20. oktobar

Kao što treba UEFA da nas oponminje da nije pristojno da se zviždi tuđim himnama, tako treba da dođe Medvedev da nas nauči kako da se odnosimo prema svojoj antifašističkoj prošlosti. U oba slučaja Risbo ‘I was born ready’ Dićta reagovao je munjevito. Sit se čovek izđusko u ritmu Marseljeze, samo što još nije i obgrlio Dodika kao onomad Vuka Jeremića na otvaranju Olimpijade, a 65. godišnjicu oslobođenja grada proslavlio je kako i dolikuje-svečano i dostojanstveno,mada je fakat falila i vojna parada,al biće valjda i toga. Pre pet godina, okrugla godišnjica ga nije mnogo zanimala, verovatno je Šaper izračunao da za novopečenog predsednika ne bi bilo pametno da se kliza na temi Drugog svetskog rata, pogotovo što je tada trebalo pikirati nacionalističko biračko telo, a poznato je da ovdašnji nacoši preferiraju Čičonija & Mitu Ljotića, te na 20. oktobar ne gledaju baš mnogo kao na neko oslobođenje, već pre kao na komunističku okupaciju. E,sad kad je tu Medvedev da čuva leđa,mogao je Risbo komotno da veže i sebi i Dodiku i Jeremiću pionirske maramice i kapice, Dveri & co. ne bi smeli da zucnu, odmah bi dobili Путином po ušima.

Problem je samo što kad odleti ruski predsednik odleteće i naše interesovanje za 20. okotobrom. Odglumili smo to Potempkinovo selo-najmanje što smo mogli za milijardu dolara, a kako ćemo da obeležimo 66, 70, 75 ili 165. godišnjicu oslobođenja, ko zna, verovatno nikako. Kao što nikako ne obeležavamo ni godišnjicu 5. oktobra, ni mnogih drugih značajnih datuma iz skorašnje & davnašnje istorije. Ima li ova država uopšte neke svoje dane,neke praznike, neke majlstouns, koji se nepobitno tretiraju kao veliki, značajni i pozitivni? Jedini praznik da ja znam je onaj Sretenjski ustav, kome je očigledno najveća prednost to što nikada nije stupio na snagu, pa nije ni stigao da sakupi neprijatelje. I to odlično reflektuje situaciju u kojoj se nalazimo. Odnos prema prošlosti nužno korespondira sa ciljevima u budućnosti, a ovde i po jednom i po drugom pitanju vlada totalna šizofrenija i konfuzija. Risbo Dić je samo tu da sa svojom politikom ‘I Kosovo i Evropa’, ‘I Čiča i Stari’, ‘I Dačić i Vuk’, ‘I Rasim i Suljo’, naše hronične ambivalencije dovede do tačke teletabiskog besmisla. Svi su okej, sve može, svako je dobrodošao, samo dok Miškovića niko ne pita za poreklo imovine.

I zato ovde ne mogu da se ustoliče neke najprostije stvari. Kao na primer da 20. oktobar stvarno treba da bude praznik grada,jer da- to jeste bio dan oslobođenja, iako naravno da mnoge Beograđane to oslobođenje nije ni malo usrećilo, iako narvno da Rusi nisu došli samo da bi nas oslobodili, već su kanda hteli na finjaka i da nas osvojucnu, ubeđeni da je Tito njihov čovek, kad ono crvc milojko-kontrašpijun ! Sve to stoji, ali iznad svega 20. oktobar je bio trijumf anti-fašizma, simbolička pobeda nad tim nakaradnim sistemom, koja sama po sebi veoma značajna jer određuje put i vrednosti jedne zemlje u budućnosti. Јер, komunizam ma koliko se jeziv pokazao u praksi, u teoriji proklamuje mnoge napredne i progresivne ideje, i zato se on može odvojiti od svojih otelotvorenja, od gulaga i golog otoka,dok se nacizam ne može odvojiti od Aušvica i Jasenovca i tu je ta suštinska i nepremostiva razlika između ta dva masovna pokreta, koja su obeležila najkrvaviji vek u istoriji čovečanstva.

Isto tako treba da poštujemo i proslavljamo 5. oktobar, koliko god bio kontroverzan, koliko god ga ja prvi mrzeo, koliko god se raznorazne stoke tu prišljamčilo i profitiralo,koliko god DB na kraju iz cele priče opet izašao kao pobednik, to je ipak iznad svega dan pobede nad jednim diktatorskim i zločinačkim režimom i trijumf progresivnih i demokratskih ideja.

I dok se jasno ne odredimo prema tako, zapravo jednostavnim stvarima, bojim se da nam je budućnost krajnje mutna i muljevita, a u mulju zna se ko se najbolje snalazi....

И шта сад?

Нема везе, као,демократија? Слобода говора, шта? Право на другачије мишљење?

Јел постоји, бре, неки тужилац у овој земљи,мајку му? Неки судови? Хоће ли неко да заврши у затвору више? Има ли неко тело, које се бави штампаним медијима? Осим ДБ-а, наравно. Како ово није одмах повучено? Где је реакција Владе на овакве ствари?

Leva ruka, desni dzep ili Milorad gde mu mesto nije

Da parafraziram naslov jednog bisera novije srpske filmske produkcije:
Who the Fuck is Milorad Blagojevic?!

E ako vam to do sad nekim cudom nije poznato - doticni M.B. (na slici) je cudni covek srpskog porekla (od oca Radisava i majke Mile Govedarice) koji se u poslednjih nedelju dana ne skida sa naslovnih stranica Americkih novina, a o kome se po koj redak provukao i u nasoj stampi.

Milorad, zvani Rod, je doskora bio poznat samo kao guverner drzave Ilinoi, i to najnepopularniji guverner u istoriji SAD, ciji je rejting odobravanja bio citavih 13%(manji nego Dik Cejniju!) dok je samo 4% glasackog tela smatralo da dobro radi svoj posao. Medjutim, od pre nekoliko meseci Milorad se nasao u sredistu federalne istrage koja se bavila teskom korupcijom na najvisim nivoima u srcu i-ovako-i-onako problematicne drzave.

Slucaj je kulminirao pre nekoliko dana kada je nesretnog Milorada uhapsio FBI i to zato sto je (i sad dolazi komplikovani deo) pokusao da istrguje upraznjeno senatorsko mesto novoizabranog predsednika Baraka Obame.

