Lolita / moj feministicki poklic :)

Prijatelji,

postujem ovaj topic u stanju poprilicne emotivne konfuzije kakvu u meni jedna knjiga davno nije pobudila. Elem, u zelji da iscitam sve te "klasike" prema kojima sam imala otpor, uhvatih se za Lolitu u izdanju Narodne knjige, edicija "Antologija Svetske Knjizevnosti - Klasici", uz opis "neprikosnovena literatura minulih vremena" i "biser lepe knjizevnosti". Hocu reci, svako ljubopitljivo i zainteresovano dete od, recimo, 12, 13, 15 godina, moze u knjizari da se u'vati za ovaj "biser lepe knjizevnosti" te da ga bez ikakve smetnje pazari (ako ima 780 dinara) i odnese kuci na citanje.

Ko je citao Lolitu, citao, ko nije, evo vam ukratko (ne radnja, to znate iz filmova):
Lolita je pisana u zanru "erotskog romana" (primer Margaret Diras "ljubavnik" i sl). E sad, kako su muskarci/decaci obicno malo manje zainteresovani za ovaj zanr, evo o cemu je rec da nema zabune: erotski roman je vrlo slicno sto i erotski film, daklem, kada se osoba izrazitog knjizevnog talenta uhvati da pise pornografski roman, pa kurac naziva npr "ustreptali ud", a uz obilate scene seksa da i neki socijalni komentar epohe, onda dobijamo erotski roman.

Erotske romane, kako danasnja nauka priznaje, su vecma pisale zene za zene, kao vrstu zenske pornografije jer, kako je ustanovljeno da dok muskarci lakse dozivljavaju uzbudjenje putem vizuelnog stimulansa (playboy recimo), zene uzbudjuje narativ i to sto petparackiji to bolje (ona ruska princeza, on siroti, seksipilni konjusar itd). Zasto je to tako, nebitno je za ovu temu, no erotski roman moze, a naravno i ne mora da bude, knjizevno delo velike stiske vrednosti.

Naravno (opsirna sam al jebiga) erotske romane su u nemalom broju pisali i muskarci za, predpostavljam, zene i specificnu musku publiku (o njenom specifikumu jos kasnije).

Kraj digresije. Lolita je dakle erotski roman koj obradjuje ljubavnu vezu izmedju deteta od 12 godina (147 visoka, 35 kila teska) i zrelog, markantnog, punokrvnog muskarca od 37 (oko 185-190 visok, oko 85-90kg tezak). Scene seksa opisane su prilicno zivahno, naravno u stilu erotskog romana (njene male tvrde pomorandze & some such). Erotski roman tezi da uzbudi citaoca i Lolita, bez svake sumnje, ima isti cilj. Vesti pisac, ipak, taman kad dovoljno uroni u opis seksualnog cina da citalac zaboravi o kakvoj vrsti odnosa je rec, uvek ubaci podsetnik (na njene godine, krhkocu, sicusnost, nerazvijenost itd). Tako da vrlo umesno i majstorski (pisac nesumljivo i neosporno ogromnog knjizevnog talenta) konstantno cini namerne "kratke spojeve" u glavi citaoca kad ono sto je seksualno/odraslo/sladostrasno preplice sa onim nevinim/detinjim/saljivim/slatkim.

Pa ipak, ROMANTIZACIJA tog odnosa je nesporna. Koliko god roman bio uverljiv, psiholoski tacan sa svake strane i, predpostavljamo, veran prikaz nekakve moguce realnosti, pisac nedvosmisleno tezi da gorepomenutu vezu prikaze kao neminovnu (brojan splet sudbinskih okolnosti mora da se dogodi kako bi se oni napokon spojili), romanticnu koliko god bolesnu, a mozda cak i ne toliko bolesnu. APOLOGETIKA je evidentna! Ja sam procitala samo prvi deo (prvi cin) romana i JEDINI RAZLOG iz kog cu procitati drugi deo je da bi se uverila svojim ocima da je ono sto se da zakljuciti (iz filmskih verzija) tacno: da Nabokov sudara dve vrste pedofila: onog romanticarskog sanjara, intelektualca, u kome zica romantizirane pedofilije pulsira genetski: putem pretka iz antike koj je uzivao u carima 10ogodisnjih prostitutkica, i zlog pedofila, perverznog pornografa, koj zapravo ne voli svoje "ninfice" vec samo zeli da ih seksualno iskoristi.
Ako je to istina, a sve deluje da jeste, TO JE JEZIVO! Jezivo, jezivo, jezivo!

