Sunday, January 27, 2008

Mali čovek iz radija


Sutra u 18 i 32, na talasima Radio Beograda 2, biće emitovana moja prva radijska premijera. Reč je o radio drami "Mozak afrodizijak", Igora Brakusa, nastaloj prema motivima priče Vudija Alena "Kurva iz Mense". Radio dramu je režirao Saša Latinović, a glasove su dali: Olivera Viktorović, Sena Đorović, Milan Mihailović, Branislav Platiša, Srđan Jovanović i Radivoj Knežević. U pitanju je vodvilj sa elementima detektivske priče , smeštene u izvrnuti polusvet agencije za intelektualnu prostituciju. Madam Zdravka, vlasnica agencije "Mozak afrodizijak"uvodi u posao Ružicu, smušenu intelektualku koja se prostituiše kako bi skupila novac za doktorat. Nakon seansi sa Ružicom, biznismen Milić Petrović, redovna mušterija Zdravkinog brloga, traži pomoć u detektivskoj agenciji "Ličanin i sin", zbog sumnje da ga Ružica i Zdravka ucenjuju. Kada Ličanin i sin potraže pomoć od vidovitog radnika Gradske čistoće, Ahila, detektivi počinju da sumnjaju da je Milićev slučaj povezan sa već zatvorenim slučajem serijskog ubice mladih intelektualki...

Ako stignete, poslušajte, pa javite kako vam se čini.

Saturday, January 26, 2008

Čestitka za Srboljuba


Dakle,

naš prvi gost, čitalac i diskutant, meni intimno drag i predrag Srboljub juče je najbolje moguće iskoristio svojih 12 do 13, 5 min da odbrani diplomski rad na temu "Internacionalizacija kosovskog pitanja", odabranu na ličnu inicijativu i odgovornost. Ja sam negde ponosno što se on uhvatio u koštac baš sa ovom temom, jer je aktuelna i nekako nije završena, pa je trebalo hrabrosti usuditi se da se o njoj piše. Ja sam rad pročitala dva puta i mislim da je odličan, ideološki neostrašćen, razložan i potkovan činjenicama koje rasvetljavaju temu sa različitih strana. Za ovaj rad i odbranu istog, dobio je najvišu ocenu i ja mu ovom prilikom javno čestitam i želim sreću u daljem radu.

8{*

Thursday, January 17, 2008

Gone, baby, gone

Sinovi,

odgledah Gone Baby Gone rediteljski debi simpaticnijeg dela dvojca Aflleck-Damon po mom (i plasim se, jedino mom) misljenju.

Elem, Ben pisao-rezirao, Casey glavnjak. Culi ste 100%.

Scenario je pisan po knjizi ortaka koj je pisao i Mystic River (knjigu) te ga, prirodno, porede sa tim filmom (South Boston, moralna ambivalencija itd) ali je, sustinski, totalno svoj/drugaciji film.

Ono sto je narocito interesantno, bar nama, su paralele sa Black Ivanom.

Najvaznije: junak (istrazitelj) je neki totalni nebitnjakovic od 30 god i bar pola sata ti je potrebno da kupis da on nesto kao istrazuje i da ti to bude uverljivo....

Ima jos nekih paralela, ali ova je najbitnija. Da li pije vodu da je Casey Affleck (Goran) junak krimi-triler-noar ili whatever zapleta. I pije.

Pogledajte (ako niste) pa da caprimo.

Wednesday, January 16, 2008

Teen Marathon


Prijatelji, braco, kumovi

kaze mi Sestra Luzerka da je u prvodu srela Slobodanku i da su pricale kako bi bio red da napravimo taj marathon. I bio bi! Da se sve ne zaustavi na recima, nego da se predje na delo, tu je vasa accountica, event managerka Dolfie!


Moj predlog je ovaj petak oko 8 kod mene.