Naime, po nekom zakonu u SAD, ako senator postane predsednik ili podnese ostavku ili iz nekog drugog razloga ne moze da nastavi da obavlja svoju duznost, guverner imenuje coveka koji ce obavljati njegovu funkciju do isteka mandata tj do novih izbora.

I tako je, i ovako i onako korumpirani Milorad resio da ugrabi priliku da dodatno omrsti brk. I nije Miki samo hteo da mesto ustupi nekome ko bi njemu bio ugodan, od koga bi trazio neku protivuslugu ili cak, u nekom zamracenom kutku cikaskog lokala mozda i koju neoporezovanu hiljadarku, o, ne, Milorad se bacio na svoj telefonski imenik pa krenuo da sa kucnog telefona zivka sve redom, trazeci za sebe da postane Drzavni sekretar za zdravstvo, Sekretar za energiju ili ambassador, pa kad to nije proslo moljakao je neki sindikat da ga zaposli. A onda je pokusao da zaposli i svoju zenu. Sve ga lepo imaju na traci, kako psuje, preti i ucenjuje.

I sad sta je to nama bitno?

1. Ipak je Milorad sto'no kazu nas covek. I kad god se srbenda u belom svetu obruka, meni nesto dodje muka. Kao kad Djokovic pobedi pa se radujemo. Iracionalno, al jebiga. Narocito ako pogledate klip Blagojeviceve inaguracije u kome se kune u majku i oca (Radisava i Milu) kako ce da bude posten i nece da krade!

http://www.youtube.com/watch?v=g7EWHL7WsTI

2. zbog sizofreno toplo-hladnog odnosa Srba i nove Bele kuce. Prvo smo se radovali sto je Milorad jedan od prvih podrzao Obamu, onda smo se smorili sto je Bajden kandidat za podpredsednika, onda se opet poradovasmo kad je Ram Emanuel izabran za sefa kabineta, pa se smorismo kad je Hilari postala Drzavni sekretar, i, sad, opet, da se krug zatvori, eto Obame kako se zgrazava nam Blagojevicem i distancira se iz sve snage. Ako je postojala neka sansa da su Obami srbi bili simpaticni - do sad smo mu se vala smucili.



p.s. - jos samo fali da Mikiju tamo u nasoj ambasadi po uhodanom receptu izdaju laznu putnu ispravu pa da ga mi ovde primimo kako dolikuje kad se vec nije proslavio u diaspori: u matici je makar uvek bilo plodno tle za te korumpirane.

Vojna intervencija Srbije u Hrvatskoj-Zaštita Srba, genocid ili pljačkaški pohod?

Kao što vidite, isterivačice, nakon što se Međunarodni sud pravde u Hagu tesnom većinom samoproglasio nadležnim povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid (i to tačno na godišnjicu pada Vukovara), ponovo dođe red na Hrvate da ih mrzimo. I dok onaj-ja ne volim da vređam, ali čovek, koji je u najmanju ruku sramota za poziciju na kojoj je-Vuk Jeremić najavljuje kontratužbu, a Tadić u svojim naletima besomučnog lupetanja traži da se Hrvatska izvine Srbiji (pazite, ne Srbima u Hrvatskoj, nego direktno Srbiji !?) i kuka što se tamo na utakmicama i dalje peva Ubij, Srbina!, a što se ovde peva o klanju, silovanju dece i salati uz hrvatsko meso,a povremeno malo i pripali ambasada nema veze- jedan od gotivnijih političara sa ovih prostora & lider Samostalnih Srba demokrata u Hrvatskoj Milorad Pupovac predlaže da se formira Savet za pomirenje dve zemlje. Btw, već neko vreme pratim aktivnosti tog Pupovca i mislim da je potpuni car, a ova njegova inicijativa je (bar da ja znam) prva te vrste na teritoriji postwar SFRJ, što bi je, ako se jednog dana i ostvari,moglo učiniti istorijskom. A pogotovo ako sa sobom povuče i formiranje sličnih saveta vezanih za Bosnu i Kosovo. Mislim da su takve stvari veoma važne i da bi osim pomirenja i plana zajedničkog razvoja u budućnosti, mogle (i morale) značajno da pomognu i da se konačno jasno odredimo prema prošlosti. Jer mi se ni prema čemu iz novije, a bogami ni starije istorije, pa ni prema 12. martu (o njemu pogotovo) nismo jasno odredili. To se lepo vidi na primeru rata u Hrvatskoj. Da sad pitamo 10 slučajno izabranih građana Srbije o čemu se tamo zapravo radilo, dobili bismo bar 6-7 različitih odgovora & tumačenja. U Hrvatskoj pak dominira stav da je u pitanju bila agresija Srbije, ali već pitanje genocida, pogotovo kod intelektualnijeg i nacionalno neostrašćenijeg sveta izaziva priličnu sumnju. A tek pitanje Oluje. Elem, dok Šaper ne proceni da je Tadić dovoljno insistirao na tome kako je veliki nacionalista, pa da bi mu učestvovanje u formiranju ovakvog saveta više donelo nego uzelo glasova, evo šta ja mislim na temu.

Prvo, naravno, mislim da ni do kakvog rata nije moralo da dođe. I da nikakvi zli dusi iz prošlosti nisu izazvali rat, već isključivo zlikovci, koji su na njima insistirali zarad sopstvenih ciljeva-love i vlasti. Da je Srbija,kao Rusija ili Češka, od početka bila spremna da prihvati nezavisnost svih republika u njihovim administratrivnim granicama, pa samim tim i Hrvatske, i da se odmah okrenula ka stvaranju ekonomskog saveza, zajednice nezavisnih država ili bilo čega takvog, rata, duboko sam ubeđen, ne bi ni bilo. (kao što ga nije bilo u bivšem SSSR, a tamo je bilo još više zlih duhova, takođe iz II svetskog rata, a bogami i kasnije i ranije)Dakle, krivica za izbijanje rata nikako nije podjednaka, već je u ogromnom procentu na našoj strani.

