ooo dolara)

- Living in Oblivion (300ooo dolara)

itd.itd.
Malo treba da stavimo prst na celo zasto u Srbiji ne moze da se spakuje film za ispod 300ooo evra (skoro pola miliona dolara)!
I zasto nema vise stap-kanap filmova mladih ljudi.
Mrzi me da racunam, ali ispada da je za jednu "Azdaju" moglo da se snimi oko 200 Clerkova!!!

Grupni portret sa samoubicom

Isterivačice, nismo prokomentarisali onaj bizarni događaj sa Gazele od pre desetak dana. Mislim, ja nekako u doba ekonosmkih kriza,od kojim mene nekako uvek više plaši naša lokalna od one globalne, kad su svi u paranoji da će d'ostanu i bez tih 350 jura mesečno što će da zakasne pola čuke na posao, donekle mogu da razumem bolesničke povike 'skoči više, budalo', 'daj ja da ga ubijem' i sl. Mislim to je jezivo i pokazuje gde se ovo jebeno društvo nalazi na lestivicama morala, empatije, razumevanja za drugoga i sl-dakle nigde. Al, to su nekako očekivani pokazatelji, predvidljivi. Ali, onih gomila iskeženih idiota, koji uživaju u celoj stvari, navijaju, još povadili mobilne da slikaju nesrećnog mentalno zaostalog dečka i kao vrhunac keva, koja slika svoja dva deteta tako da se u pozadini vidi samoubica! E, to je već hevi. To su rimske 'igre' u najavi.

Film & uživancija

U novom 'Vremenu', po rečima zloće dolfie, 'šlihtarska' analiza domaće filmske a.d. 2009 po principu 'da se mi svi pomirimo' plus verovatno već svima poznati događaj 'toplomer' sa Kopa tačno 10 godina. Buy it & enjoy!

Oskar nema pojma!

Dakle, evo za mene potpuno neocekivano najboljeg americkog filma prosle godine: Rachel getting married. Pored velike skepse da dizni En Hetavej moze da glumi bilo kakav problem (izvan-mozda-nemam-sta-da-obucem-djavo-nosi-sranje-od-filma-pradu), zena odvali ulogu do te mere da moram da priznam da bih joj da sam akademija dadnula priznanje pre nego mojoj omiljenoj misiz Vinslet za sve-u-svemu praznjikavog i pretencioznog Citaca (za Revolutionary Road druga prica, ali za to je cak nisu ni nominovali!).
Dakle, evo kategorija u kojima mislim da je ovaj film definitivno trebalo da bude nominovan: najbolji film (umesto Citaca, Frost/Nixsona ili Bendzamina Batona), najbolja rezija (umesto istih, po kom kriterijumu je bas me zanima Frost-jebeni-Nikson nominovan za najbolju reziju?!!!), najbolja glumica (to je nominovan, ali je genijalna Rozmari Devit u ulozi Rejcel ladno mogla da istisne pateticnu Andjelinu), ne znam razliku izmedju Sound Mixing i Sound Editing, ali definitivno u jednoj od te dve kategorije mesto npr Wanted, sporedni glumac (Bil Irvin umesto, recimo, prosecnog Majkla Senona iz Revolutionary Road) i sporedna glumica (obilje izbora: Rozmari Devit, Debra Vinger umesto bilo koje nominovane osim Penelopice!).
Znaci kapiram da Oskari nisu realni, ali da su ovoliko nerealni mislim da nije oduvek bio slucaj. Prvo, Milk je bolji film Slamdog Milionera. Okej, cak i da se tu ne slozimo, evo Popovicu problema sa posthumusom jer nekako moras da ga dadnes Ledzeru i nacinis ekstremnu nepravdu prema Filipu Sejmuru Hofmanu koji je odvalio u Doubt! Dalje, zasto prosecni ako ne i besmisleni Bendzamin Baton mora da bude nominovan milion puta? A tek od ovog paradiranja neke pacene slamdog decurlije (izvini Krris) mi se stomak prevrnuo. Gledam sad po svim novinama kako su ih vodili u Diznilend, pa je onda belosvetska stampa potegla pitanje da li ce posle da se vrate u udjeraj, ali se sve srecno resilo posto im je Indijska vlada in d mintajm dodelila neke stanove u lepom predgradju. I svi srecni. A sto jos milioni dece zive u tom blatu koga bole ckura, vazno da ce veseli Deni Bojl da nastavi da snima svoje supermoderne filmove.
Elem, da se vratim na Rejcel.
Jonathan Demme je ozbiljan reditelj, rezirao Something Wild, Jaganjce i Filadelfiju i, sto je mozda presudno, lozi se na Brusa Springstena :)
Scenario pisala cerka Sidnija Lameta!!! (prvi scenario - ima preko 40 dina, eto ti Popadijo, ic nevr tu lejt!)
Film je reziran ala-dogma, sto te u pocetku malo smara po principu evo-amer-oce-da-bude-francuz, ali ubrzo se uzivis i kupi te prica nekom cudnom/netipicnom energijom. Ansambl kast, ne zna se ko je bolji, i vidi se da su nekako voleli proces i trudili se. Prica, opet, obicna, nepretenciozna, a radi te.
Poceca Rejcel na jedan stari film koji ja volim, rediteljski debi Roberta Redforda: "Obicni ljudi". Slicna tematika, moderniji tretman. Al' vidis, 1980, Obicni Ljudi dobio 4 Oskara (najbolji film, najbolji reditelj, najbolji scenario, najbolji sporedni glumac) a nominovan za sest. Pa sad ne znam da li je konkurencija bila mlaka, ali da se razumemo, ni ove godine nije bila neka.
Ne znam sta se promenilo.