Ako neko ne moze petak, ne moze oko 8 ili nece kod mene (hoce da primi na svoju adresu) nek kaze sad or forever hold his peace :) ali da se here&now sve izdogovaramo.

Takodje, ako neko ima amandman na temu (teenage) takodje sad da se pobuni i predlozi svoje (tipa: svako peredstavlja po jedan film bilo kojeg zanra).

Ako ne, svako da napise koj ce film da provajduje.

Takodje, Luzerka i MPKP mogu da spreme i neki adekvatni 80s soundtrack za slusanje.

RSVP sto pre.

Dovidjenjca!

Thursday, January 10, 2008

Lolita / moj feministicki poklic :)

Prijatelji,

postujem ovaj topic u stanju poprilicne emotivne konfuzije kakvu u meni jedna knjiga davno nije pobudila. Elem, u zelji da iscitam sve te "klasike" prema kojima sam imala otpor, uhvatih se za Lolitu u izdanju Narodne knjige, edicija "Antologija Svetske Knjizevnosti - Klasici", uz opis "neprikosnovena literatura minulih vremena" i "biser lepe knjizevnosti". Hocu reci, svako ljubopitljivo i zainteresovano dete od, recimo, 12, 13, 15 godina, moze u knjizari da se u'vati za ovaj "biser lepe knjizevnosti" te da ga bez ikakve smetnje pazari (ako ima 780 dinara) i odnese kuci na citanje.

Ko je citao Lolitu, citao, ko nije, evo vam ukratko (ne radnja, to znate iz filmova):
Lolita je pisana u zanru "erotskog romana" (primer Margaret Diras "ljubavnik" i sl). E sad, kako su muskarci/decaci obicno malo manje zainteresovani za ovaj zanr, evo o cemu je rec da nema zabune: erotski roman je vrlo slicno sto i erotski film, daklem, kada se osoba izrazitog knjizevnog talenta uhvati da pise pornografski roman, pa kurac naziva npr "ustreptali ud", a uz obilate scene seksa da i neki socijalni komentar epohe, onda dobijamo erotski roman.

Erotske romane, kako danasnja nauka priznaje, su vecma pisale zene za zene, kao vrstu zenske pornografije jer, kako je ustanovljeno da dok muskarci lakse dozivljavaju uzbudjenje putem vizuelnog stimulansa (playboy recimo), zene uzbudjuje narativ i to sto petparackiji to bolje (ona ruska princeza, on siroti, seksipilni konjusar itd). Zasto je to tako, nebitno je za ovu temu, no erotski roman moze, a naravno i ne mora da bude, knjizevno delo velike stiske vrednosti.

Naravno (opsirna sam al jebiga) erotske romane su u nemalom broju pisali i muskarci za, predpostavljam, zene i specificnu musku publiku (o njenom specifikumu jos kasnije).

Kraj digresije. Lolita je dakle erotski roman koj obradjuje ljubavnu vezu izmedju deteta od 12 godina (147 visoka, 35 kila teska) i zrelog, markantnog, punokrvnog muskarca od 37 (oko 185-190 visok, oko 85-90kg tezak). Scene seksa opisane su prilicno zivahno, naravno u stilu erotskog romana (njene male tvrde pomorandze & some such). Erotski roman tezi da uzbudi citaoca i Lolita, bez svake sumnje, ima isti cilj. Vesti pisac, ipak, taman kad dovoljno uroni u opis seksualnog cina da citalac zaboravi o kakvoj vrsti odnosa je rec, uvek ubaci podsetnik (na njene godine, krhkocu, sicusnost, nerazvijenost itd). Tako da vrlo umesno i majstorski (pisac nesumljivo i neosporno ogromnog knjizevnog talenta) konstantno cini namerne "kratke spojeve" u glavi citaoca kad ono sto je seksualno/odraslo/sladostrasno preplice sa onim nevinim/detinjim/saljivim/slatkim.