Da se razumemo. Knjizevni Hambert nema veze sa filmskim Hambertom (ne znam sta je navelo one bolesnike Kjubrika i Lina da tendenciozno naprave soft verziju i dodatno opravdaju ludaka). Knizevni Hambert je pedofil koj voli "decu-devojke" od 9 do 14 godina, a sve posle 14 godina ne podnosi (dakle, 14ogodisne filmske Lolite tj Dominique Swain od 17! godina kod njega ne bi imale apsolutno nikakve sanse) a ZENE MRZI, ja takvu mizoginiju u zivotu nisam nigde susrela, PREZIRE SVE STO JE ZENSKO: siroke bokove koje cekaju (ili su pregurali) porodjaj, kuk, struk, butku, sisu, zenski smeh, zreli glas... to je sve njemu vulgarno, ruzno, gadno, debelo i nepodnosljivo. On je, u romanu, dat kao zli predator koj plotuje i ceka svoj trenutak, koj nema moralnih zadrski, naprotiv, koj sebe pravda mislju da je to, zapravo, bioloski normalno, prirodno (a pedesetih, kad je pisan roman, Dzeri Li Luis je, da se ne lazemo, usao u crkvu i najnormalnije ozenio dete od 14 godina!) i pun je takvih primera kroz istoriju (Beatrice, Laura itd).

E, sad, roman je (makar meni) preodvratan za citanje, prvi cin se zavrsava njihovim prvim pravim seksom i sto se mene tice ja nemam vise tu sta da citam. Tog trenutka toj devojcici je zivot nepovratno unisten, a jos ako se u drugom delu on "iskupljuje" tako sto je spasava iz kandzi "zlog" pedofila, dodatni fuj fuj fuj.

Dakle: prvo pitanje koje hocu da postavim:
da li je ok takav roman nazivati klasikom, cak "biserom lepe knjizevnosti" i prodavati ga bez ikakve cenzure bilo kome.
Ne kazem da sam za cenzuru, ma kakvi, odavno je jasno da je zabranjeno voce najsladje voce i drugo, zreli smo ljudi, pa nek svako cita ako hoce, ne cita ako nece i izlazi sa tim na kraj kako zna i ume... ALI BISER LEPE KNJIZEVNOSTI? PA DA LI SU ONI NORMALNI? MOZDA U LEKTIRU DA GA UVRSTE kao sledeci korak?
Drugo, taj roman je lazno predstavljen (u najvecoj meri zahvaljujuci filmovima) Mislim, red bi bio upozoriti ljude o cemu se tu zapravo radi: o predstavi bolesne psihe jednog zlocinca u formi erotskog romana.
Kao Kolekcionar recimo! Eto, Kolekcionar je roman koj isto tako precizno i tacno opisuje mozak bolesnika - serijskog ubice (a pritom ima dodatni, veoma zanimljiv i mocan, dobro razradjen diskurs na temu moderne umetnosti, socijalne i kulturne determinisanosti itd) pa taj roman niko ne naziva "klasikom" ili makar ne Narodna knjiga.
A zasto? Zato sto je dvoje serijskih ubica u USA reklo da je to njihova biblija i da su kopirali junaka kad su ubijali.
E pa ja mogu da se kladim da su hektolitri pedofiske sperme proliveni po stranicama Lolite, ali to kao, ma sta ima veze...