Ako bi,međutim, uprkos svemu tome, u Hrvatskoj,posle proglašenja nezavisnosti, ipak nastao progon Srba, a ja sam siguran da ne bi, bar ne u nekim ozbiljnijim razmerama, a hrtvatska vlada se protiv toga ne bi adekvatno borila, Srbija bi, nakon što 'iscrpi diplomatska sredstva', imala pravo da vojno interveniše da zaštiti progonjene Srbe, ali samo i isključivo u tom cilju. Odmah po zauzimanju pozicija u Hrvatskoj, morala bi da pozove međunardnu mirovnu misiju, posle čijeg dolaska bi se momentalno povukla i insistirala na usvajanju mirovnog plana, koji bi zaštitio Srbe u Hrvatskoj.

Srbija to sve nije uradila, a plan Z4, koji je u potpunosti garantovao Srbima sigurnost (imali bi svoju policiju, dakle nikakvog daljeg maltretiranja ne bi moglo da bude) je glatko odbijen, a naše raznorazne snage nastavile su da divljaju i pljačkaju sve do avgusta 1995, kad su se odjednom povukle, ostavljajući nesrećne ljude, koje su navodno išli da brane, na milost i nemilost hrvatskoj vojsci.Nekoliko dana kasnije su im zabranile ulazak u Srbiju, da bi na kraju veliku većinu u kolonama i pod policijskom pratnjom sproveli na Kosovo.

Tako da teško može da se kaže da je Srbija intervenisala u Hrvatskoj da bi bilo koga zaštitila, već je pod tim izgovorom, izvršila klasičan pljačkaški i divljački pohod u organizaciji pre svega DB-a. Otud i ne čudi toliki broj kriminalaca, koji su išli tamo, a koji znamo za koga su radili svi do jednog. Deo opljačkane love je korišćen za kupovinu socijalnog mira u Srbiji, a deo je išao u privatne džepove i predstavlja prvu akumulaciju kapitala nekih danas velikih biznismena. Pritom je počinjeno mnogo ratnih zločina, ali ipak teško da bi se moglo govoriti o genocidu. Cilj je bila pre svega lova, a ne smišljeno istrebljivanje Hrvata,a i broj žrtava, kao što kaže hrvatski advokat Nubilo,ma kako to ružno zvučalo, na svu sreću nije toliki da bi se moglo očekivati da se pred sudom okvalifikuje kao genocid.

Dakle,po meni, cilj srpske agresije nije bio ni da se zaštite Srbi, niti da se istrebe Hrvati, niti da se na neki duži rok okupiraju ili prisajedine Srbiji delovi Hrvatske, već da se pljačka dokle god može i onda da se zapali. I to je ono što je Srbija i uradila i sa tim, uz naravno strašne zločine, moramo da se suočimo.

Sa druge strane, Hrvatska je, tokom rata,takođe činila mnogo zločina, a pogotovo tokom akcija Bljesak i Oluja, tokom kojih je počinjen i onaj najveći-etničko čišćenje, sa kojim će građani Hrvatske morati da se suoče,pogotovo kad, a zaista se nadam da hoće, bar vojni vinovci tog monstruoznog čina budu osuđeni u Hagu. Genocida, opet, teško da je bilo iz istih razloga.

AMERICAN IDOL ili Barak Obama, je-dan je Barak Obama, Barak Obaaaaaama...

Barak Obama je 44. predsednik SAD.

Sigurna sam da cemo imati jos postova na ovu temu, ali za sada, evo odlomka njegovog pobednickog govora u Cikagu. Uzivajte.







This election had many firsts and many stories that will be told for generations. But one that's on my mind tonight is about a woman who cast her ballot in Atlanta. She's a lot like the millions of others who stood in line to make their voice heard in this election, except for one thing: Ann Nixon Cooper is 106 years old.

She was born just a generation past slavery; a time when there were no cars on the road or planes in the sky; when someone like her couldn't vote for two reasons — because she was a woman and because of the color of her skin.

And tonight, I think about all that she's seen throughout her century in America — the heartache and the hope; the struggle and the progress; the times we were told that we can't and the people who pressed on with that American creed: Yes, we can.

At a time when women's voices were silenced and their hopes dismissed, she lived to see them stand up and speak out and reach for the ballot. Yes, we can.

When there was despair in the Dust Bowl and depression across the land, she saw a nation conquer fear itself with a New Deal, new jobs and a new sense of common purpose. Yes, we can.

When the bombs fell on our harbor and tyranny threatened the world, she was there to witness a generation rise to greatness and a democracy was saved. Yes, we can.

She was there for the buses in Montgomery, the hoses in Birmingham, a bridge in Selma and a preacher from Atlanta who told a people that "We Shall Overcome." Yes, we can.

A man touched down on the moon, a wall came down in Berlin, a world was connected by our own science and imagination. And this year, in this election, she touched her finger to a screen and cast her vote, because after 106 years in America, through the best of times and the darkest of hours, she knows how America can change. Yes, we can.

America, we have come so far. We have seen so much. But there is so much more to do. So tonight, let us ask ourselves: If our children should live to see the next century; if my daughters should be so lucky to live as long as Ann Nixon Cooper, what change will they see? What progress will we have made?

This is our chance to answer that call. This is our moment. This is our time — to put our people back to work and open doors of opportunity for our kids; to restore prosperity and promote the cause of peace; to reclaim the American Dream and reaffirm that fundamental truth that out of many, we are one; that while we breathe, we hope, and where we are met with cynicism, and doubt, and those who tell us that we can't, we will respond with that timeless creed that sums up the spirit of a people: Yes, we can.

Thank you, God bless you, and may God bless the United States of America.