Pa ipak, ROMANTIZACIJA tog odnosa je nesporna. Koliko god roman bio uverljiv, psiholoski tacan sa svake strane i, predpostavljamo, veran prikaz nekakve moguce realnosti, pisac nedvosmisleno tezi da gorepomenutu vezu prikaze kao neminovnu (brojan splet sudbinskih okolnosti mora da se dogodi kako bi se oni napokon spojili), romanticnu koliko god bolesnu, a mozda cak i ne toliko bolesnu. APOLOGETIKA je evidentna! Ja sam procitala samo prvi deo (prvi cin) romana i JEDINI RAZLOG iz kog cu procitati drugi deo je da bi se uverila svojim ocima da je ono sto se da zakljuciti (iz filmskih verzija) tacno: da Nabokov sudara dve vrste pedofila: onog romanticarskog sanjara, intelektualca, u kome zica romantizirane pedofilije pulsira genetski: putem pretka iz antike koj je uzivao u carima 10ogodisnjih prostitutkica, i zlog pedofila, perverznog pornografa, koj zapravo ne voli svoje "ninfice" vec samo zeli da ih seksualno iskoristi.
Ako je to istina, a sve deluje da jeste, TO JE JEZIVO! Jezivo, jezivo, jezivo!

Da se razumemo. Knjizevni Hambert nema veze sa filmskim Hambertom (ne znam sta je navelo one bolesnike Kjubrika i Lina da tendenciozno naprave soft verziju i dodatno opravdaju ludaka). Knizevni Hambert je pedofil koj voli "decu-devojke" od 9 do 14 godina, a sve posle 14 godina ne podnosi (dakle, 14ogodisne filmske Lolite tj Dominique Swain od 17! godina kod njega ne bi imale apsolutno nikakve sanse) a ZENE MRZI, ja takvu mizoginiju u zivotu nisam nigde susrela, PREZIRE SVE STO JE ZENSKO: siroke bokove koje cekaju (ili su pregurali) porodjaj, kuk, struk, butku, sisu, zenski smeh, zreli glas... to je sve njemu vulgarno, ruzno, gadno, debelo i nepodnosljivo. On je, u romanu, dat kao zli predator koj plotuje i ceka svoj trenutak, koj nema moralnih zadrski, naprotiv, koj sebe pravda mislju da je to, zapravo, bioloski normalno, prirodno (a pedesetih, kad je pisan roman, Dzeri Li Luis je, da se ne lazemo, usao u crkvu i najnormalnije ozenio dete od 14 godina!) i pun je takvih primera kroz istoriju (Beatrice, Laura itd).

E, sad, roman je (makar meni) preodvratan za citanje, prvi cin se zavrsava njihovim prvim pravim seksom i sto se mene tice ja nemam vise tu sta da citam. Tog trenutka toj devojcici je zivot nepovratno unisten, a jos ako se u drugom delu on "iskupljuje" tako sto je spasava iz kandzi "zlog" pedofila, dodatni fuj fuj fuj.

Dakle: prvo pitanje koje hocu da postavim:
da li je ok takav roman nazivati klasikom, cak "biserom lepe knjizevnosti" i prodavati ga bez ikakve cenzure bilo kome.
Ne kazem da sam za cenzuru, ma kakvi, odavno je jasno da je zabranjeno voce najsladje voce i drugo, zreli smo ljudi, pa nek svako cita ako hoce, ne cita ako nece i izlazi sa tim na kraj kako zna i ume... ALI BISER LEPE KNJIZEVNOSTI? PA DA LI SU ONI NORMALNI? MOZDA U LEKTIRU DA GA UVRSTE kao sledeci korak?
Drugo, taj roman je lazno predstavljen (u najvecoj meri zahvaljujuci filmovima) Mislim, red bi bio upozoriti ljude o cemu se tu zapravo radi: o predstavi bolesne psihe jednog zlocinca u formi erotskog romana.
Kao Kolekcionar recimo! Eto, Kolekcionar je roman koj isto tako precizno i tacno opisuje mozak bolesnika - serijskog ubice (a pritom ima dodatni, veoma zanimljiv i mocan, dobro razradjen diskurs na temu moderne umetnosti, socijalne i kulturne determinisanosti itd) pa taj roman niko ne naziva "klasikom" ili makar ne Narodna knjiga.
A zasto? Zato sto je dvoje serijskih ubica u USA reklo da je to njihova biblija i da su kopirali junaka kad su ubijali.
E pa ja mogu da se kladim da su hektolitri pedofiske sperme proliveni po stranicama Lolite, ali to kao, ma sta ima veze...