Novo članče u Vremenčetu

U pitanju je ispovedni hvalospev o 'kauč-surfingu' napisan za 'vreme uživanja', sa poentom kako smo bili jadni, bedni, glupi, zatvoreni i ksenofobični, a onda su došli kauč surferi i oslobodili nas stega predrasuda, otvorili nam oči i raširili krila.He,he. Kriss, bi redi for izbaciti iz sebe sve što si pojela, a ostali nemojte da čitate onlajn verziju texta, pogotovo ne na Popboxu, ako ponovo tamo ispliva, već odvojte 150 džindži, kako bismo jednog dana dobili i neko honorarče,koje ćemo onda sa vama da podelimo u kafani...Aj promis !

Otrov za Vile ili They don't make 'em like they used to

Odgledah meksicki film "Veneno para las hadas" Karlosa Enrikea Taboade sto mi ga dade isterivacica Krris i, drago/zao mi je da kazem, davno bolji film nisam videla! Doduse, film nije toliko star (iz 1984) ali kad ga gledas pre bi rekaoda je iz 1964 (bice vam jasno zasto kad pogledate), ali sve jedno jos jedan otreznjujuci pokazatelj da su filmovi pre cetvrt veka mozda ipak bili bolji nego sto su danas. U principu ne volim takve generalizacije i uopste ne mislim da je film u tolikom problemu koliko se potencira, ali jebemliga... nije stvar u storitelingu ili talentu reditelja, hocu da kazem nije ni u cemu tehnickom ili spoljnom... nego nekako kao da su filmovi bili hrabriji, da su se spremnije bavili temama koje bi danas studiji/producenti/fondovi posmatrali kao rizicne ili marginalne. Verovatno je to rezultat nekog globalnog kambeka umerenog konzervativizma, u kome sta god da pipnes nekog ces da uvredis, pa tako ili imamo neke dostadne PC filmske proizvode ili, s druge strane, kao "opasne", off-stream, arthouse projekte koji mi, iskrenadabudem, nekako deluju jos namestenije i isfoliranije (primer: Babel ili Slamdog M).
I kao da svi moraju da se odrede u odnosu na neke opste politicke prilike i da budu angazovani, pa fali nekog homocentrizma, neceg sto bi se fokusiralo na unutra, na mikro, mesto na spolja i opste.
Dobro, napisah sad svasa nesto a ne uspeh da dobro formulisem svoju misao, ali u svakom slucaju toplo vam preporucujem "Otrov za vile". Ima u filmu je jedan super rediteljski postupak, dosta originalan i gotivan, prica je super, gledajte, gledajte!
Zdravo!

Vreme isterivača

E, pa , isterivačice da se pohvalim da je dolfin i moj text o festivalu 'Sedam veličanstvenih' izašao u novom broju Vremena, a na volšeban način se istog dana pojavio i na Popbox-u. (ali nemojte da ga čitate tamo, već kupite Vreme, kako bismo rekli da povećavamo tiraž)
Nadam se da smo dobro startovali i da ćemo u budućnosti biti sve bolji i bolji (hehe, naša čuvena floskulica).

Срећна Нова истеривачка !

Све најлепше вам желим свима у новој 2009. Знате већ шта је најважније, а све остало лепо ако дође-добро дошло.А има тога лепог што ишчекујемо... Ко није дипломиро да дипломира, ко се није обогатио да с'обогати, ко се није удо, да с'уда, ко није био у Јужној Америци д'иде, а могло би неко и детенце да пане, Систа Луза и Крис су ми ту прве фавориткиње.

Што се тиче сајта, могли бисмо 'рекорд' од 64 поста из прошле године да повећамо бар на 65! И мало више да му посвећујемо пажњу. Више неких анкетица, клипова и сл. Такође, могли бисмо да дебитујемо и на ситимагазину,малко да се изрекламирамо.

Од осталих ствари, Блек Ајви успешно прелази у зону прозе и надам се да ће колко већ у овој години да заблиста као краљица српског крими-романа.
Надам се и да ћемо да снимимо прву песму 'Сестара другарица', ја сам узео мало од оног Кристининог рефрена да напишем строфе и не делује лоше, шаљем чим завршим.
Очекујем да неко од истеривача коначно напише драму, а не би било лоше д'урадимо опет и неки заједнички прођето-ох, та чувена серија !