Антонић и деца

Налетох пре пар дана на онлајн страници Политике на текст већ помало заборављене Коштуничине (читај ДБ-овске) перјанице и наци-гласноговорника Слободана Антонића, тзв. политичког аналитичара, шта год то јебено значило.На страну то ко је тај човек уопште и зашто има своју колумну у 'најстаријем дневном листу на Балкану'- Политика се ионако никада званично није извинила за сво зло које је сејала током деведесетих, а и пре тога,а богами и после, због чега ју је одавно требало забранити-Те, у том светлу, један Антонић више или мање не чини разлику.
Елем, иако сам се нажалост наслушао грозних ствари од тог човека, овај текст ми је био посебно занимљив. У њему он протесно реагује на некакву акцију извесне Ен-Џи-О, наравно, 'Беосупорт', у којој је шесторо ученика предало захтев да се законом забрани физичко кажњавање деце. Он тврди да је ова акција била прилично медијски пропраћена, ал' ја се не сећам да сам чуо нити за њу,нити за Беосупорт, а прилично редовно пратим поготово 'проамеричке' медије. Даље се, наравно,скандализује на целу ствар, тврдећи како се родитељима не сме забранити да бију децу, јер то је пре свега у дечијем интересу. Има, додуше, оних који претерују у батинању и он то, наравно, не подржава, али му много више смета то што безрезервно прихватамо све што долази са тог проклетог запада. Све у свему, он олако прелази преко проблема насиља у породици и одмах реагује на најмањи наговештај да би се можда могла успоставити 'она друга крајност', која већ постоји у неким изопаченим земљама запада, а коју он назива ни мање ни више него-тоталитаризам !? Наравно, не помиње које су то државе, нити како изгледа живот у њима од како је уведено тоталитарно друштво-Јел'настала нека страховлада? Јел'банде нетучене деце иду унаоколо и руше, пале, силују, док им родитељи труну по затворима? Шта се то тамо дођавла десило, а чега ми овде треба толико да се плашимо?
А мене у целој ствари занима шта је то што њега наводи да тако реагује. Јасно ми је шта га (да не кажем и ко) наводи да пљује по Чеди, Биљани, Ђинђићу, понекад и Тадићу, Клинтону, Америци, ЕУ. Али, како може да ћути на преко милион жртава породичног насиља у Србији, а реагује на акцију шесторо ученика из јебеног Беосупорта,шта год то било!? Како може да као седи и чита новине и баш га брига за све оне грозоте из црне хронике и не запита се шта је њима узрок, а ово га потресе? Да ли је уопште свестан какве последице батинање оставља на психу деце, а касније и друштво. Јел' има икакву идеју какви се поремаћији из тога рађају? Па, јел'Аркан постао убица због свог генетског склопа или зато што га је ћале, како сам каже, буквално бацао о под? Како то не региструје као главни проблем,можда и највећи у нашем друштву, а онда ако има неке примедбе на решавање проблема, океј. Ако мисли да не треба да закон буде драконски или да не не треба баш свако пљускање по гузи да се кажњава,шта ти ја знам, све је то у реду. Мада,опет, ко је уопште он, да се по овом питању изјашњава у новинама, ал ајде, као што већ рекох, то на страну.
Дакле, где лежи разлог за изопачену селекцију ствари, на које (не)реагује, а које су тако очигледне? Јел' у страху од непознатог? Јел' у патолошкој мржњи према Америци и свему што долази са запада, осим ако нису мерцедес и БМВ? Опет, шта је узрок те мржње? Јел' у питању нека притајена агресија? Вот а фак?

Cepanje radikala-plačući u EU

E, pa, sestre drugarice,posle 'evropskog Palme', dočekasmo i to da se pojaviše i 'evropski radikali'. Đeneral Božidar Delić plače kao kiša, kaže da bi za Šešelja život dao, al' kad je došlo da se bira Šešelj ili Srbija, on ipak izabra Srbiju ! Evropsku, naravno. Nešto pre grotesnog Delića, i 'grobari', najveći borci za slobodu Karadžića,koji pre toga krv proliše i Beograd izlomiše, pred meč sa Fenerom, izdaše saopštenje u fazonu- Mi smo dokazali koliki smo patrioti, ali Liga šampiona je Liga šampiona i tu nema da mu se skandira ime. Naravno, nisu ušli u LŠ, ali i sama prilika da se u istu uđe nadvladala je njihov 'dokazani patriotizam' što se kaže 'na keca'. I to za razliku od EU, LŠ je zaista klasična šarena laža za siromašne i to valjda najbolje pokazuje koliko su oni, koji su nas godinama nazivali izdajnicima, zapravo spremni da se prvi 'za sitne pare' odrenku svega i svakoga u koga veruju. Koliko ih čovek mrzi, toliko ih i žali. Meni je došlo da plačem zajedno sa onim nesrećnim Delićem. Pa, nismo li i mi glasali za Tadića i DS onoliko? To mu,sestre, dođe na isto. Zbog EU, bar na neki način, bar u tom trenutku izbora, odrekli smo se gomile stvari u koje verujemo. Pristali smo na filosofiju nema veze, šta je bilo bilo je, ne jurimo krivce, ne isterujemo pravdu, idemo svi zajedno u Evropu, svako ko želi da nam se priključi u bilo kom trenutku dobrodošao je.I Palma. I Dačić. I Mrkonja. I Nikolić. Svi. Ne reče li Đilas da računa podjednako i na Vučića i na Srbljanovićku? Divno. Tako, cepanje radikala zapravo znači i kraj jednog perioda u kome je kao postojala neka opasnost da se 'vratimo u devedesete'. Naravno, to su bili samo đavli od papira.I naravno znali smo to. I naravno rezultat je još poodavno poznat- I mi i oni ćemo pod ruku plačući u EU dok nas ponosno predvode Tadić, Jeremić, Šaper,Krstić,'premijer' Cvetković.... Ej, premijer Cvetković ! Hehehehehe....Buhuhuhuhu !

I cica i crnja

Pravednici,
bio je neki post ranije, a povodom americkih "prajmerisa" kako ameri biraju izmedju zene (hilari) i afroamerikanca (obame)...
Hilari je sada long gone i ostali su Obama na demokratskoj i McCain na republikanskoj strani. E, sad je McCain izabrao izvesnu Saru Palin, guvernera Aljaske, da mu bude running mate tj kandidat za potpredsednika. Tako da ko god pobedi - cica ili crnja ce da budu u Beloj kuci!!! (ne znam koj predsednik, moguce cak Klinton, je premestio kancelarije VPa u Belu kucu, ali sad su valjda tamo). Potpredsednicko mesto u Americi je dosta vazno, naravno zavisi od coveka do coveka, npr Cejni, sadasnji potpredsednik, se smatra jako vaznom i uticajnom figurom.
Tako da gotivno.
Mislim, ta zenska sama po sebi je neki teski republikanac (pro life, clanica NRA itd) i ovaj ju je izabrao iz nekih kalkulantskih, strateskih razloga a ne zato sto je pritajeni feminista, ali nontheless, nice!

Toliko o tome, a eto nam i prilike da damo neka razmisljanja i predikcije!