Drugo pitanje tj razmisljanje na koje me je roman nagnao je ZASTO JE NASA (zapadna) KULTURA TOLIKO ORIJENTISANA KA PREDSTAVI LEPOTE KOJA IZVORNO PRIPADA TERITORIJI NIMFICA (9 do 14 god)? Da li smo mi bolesna kultura u tom smislu?

Gledajte: cvrste, glatke noge (ah, depilacija! sa svojim ultimativno pedofilskim vrhuncem najlakse opisanim kao "cupaj sve" i celom idustrijom preparata na bazi voska i specijalnih pinceta/pipeta/tubica/stapica i svega zivog i nezivog kojima se cupa i ono malo dlaka koje su se nezgodno nasadile na najosetljiviji deo ljudskog mesa, mind my french, oko usnica /znate na koje mislim). Dalje, poslovicne "male cvrste grudi". Dalje, velike oci, puna usta, izrazene jagodicne kosti. Dalje mala, dignuta guzica. Dalje, uski kukovi/bokovi. Dalje, bujna kosta prirodnih nijansi (po mogucstvu blago osuncana). Dalje, duge, malo "bangave" i decacke noge i ruke, siljastih, izrazenih kolena. Dalje, dugacke trepavice. Dalje (a mozda i najprece) mrsavost. Sve su to, dragi moji i drage moje, odlike predpubertetskih devojcica, naravno onih slatkih, a o bucmastoj, ruznoj deci, naravno Hambert ni ne razmislja.

Bambola, film u slavu prave zene (raspojasane, culne, sa velikom zadnjicom i masivnim lelujavim sisurdacama) feministkinje su osudile kao shovinisticki, ljudi smatraju Bigasa Lunu za perverznu budalu. A zato Lolita - "biser lepe knjizevnosti".
(zivela Monika Beluci!)

E, sad, zdravo-seljacki moral je uvek nalagao da "ljulja", i podrzavao tip Seke Aleksic i sl.

(nazovi) intelektualci su isfurali tu pedofiliju. Zasto?
Sad mi se u glavi vrti Vlada Cosis koj mi je rekao da mu je Lolita omiljeni roman.
Fuj. Fuj. Fuj.
I Mire Stole.
Uf, bljak.

Zene, sve mi koje ovde postujemo smo manje-vise (ako se iskljuce glavni aduti za prezivljavanje u horor narativima, sestrini luzerkini i moji) date (a bogami i same forsirale) u toj polu-androgenoj estetici i imamo nesto od gorenavedeno detinjeg u izgledu. ALI, POMIRITE SE SA CINJENICOM da smo mi zene i nama je biologija namenila da imamo siroke kukove i mekano poprsije i popucale kapilare i nadute zglobove i valunge i hormonske cibulje i visak masti na uloscima-nadrazenoj-crvenim-osipom prosaranoj zadnjici i crne tackice tamo gde su nekad bile dlake... i to ce nas kad tad sustici u totalu, nema greske.
I TO JE DO JAJA!
To je lepo i iskonsko i mekano i zivotno i najlepse je kad se zagnjuris u topao dusek koj je poprsje tvoje debele bake, pa zar nije?
I zivela Dzejn Kempjon koja ne farba svoju sedu kosu i Susan Sarandon koja se nije operisala i ponosno prci svoje otegle sise i ziveo Tim Robins koj s njom ima petoro dece i ide i demonstrira za prava scenarista!