Drugo pitanje tj razmisljanje na koje me je roman nagnao je ZASTO JE NASA (zapadna) KULTURA TOLIKO ORIJENTISANA KA PREDSTAVI LEPOTE KOJA IZVORNO PRIPADA TERITORIJI NIMFICA (9 do 14 god)? Da li smo mi bolesna kultura u tom smislu?

Gledajte: cvrste, glatke noge (ah, depilacija! sa svojim ultimativno pedofilskim vrhuncem najlakse opisanim kao "cupaj sve" i celom idustrijom preparata na bazi voska i specijalnih pinceta/pipeta/tubica/stapica i svega zivog i nezivog kojima se cupa i ono malo dlaka koje su se nezgodno nasadile na najosetljiviji deo ljudskog mesa, mind my french, oko usnica /znate na koje mislim). Dalje, poslovicne "male cvrste grudi". Dalje, velike oci, puna usta, izrazene jagodicne kosti. Dalje mala, dignuta guzica. Dalje, uski kukovi/bokovi. Dalje, bujna kosta prirodnih nijansi (po mogucstvu blago osuncana). Dalje, duge, malo "bangave" i decacke noge i ruke, siljastih, izrazenih kolena. Dalje, dugacke trepavice. Dalje (a mozda i najprece) mrsavost. Sve su to, dragi moji i drage moje, odlike predpubertetskih devojcica, naravno onih slatkih, a o bucmastoj, ruznoj deci, naravno Hambert ni ne razmislja.

Bambola, film u slavu prave zene (raspojasane, culne, sa velikom zadnjicom i masivnim lelujavim sisurdacama) feministkinje su osudile kao shovinisticki, ljudi smatraju Bigasa Lunu za perverznu budalu. A zato Lolita - "biser lepe knjizevnosti".
(zivela Monika Beluci!)

E, sad, zdravo-seljacki moral je uvek nalagao da "ljulja", i podrzavao tip Seke Aleksic i sl.

(nazovi) intelektualci su isfurali tu pedofiliju. Zasto?
Sad mi se u glavi vrti Vlada Cosis koj mi je rekao da mu je Lolita omiljeni roman.
Fuj. Fuj. Fuj.
I Mire Stole.
Uf, bljak.

Zene, sve mi koje ovde postujemo smo manje-vise (ako se iskljuce glavni aduti za prezivljavanje u horor narativima, sestrini luzerkini i moji) date (a bogami i same forsirale) u toj polu-androgenoj estetici i imamo nesto od gorenavedeno detinjeg u izgledu. ALI, POMIRITE SE SA CINJENICOM da smo mi zene i nama je biologija namenila da imamo siroke kukove i mekano poprsije i popucale kapilare i nadute zglobove i valunge i hormonske cibulje i visak masti na uloscima-nadrazenoj-crvenim-osipom prosaranoj zadnjici i crne tackice tamo gde su nekad bile dlake... i to ce nas kad tad sustici u totalu, nema greske.
I TO JE DO JAJA!
To je lepo i iskonsko i mekano i zivotno i najlepse je kad se zagnjuris u topao dusek koj je poprsje tvoje debele bake, pa zar nije?
I zivela Dzejn Kempjon koja ne farba svoju sedu kosu i Susan Sarandon koja se nije operisala i ponosno prci svoje otegle sise i ziveo Tim Robins koj s njom ima petoro dece i ide i demonstrira za prava scenarista!

Jer pravi shovinizam, ljudi moji, ne preti od nesrecnih nepismenih pijandura koji lemaju zene po donjim pickajevcima, nego od prepredenog, iskompleksiranog, kukavicnog INTELEKTUALNOG SKOTA koj hoce da nas okuje u lance predpubertetske submisivnosti i da nam zauvek bude kurceviti, sadisticki, perverzni, otac/zastitnik/autoritet.

Izvinte na emotivnom izlivu, ali toliko me je potresla ova knjiga i necu je vise citati, bole me kurac.