Pravda je spora ali dostizna (pod uslovom da je juris)

Neko je nekad rekao da je znacajan deo odrastanja to da naucis da biras svoje bitke. Po, sto bi amer rek'o, "you can't win 'em all" sistemu. Valjda s godinama skapiras da neke stvari ne mozes da promenis, ali ako uspes dovoljno da se fokusiras na one koje mozes, mozda i uspes da isteras neku pravdu.

A to je valjda, taj prokleti fokus, uvek bio nas (srpski) najveci problem. Od silnih ogromnih problema o kojima dumamo a koji nas prevazilaze (Kosovo, reprezentacija, EU, globalizacija itd) nikako da se koncentrisemo na nesto blisko i bitno, nesto ispred nase zgrade... nesto na sta stvarno mozemo da uticemo.

A i Srbija kao zemlja izgleda jos nije odrasla. Jos je taj adolescent koj se bori za sopstveni identitet, pa od te ogromne muke, kako da se fokusira na nesto konkretno.

Nego, sta me nagnalo na ovaj post...

Pratim u Blicu vec par dana reportaze o najnovijim dogadjajima u Milivoj Asner sagi.
Ako neko nije u toku - Milivoj Asner je nekadasnji sef ustaske policije u (Slavonskoj) Pozegi za vreme cije strahovlade je veliki broj Srba i Jevreja proteran iz svojih kuca i/ili deportovan u ustaske logore u kojima su muceni i neretko ubijani.
Milivoj Asner je cetvrti na listi najtrazenijih nacistickih zlocinaca (jevrejskog)Centra "Simon Vizental" a dokumentacija sakupljena protiv njega je sveobuhvatna i relevantna.
E sad, posle rata Asner je prebegao u Austriju, gde je do 1992. ziveo u Klagenfurtu kao Austrijski drzavljanin. '92. se, mrtav ladan, vratio u Hrvatsku, gde je ziveo sve do 2004. godine. Kada je hrvatsko tuzilastvo pod pritiskom Centra "Simon Vizental" podiglo optuznicu protiv Asnera, ovaj se vratio za Klagenfurt, pritom neometano prosavsi Hrvatsku granicu (i pored toga sto je bio na poternici). Austrijska vlada jos od 2004. godine odbija da izruci Asnera Hrvatskoj jer navodno nije zdravstveno sposoban da izdrzi sudjenje. Medjutim, reporter Engleskog tabloida Sun ga je slikao kako caska s Hrvatskom reprezentacijom u Austriji, sedi u kaficu, setka se gradom itd. Na osnovu ovih fotografija koje svedoce o dobrom zdravlju, Centar "Simon Vizental" angazovao se na pisanju zalbe Austrijskoj vladi i zahtevu za novo (nezavisno) medicinsko vestacenje.

A sta je po ovom slucaju, za svo ovo vreme, radila drzava Srbija na bilo kom nivou?

NISTA!

Apso-fuckin-lutely nada!

Sve sto je uradjeno, uradjeno je zahvaljujuci jevrejskom udruzenju.

E sad mene kopka zasto?
I plasim se da je to upravo iz te mentalitetske, infantilno-grandomanske filosofije po kojoj svetska nepravda ima presedan nad lokalnom. Po kojoj smo mi (ili oni koji nas predstavljaju) previse dobri da se bave nekim trivijalijama, vec radije hoce da vode globalne bitke (koje ne mogu da dobiju).

Postoji nesto ne samo kompleksaski, vec uzasno gubitnicki u celoj toj stvari. Umesto da se upregnemo da jednog nacistickog skota strpamo iza resetaka, da osetimo makar malu satisfakciju povodom te stvari, da pokazemo postovanje prema Asnerovim zrtvama (i generalno zrtvama fasizma) i njihovim porodicama, da se bar jednom nadjemo na pobednickoj/pravoj strani i tako pomognemo zacelivanju rana na tzv "nacionalnom ponosu"... mi zapostavljamo ovakva pitanja jer su nam... sta? previse minorna?
Nebitna?

E pa ja mislim da smo pobrkali prioritete.

I kao rezultat toga Amerika (ili ko god) ce i ovako i onako da sprovede kakvu god joj se cefne politiku na Balkanu, a Milivoj Asner ce da umre u Klagenfortu, slobodan i srecan.

A kad se to desi, Srbi ce naravno iz sve snage da kukaju kako je jos jedna nepravda izvrsena nad njima/nama.

A njihovi/nasi lideri ce da, bez blama i srama, koriste te nepravde u propagandne svrhe i u cilju raspirivanja rasne/etnicke ili verske mrznje.

Mirno spavaj,Jovice !