Jer pravi shovinizam, ljudi moji, ne preti od nesrecnih nepismenih pijandura koji lemaju zene po donjim pickajevcima, nego od prepredenog, iskompleksiranog, kukavicnog INTELEKTUALNOG SKOTA koj hoce da nas okuje u lance predpubertetske submisivnosti i da nam zauvek bude kurceviti, sadisticki, perverzni, otac/zastitnik/autoritet.

Izvinte na emotivnom izlivu, ali toliko me je potresla ova knjiga i necu je vise citati, bole me kurac.

Wednesday, January 9, 2008

Izbori stižu i Amerima...

Evo jedne skroz istinite priče kao uvoda u temu.

Na jednoj slavi u manjem gradu u Srbiji,da ne kažem Požarevcu,neznani junak iz naroda upoznaje hirurga, koji radi u lokalnoj bolnici i žali mu se kako su vodili dete na pregled i kako su jedva našli doktora da ga pregleda, pošto su sve ostalo doktorke,a njima, je li, nije mnogo za verovati. Na to hirurg neobavezno prokomentariše nešto u fazonu: 'A, znači bili ste kod Safeta.',ostavivši sagovornika potpuno zgranutog: 'Kod Safeta!? Au....'

Šta bi dotični nesrećnik odlučio u čije će ruke pokloniti zdravlje svoga deteta (a nešto verujem da je u pitanju bio sin, za kćer bi verovatno mere predostrožnosti bile manje) da je znao da je u pitanju Safet, odnosno kom bi se od dva zla priklonio, ostaje tajna, ali ćemo zato uskoro saznati za koga su se u sličnoj dilemi odlučili demokratski glasači u US. Znam da nije politički korektno svoditi Hilari i Obamu na termine 'žena' i 'crnac',ali bojim se da će upravo ta činjenica biti (već jeste) presudna u opredeljivanju hji'ovih birača, a svakako se ne može prenebregnuti fakat da će to što demokratski kandidat (a vrlo moguće ni predsednik države,jerbo su šanse za pobedu protiv republikanaca sad zaista velike) neće biti mejl vospiš učiniti ove izbore istorijskim. A sve što je istorijsko za SAD, istorijsko je i za ceo svet, voleo to Dragan Jočić Trafikant ili ne.
Eh, sade, pitanje je ko će to biti?
Nakon dve etape, Ajove & Nju Hempšira rezultat je 1:1 i sva je prilika da će do kraja ta trka biti vrlo neizvesna.Maj predikšn je da će to ipak biti Hilari.
Razloga je više. Prvo, prosta računica kaže: žena je više nego crnaca. A to može da bude veoma važan faktor pogotovo na ovim izborima, jer oko 2/3 demokratskih glasača izjavljuje da je 'angry' na Bušovu administraciju,što će za posledicu imati nešto masovniji izlazak na izbore, a kako je među tim ljutim više od 60% žena, jasno je da se očekuje masovniji izlazak žena na izbore. Po rezultatima iz Nju Hempšira Hilari dobija oko 45% ženskih glasova naspram 36% koliko ide Obami.
Drugo, Hilari je podnošljiva i za nešto konzervativnije muškarce, jer je pokazala da u znak odanosti porodici svom čoveku oprašta i prevaru, a to se veoma ceni u patrijarhatu.Ne peva li Miroslav Ilić 'tebi, koja znaš, a ćutiš, da sam pored neke druge'. I treće, ako gledamo kojim redom su birani državni sekretari, prvo je bila žena (Medlin), pa crnac (Kolin), pa sad žena-crnac, tzv. crnkinja iliti Kondoliza.

Fakat je međutim i da će to što će demokratski kandidat biti žena ili crnac mobilisati i republikance da izađu na izbore u većem broju i spreče to zastranjivanje nacije,tako da, iako Bušova politika daje veliku početnu prednost demokratama, sami izbori bi mogli da budu vrlo neizvesni.

