Još jedan film, koji je, uz Rejčel, zaslužio da bude nominovan za Oskara. (Mada je film zvanično iz 2007, ali je USA premijeru imao 2008) Drugi naziv mu je Nothing is private,a radio ga je Alan Ball, scenarista (& producent) Američke lepote. I opet se sve dešava u predgrađu (ovog puta u vreme Prva zalivska rata) i opet se muškarac naloži na klinku, samo što je sada cela priča iz njene perspektive, jer je film rađen po romanu izvesne Alicie Something.
Film je u potpunosti rađen kao hiljadu puta viđena coming of age komedija u kojoj devojčica postaje sexualno samosvesna u okruženju ludog i nervoznog ćaleta, histerične keve, blesavih komšija, drugarica šmizli i poludelih pubertetlija. Ali, vraže.
Ako i pomisliš da je to što joj u prvoj sceni kevin dečko 'pomogne' u brijanju međunožja samo neslana šala,kad joj ćale zavali šamarčinu,jer je došla na doručak u šortsu, shvatiš da je vrag odneo šalu.
A čim se (inače odlični) Aron Ekhart pojavi na vratima, sve ti je jasno.
I ako R. Ebert filmu zamera upravo to što se 'neadekvatnom' formom bavi tako ozbiljnim & hevi problemima, kad zna se kako se 'teške priče' snimaju, mislim da je to baš jedan veliki kvalitet filma, jer te stvarno tresna kao ona ćaletova šamarčina sa početka.
Problem su mi ipak poslednjih dvadesetak minuta, ali ajde pogledajte, pa da čaprimo.
2 comments:
E videla film u Zapcu i bas htedoh da ga uzmem, ali umesto njega pogledah Gomoru. Dobar film, prvi gde se kriminalci ni malo ne glorifikuju nego su prikazani totalno realno da ti se zivot smuci kao retardirane budale...
pogledacu ovo for sure
imam ga, sve sam se nešto kanila da ga pustim, al nikako. baš ću da vidim
Post a Comment