Zašto je Tadić izgovorio onu jezivu rečenicu o 'jednakosti u bolu'? Kome se on to obratio i zašto je baš otišao tako daleko? Razumem da se na neki način treba dodvoriti članstvu SPS-a, pogotovo lokalnim odborima, da sutra kad se formira Vlada ne dođe do nekog većeg raskola kod socijalista i da je možda najbolje da gutanje te žabe na sebe preuzmne sam Tadić sa par nekih idiotskih pomirljivih izjava, kakvih se već ionako poprilično nadavao za svog predsednikovanja. Ali, zar sve to nije moglo i malo finije,kao to su naši sugrađani, prijatelji, zajedno idemo u Evropu,socijalna pravda, levica, bla, bla, zašto pominjanje Đinđićevog ubistva? Ako uzmemo da Tadić sve što radi, radi vrlo promišljeno i da mu svaku rečenicu Šaper & co. prvo tri puta premere,pre nego što je ovaj ispljune, biće da je i ovo izgovoreno sa veoma velikim razlogom. Meni, sestre, to sve smrdi da se on direktno obratio DB-u sa porukom: Verujte mi,ja sam vam siguran partner, niko vas neće dirati,pa čak ni za ubistvo Đinđića, šta je bilo bilo je, idemo dalje-svi zajedno u EU.
Jer DB je, u dilu sa svojim višedecenijskim prijateljima iz CIAe, očigledno još u januaru odlučio da pusti Koštunicu niz vodu. Btw, zar nije interesantno to što su i Koštunica i Sloba pali sa vlasti na izborima,koje apsolutno nisu morali da raspišu, a na kojima je i najvećoj budali bilo jasno da će doživeti poraz? Jer, ako je Koštunica hteo vladu sa radikalima, mogao je komotno da je formira i bez izbora. Zašto nije? Dakle, kao i Slobu 2000, neko ga je primorao na taj 'samoubilački' čin.
Za sve šta je uradio za našu tajnu policiju i tokom devedesetih, a pogotovo nakon 5. oktrobra, dr.Voja je od njih zaslužio medalju najvišeg reda,ali očigledno više nije bio poželjan partner, jer je, sa jedne strane izgubio ogromnu većinu podrške naroda i sveo se na 20 poslanika, što ga je učinilo veoma rizičnim da bi se dalje oslanjali na njega, a sa druge mnogo je zastranio u približavanju Srbije Rusiji, što se pak Amerima nikako nije dopalo, pa su i jedni i drugi kao i mnogo puta od 1943. pa naovamo našli zajednički jezik i rešili da ga skinu i uđu u otvoreni dil sa Tadićem.
No opet, sigurno postoje struje u samom DBu, kao i ubačeni proruski elementi, koji u sardnju sa DS-om nemaju baš preterano poverenja, pa je potrebno umiriti ih sa par lepih reči i tu dolazimo do Tadićeve izjave o 'jedinstvu u bolu'. Naravno, glavni garant sigurnosti za našu dragu BIAu u novoj Vladi biće Gljivica Dačić, koji će, kako god se pregovori završe imati apsolutnu kontrolu nad službama bezbednosti,pogotovo onim civilnim, ali je važno ipak istaći da se i u novoj presraspodeli moći,u kojoj će DS još više ojačati, neće naći neki pomahnatali pravdoljubivac, ko će krenuti da kopa po prošlosti i stvara probleme. Zato je Tadić lepo poručio da će se on prvi sa takvim obračunati.
Sve u svemu, Jovica može mirno da spava, dok čeka oslobađajuću presudu iz Haga. Sve ide po planu...

MPK's Tribeca Film Festival Report No2- Elite Squad

Da je Elite Squad samo jedan od filmova, koji se nekako progurao na Tribeku, ne bi zasluživao previše pažnje, al kako je u pitanju film, koji mrtav ladan dobi zlatna međeda u Berlinu,te ostvari priličnu gledanost worldwide, a vidim pojavio se i u našim dvd klubovima, stvar je krajnje zabrinjavajuća.
Film govori o brazilskoj 'elitnoj' policijskoj jedinici,koja s vremena na vreme operiše u favelama-slotovima,kad dođe do nekih većih nemira ili kada je u gradu iz nekog razloga potrebno zavesti privid reda (dolazak pape), a najčešće kad im se jednostavno digne,pa odlaze i brutalno se obračunavaju sa dilerima droge (onim nižeg ranga naravno) i nesrećnim klincima, koji rade za njih. Glavni junak,jedan od komandanata, kome je žena u 2. stanju, ima psihičkih problema zbog pritiska, koji posao profi ubice nosi sa sobom, pa želi da se povuče iz cele priče, al' ne i da joj se suprotstavi. Naprotiv, on samo želi da među mladim pitomcima nađe pravog čoveka, koji će uspešno da ga nasledi u hladnokrvnom likvidiranju svega što ima više od 15 godina i nosi utoku. Izbor na kraju pada na crnca-cvikeraša, koji tokom čitavog filma želi da se obrazuje, pa upisuje faks, ali tamo nailazi samo na licemerne bogate studente i korumpirane nevladine organizacije (ha!), koji osuđuju brutalnost policije, jer nemaju pojma šta se dešava in real life i koji reaguju samo kada neko od njih strada, a za sirotinju, koja živi po favelama i svakodnevno trpi torturu narko-bandi, baš ih briga. U poslednjoj sceni crnac dobija pušku da likvidira narko-dilera (iz osvete, pošto je slučajno ubio jednog njihovog člana), a iza njega sija sunce.
Na pitanje kako reaguje na kritike da film veliča Elite Squad i promoviše nasilje, sam reditelj Jose Padilha mrtav ladan kaže kako jeste ono što oni rade brutalno i to je on i pokazao, ali se obični građani Rija osećaju mnogo sigurnije kada su Tropa de Elite tu. Nešto slično sam baš u Njojorku čuo od jedne naše devojke-kao jeste Legija ubica, al' su se Srbi na Kosovu ipak osećali sigurno kad su beretke bile dole. E, pa otprilike isto ono što se krilo iza Legijinog prodavanja 'osećaja sigurnosti' unesrećenim ljudima, i ovde je slučaj. Iako to u filmu naravno nije pokazano,nije potrebno puno mozga da bi se zaključilo da bi i Tropa de Elite mogla biti uključena u trgovinu drogom & ostale kriminalne rabote.Jer, oni su vojska za sebe, koja može da radi šta hoće i manje-više ne odgovara nikome, pa bi onda trebalo da poverujemo da su njihovi šefovi toliko pošteni i gadljivi na lovu da odbijaju svaku priliku da se obogate od preprodaje droge,ucena i reketiranja, koja im se praktično nudi na tacni. Ubistva i mučenja može, al' da se pritom zgrne i neka kinta, e to već ne dolazi u obzir! Važi, u redu je. Uostalom, njihova uspešnost u rešavanju problema u favelama jednaka je Legijinoj uspešnosti rešavanja problema na Kosovu. A otprilike isto toliko i žele da reše problem. Jer,ako bi nestalo narko-bandi, nestala bi i potreba za njihovim postojanjem.
Da ne bude zabune, ja daleko od toga da mislim da je pravo na fer suđenje za ratne zločince, trgovce ljudima, organima i drogom,okorele kriminalce i ubice najvrednija tekovina čovečanstva. Naprotiv, mislim da je to poslednja stvar, koju jedna država ogrezla u korupciju i kriminal treba se trudi da ostvari.
Ali sasvim je jedna stvar 'singapurski model',po kome se za trgovinu drogom i bilo kakav vid širenja rasne,verske,etničke ili 'polne' mržnje ide na preki sud,koji uglavnom izriče smrtne kazne ili doživotne robije. Pa može Amnesty Internatrional da se buni koliko mu je volja, al' u Singapuru je stopa kriminala 0, a međuetnička tolerancija na najvišem nivou u svetu.
Jedinica, koja ide i ubija u ime države je nešto sasvim drugo, kao što smo nažalost imali prilike da se uverimo...
Pitanje je samo kako i zašto je pobedio u Berlinu?