Valja još jednom zloslutno podsetiti da se do sada samo jednom u istoriji dogodilo da predsednik Amerike ne bude muško, belac, anglosanksonac & protestant, a znamo kako je taj (Kenedi, jelte) završio...

Pišite kakva su vam predviđanja na temu, a postaviću i anketu.

Tuesday, January 8, 2008

Simke Car

Drugovi, pravednici, lepi i nadareni mladi ljudi...

moja malenkost je danas, zahvaljujuci obimnom znanju, vrsnoj imporovizaciji i diskretnom sarmu, polozila poslednji ispit dodiplomskih studija, Primenjenu muziku II, i to u najvisem stepenu akademskog trijumfa, ocenom 10 (i slovima: deset).

Nista manje zncajan je i uspeh mlade M.C, sa postovanja vrednom ocenom 9.

Veliko mi je zadovoljstvo da vas pozovem na malu proslavu i druzenje, da obelezimo sve zajednicke i individualne uspehe, kao i skorasnje blagdane.

U toploj atmosferi i puna srca ocekujem vas na dobro poznatoj adersi, sutra (sreda) u ranim vecernjim casovima (oko 8).

RSVP u okviru ovog posta.

Gossip Girl



aj što sam natual born (and raised) poptrascan pa pratim raznorazne gluposti i svaki dan sam na gossip web sajtovima i blogovima pa iz minuta u minut znam šta se dešava sa Britni Spirs, i što jurim svoje muzičke superheroje da me adduju na friends listi po komjuniti sajtovima (tokom vikenda uspešno završila jednu od ovih misija *kikiki*), tajno listam Gloriu i Story (što me podseti na Gloriu sakrivenu ispod filmskih časopisa na Ivinom stolu onomad), ALI što sam teenage trashcan!!! ne pravim nikakvu selekciju i nema mi pomoći.
m'sim donekle sam sposobna da odvojim kvalitet (Superbad, Mean Girls, Freaks & Geaks, My So Called Life etc...). ali u mom životu uvek ima vremena i za one ne tako dobre serije i filmove. tugu zbog ukidanja superstupidarije O.C. ove godine sam utopila gledajući Gossip Girl (koja zaslužuje makar zvezdicu ipo više naročito što je gossip girl naziv bloga/bloggerke), na daunlodu su mi Pretty In Pink i  Bfrekfast Club (b. oće da me ubije
što filmove iz 80tih skidam u hdd formatu...), 
oba sam više puta gledala, ali tek sad imam priliku da
ličnu kopiju pustim svaki put kad mi je makar malo dosadno. 

elem Gossip Girl je hit! ultra bogati klinci (okej ima i jedna porodica manje privilegovanih klinaca) Upper East Side, Njujork.
Još od prve epizode sam ubeđena da su članovi Strokesa ovako nekako živeli u srednjoj školi.

tinejdž & post tinejdž filmovi i serije su nešto čemu nikako ne mogu da kažem ne,
makar gledala i najveća sranja. nekako i dalje uživam u njima.
are you with me or...

Monday, January 7, 2008

No country for old men

Gledao. Onako, ne znam...bez veze.

Izbori nam stižu...