Hitlary Clinton - Stealing Beauty?

Ova slika cisto malo radi veselja (nisam mogla da joj odolim i pored teskog shovi rasizma :) ,
a pitanje je krajnje jednostavno:

Hoce li biti kradje?

odnosno da li ce superdelegati izabrati Hitlary?

(moglo je i u anketu, ali eto prilike da malo procaskamo USA prajmarise)

Jeremy Scahill - The Real Srboljub!

Dolfie, stari insomnicar, zajasila youtube da potrazi clip te neke debate sto mi neko rek'o da izvesna Samantha Power, Obamina savetnica za nas region, kao nesto brani Srbalj...

Nista od toga, Samantha nesto njake, Ljiljana Smajlovic se ukljucuje telefonski, al' u studiju jos jedan lik... ja vidim nesto mi poznat. Taj bogme brani Srbski interes... u stvari... hmmm... vise, tako da kazem, napada Americku "pax americana" spoljnu politiku...

mislim se, odakle znam ovoga, hmmmm, nije neki da kazes celebrity.... kad mi odjedared sine!

U New Yorku, nekom klubu na LESU, izasli Mare & myself da popusimo cigar, kad na pola metra od nas stoje neki Ameri i nesto filosofiraju o politici. Mare i ja opusteno, koveli ko jos na svetu zna srpski, krenemo da ih malko ogovaramo, tipa "vidi ove istripovane Amere, kao puse (sto je u Americi znak pobune i offstreamizma) i prave se pametni, misle da su cool", nesto u tom stilu. Jedan amer se vrati unutra a ovaj drugi nas nesto kao gleducka i onda nam se (au, blama i srama) obrati na sasvim solidnom srpskom. Mi se napravimo blesavi, koveli sta je cuo od ogovarke cuo, sta se moze, i krene tu neki razgovor: prica on nama kako je novinar, kako je izvestavao sa Kosova za vreme bombardovanja, kako se sad vratio iz Iraka itd. I sad pazi, gomilu stvari on zna o Kosovu, svasta nam napricao (o nekim albanskim placenicima sa kojima se pajtao itd i nekim srpskim razbojnicima, mare je bolje to zapamtio), al' meni nesto sumnjiv, reko bi covek nema vise od 30 dina, pa kad je bio na Kosovu, i jos kao izvestavao za Washington Post?! Ispostavi se da ima zenu (ili bivsu zenu, ne secam se) srpkinju, pa zato zna srpski i gomilu nekih srpskih prijatelja. Fino se mi tu sa njim ispricamo i zgotivucnemo, al' ja ga nesto fajlujem da 100% malo preuvelicava svoja novinarska dostignuca.

No da se vratim na pocetak: evo ga na youtube debatuje Kosovo! kikiki
(upisite "Serbia Kosovo (great debate)" na search ako vas zanima clip)

Izgooglovah ga, nije preuvelicavao.

Cak i napisao neku knjigu koja zvuci super.

Tako da je uzasno cool kako je svet mali, a zivot zanimljiv!

DDD5 / Cargo 200 - Jos jedan Ruski rodoljubivi film

Gledali MPKP, Slobodanka i ja Kargo 200. Misljenja o filmu podeljena, ali mislim da se mozemo sloziti u sledecem:

u nekom od ranijih postova pomenuti nacosi i rusofili sigurno nece voleti ovaj film.

Doduse, film se zbiva 1984. godine (u jednom od najmracnijih perioda Ruske istorije) te opsiuje Rusiju onoga vremena, ali interesantno je da se ta informacija (o vremenu radnje) daje tek na kraju filma, pre odjavne spice.

SC - poluprazan, steta. U trenutku opet aktuelne idealizacije Rusije, dobro je da se podsetimo da je u pitanju zapravo jedna devastirana i napacena zemlja, koja, da, ide ka boljem zivotu, ali veoma sitnim koracima i to tako sto se izrazito mali broj (kriminalaca) nenormalno bogati, mali procenat zivi dobro ili bogato, a ogromna vecina i dalje u (teskom) siromastvu.

Takodje, dobro je i da se podsetimo da Rusi nisu neke romantizovane cikice, sa velikom dusom i jos vecom mudroscu, koje se voze u Elektricki prelistavajuci, u najmanju ruku po peti put, Bracu Karamazove... nego su (barem jednim delom) nacija hronicnih alkoholicara, napacenih, obespravljenih i ponizenih ljudi, koje su godine dehumanizujuce komunisticke birokratije i strahovlade svele na tuzne, ubledele spodobe ili (kako ovaj film sugerise) teske MANIJAKE, ubice, sadiste, zivotinje koje se svim sredstvima bore za ostvarivanje svojih bazicnih poriva, koji su im jedini i ostali.

Ne znam zasto verujemo da neko ko ne pokazuje ni trunku saosecanja i ljubavi za sopstveni narod kao Ruski Mr. prezident (i skoro svi celnici pre njega), ima postene, pravedne i humane namere kada se radi o nasem.

Lako je o svetskoj (americkoj?) nepravdi promisljati sitog stomaka iz udobne fotelje.

Ja sam bila i u Rusiji i u ogromnoj vecini zemalja zapadne Evrope i u Americi.

St Petersburg je jedno, ali moja malenkost je imala priliku da vidi i izvesni Kirisi, obliznji gradic.
Taj cemer ljudi moji, ja nemam reci da opisem. Najtuznije je sto oko 65-70% stanovnika Kirisija cine zene. I da se razumemo, to nisu ni blizu zenama iz maste Urosa Stojanovica. To su tuzne, polu-pismene, pogrbljene figure koje izlaze iz prljavo-zutih kockica sto ih je neko nazvao "stambenim zgradama" i rmbace na prozvodnim linijama lokalnih fabrika, umorne, ispijene, sa vanbracnom decom i pijanim sefovima koji deluju kao upravnici logora.

Kirisi je jedna od najtuznijih slika koje sam ja u zivotu videla. Ne moze da se poredi sa, recimo, Amsterdamskim "opasnim" pregradjem u koje smo MPKP, Lero i ja zalutali, a u kome zivi Holandski doseljenicki "sljam".