E, pa, sestre drugarice, iako sam se uvek smatrao vrhunskim prognozerom, ovoga puta imam popriličnih problema oko predviđanja izbornih rezultata. Ok, zna se da Tadić i Nikolić idu u 2. krug, u kom bi trebalo da je Tadić blagi favorit, mada će biti vrlo gusto & čupavo. Ono što se ne zna je ko će da bude najbolji u 1. krugu i tu mislim da malko veće šanse ima Toma The Undertaker. Medžutim, ono što me mnogo više zanima je borba za 3. mesto, odnosno može li Čeda da dobije Velju, a bogami i Mrkonjića. Pazite, to nije nimalo beznačajna stvar-kandidat koga podržava Koštunica (na sve to Velja Ilić,a ne bledoliki Maršićanin) da izgubi od Čede !? Hehehehe...Zvuči fenomenalno, a da li je realno? Po Srđanu Bogosavljeviću da, po meni teško. Ipak je ovo Srbija. Mada, ne mogu reći da mi Bogosavljević nije zagolacio optimizam,pa tu je i ta agresivana (mada, još ne dovoljno) Čedina i krajnje mlaka i besmislena Veljina kampanja, hm...Zvučim ko onaj pecaroš-utisak godine 92-U Beloj Crkvi sam rođen tu ima i da umrem!...A ako bi ti se uikazala šansa za Italiju?...Ih! Otišo bih sutra ako treba!... Pričao sam vam sigurno sto puta... E, da, ne sme se zaboraviti ni Mrkonjić, koji bi mogao poprilično da mobiliše preživele spsovce, a njih prošle godine bejaše više nego nas :), pa će tako ta borba da bude vrlo interesantna, a ja pritom nemam pojma ko bi koliko mogao da dobije glasova.
Evo vam za pomoć rezultati od prošle godine: (uzeti u obzir da je tad izašlo preko 60%, a sad se očekuje 50% plafon, ipak predsednički nisu toliko bitni)
1.100.000 radikali, 920.000 ds, 670.000 dss/ns, 290.000 g17+, 250.000 sps, 220.000 ldp.
daklem, aj onako grubo da kažemo da će nikolić i tadić imati oko 950.000, s tim što bi nikolić bio bliži miliončetu,a da će pobednik borbe za 3. mesto da ima oko 300.000, npr. Eh, a ko će to biti? Pa, jedino bih mogao da predvidim da bi Mrkonja mogao da ima oko 200.000. Njemu su baza SPS glasovi od kojih će dobar deo ipak da glasa za Tomu, a možda to bude popunio još nekim onim 'ujedinjenim penzionerima', tako da je to otprilike to, do 220.000 plafon.
A kolika je Veljina baza teško je reći. Otprilike oko 200.000. Kolika je motivisanost da glasaju za njega je pitanje. Koliko će DSSovaca da glasa za Velju?
A isto je vrlo pitanje i za Čedu? Svi kažu da će da nadmaši stranku. Moguće je, ne znam. Koliko ima onih koji su se u ovih godinu dana još više razočarali u Tadića, pogotovo od kada je podržao Koštunicu za premijera? A, koliko opet ima onih, koji će da idu logikom da su ovo ipak predsednički izbori i da treba podržati onog ko ima šanse za pobedu? E, to teško mogu da kažem sad, sigurno ću u komentarioma na ovaj post pred izbore da dam precizniju prognozu. Pišiti šta mislite & kako vidite stvar.

Friday, January 4, 2008

Lovac u Razi / Zitu


Ljudi moji,

iz nekog razloga ja u celom svom zivotu do danas nisam procitala legendarni Selindzerov roman "Lovac u Razi". Ako se nekad to pitanje poteglo, pa i medju nama, moze da se desi da sam lagala da sam ga procitala iz cistog stida, ali istina je - nisam. Imala sam neki otpor prema tom romanu, ne znam zasto, valjda kad nesto ima "kultni status" i svi ga hvale i svima se svidja, a ti ga nisi procitao na vreme, pa steknes taj neki otpor. Kao na primer prema filmu Uobicajeni Krivci ili kako se zove... Nebitno.

U svakom slucaju, roman je GENIJALAN! GE-NI-JA-LAN!

Ako i vi spadate u te koji ga nisu procitali, procitajte. Krris ga je sigurno procitala posto je najnacitaniji isterivac pravde, ali ako nekim neverovatnim spletom okolnosti nije - da obavezno procita.

Ja sam sad pod utiskom i tako - samo sam htela da podelim sa vama.