Cargo je pun takvih slika. Ulazak u gradic Leninov, sav u fabrikama, u isprepletalim sivim cevima koje kao da nigde ne pocinju i nikuda ne vode, beskrajni kilometri celika, fabricki dimnjaci iz kojih ne kulja dim, svedocanstvo velike industrijske ambicije propale pod teretom svoje beskrupuloznosti. A medju tim hladnim, bezivotnim celicnim konstrukcijama tumaraju ljudi-koji-to-vise-nisu, ljudi bez svrhe, izgubljeni, odbaceni i zaboravljeni za koje utehe nema - ni u Bogu, ni u nauci.

Ili slika (gore okacena) gole mlade devojke lisicama vezane za krevet, okruzene lesevima tri mrtva muskarca. Oko nje su (simbolicki) mrtvaci neprekidnih Ruskih ratova, ali za nju nema bega od te postelje, iz tog grada duhova.

Ili slika aviona (kargo 200) koj donosi kovcege leseva Ruskih vojnika ubijenih u Avganistanu, i u koj se, paralelno sa iskrcavanjem kovcega, ukrcavaju novi vojnici - glineni golubovi, marionete, pacovi... CIJI ZIVOT NE VREDI NISTA!

I, onda, prosto, ne mogu vise da slusam te price kako su ljudi na zapadu roboti i kako je potrosacko drustvo zlo. Da, ja sam itekako levicar u svakom smislu i mislim da u Evropi dosta toga treba da se menja i da, Evropa cesto stagnira ili skrene sa svog puta ili cini greske ili sta god... ali u Evropi ljudski zivot NESTO JEBENO VREDI! Vojnici su (cesto) profesionalni vojnici a i tad se narod zali ako ginu. Za Evropu (u figurativnom smislu, ne kao geografski prostor) se vredi boriti. Vredi je menjati.

Rusija NIJE zemlja pravih vrednosti i neka, kao, postena i ispravna alternativa. Rusija (i "ruski" nacin misljenja) je jedan bezdan, jedna crna rupa mazohizma i nihilizma, u kojoj jedina radost dolazi u delirijum tremensu.

Milion puta pre bi bila Evropski "robot" nego Ruski "slobodoumnik".

Prijatno!

Posle svega, šta da vam kažem?

...Da krenem sa pričom kako je strašno što nam se Gazimestan ponovio 19 godina kasnije, samo još mnogo gori i u centru grada? De se nešto kao zaprepašćujem što su spaljene ambasade, ej spaljene ambasade!? Da se iščuđavam gde je bila policija, k'o da ne znam gde je bila policija? Da pričam kako je poražavajuće što nam deca od 12 godina pevaju 'ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji' i 'oj hrvati/šiptari sve ćemo vas klati...decu silovati'. Da, svuda u svetu ima stoke primitivne. Bio sam na raznim fudbalskim utakmicama, od Londona do Sofije, znam mnoge navijačke pesme, znam šta pevaju Hrvati. Niko nigde ne pominje klanje i silovanje dece! E, ali mogli bismo da uzmemo to da analiziramo kao fenomen, da tražimo 'opravdanja' zašto su oni takvi, pošto će nam onda sigutrno biti lakše?

Ah, da, možda ne bi bilo zgoreg da vas prosvetlim mišlju kako je Koštunica isti Sloba samo još kao čoveg gori, podmukliji, ljigaviji,odvratniji? Onom su se bar poubijali keva i ćale, ovaj je zlo kao takvo. Pa, u pitanju je čovek, koji nariče kao neka baba iz 16. veka, na istom mestu na kom je pre godinu dana đuskao sa Cecom. Mogli bismo i da se se smejemo na to što imamu Vladu koja u Evropi 2008, kao odgovor na proglašenje nezavisnosti, poziva narod na nekakav kolektivni moleban !?, ha ha moleban, ha ha, pa to nema ni u Iranu! A za to vreme premijer kroz usta svog omiljenog ministra direktno poziva na nasilje ! A tek da vam otvorim oči pitanjem otkud to da je taj prostak ministar već četiri godine!? Puno ima tema, zar ne? Možda da krenem u priču koliko se kajem (a jebeno mnogo se kajem) što sam tim ljudima pomogao da dođu na vlast? I da kao general posle bitke konstatujem koliko je Đinđić pogrešio, što je napravio dil sa njima, a znao je, dobro je znao sa kim se hvata u kolo. (I jebeni Zapad, koji ga je na to pritiskao) Njega je to koštalo života, nas budućnosti.

Ali, drage moje sestre drugarice isterivačice, sve je to kurac i sve to nema nikakvog smisla. Šansa za nas izbubljena je na tom Gazimestanu, a 12. marta ubijena nam je i iluzija da možemo nešto da promenimo.Ono što jedino ima smisla je da palimo odavde...Al, ne radi sebe. Mi i kad odemo, nećemo prestati da jašimo na netu svaki jebeni dan. Ja sam, bre, narkomančina zavisna, ne mogu bez dnevne doze Čede i Lepe Biksi (osim ako mi treba nešto jače, onda se našmrčem Pere Lukovića) Uz Đinđića sam bio zbog neke klinačke, utopijske,idealističke nade, zbog vere da možemo da popravimo onaj prokleti sat sa prokletog krova proklete fabrike u jebenoj Jagodini. Uz Čedu sam iz besa i revolta samog po sebi, zato što jednostavno neću da prestanem da se derem! Zato što sam još 91. upao u to blato i iz njega niti mogu niti hoću da izađem ! Ako ne možemo da ih pobedimo, možemo bar da ih nerviramo, a stoka se nervira još gore nego mi. Bar nikad u jebenoj Skupštini više da ne bude konsenzusa ni oko čega ! Do kraja ću da učestvujem u borbi, čiji se krajnji cilj zna-Srbija će postati normalna,građanska,otvorena, evropska zemlja, samo mi od toga nikakve fajde nećemo imati, i zato me boli kurac za jebeni krajnji cilj ! Bitka je sama sebi cilj, kao što su demonstracije bile same sebi cilj i bilo nam je lepo! Urlikanje radi urlikanja !
Ono što,međutim, definitivno ne želim je da mi deca rastu u Srbiji! To nikako ne želim i to sam definitivno prelomio. Neću njih da osuđujem na frustracije, neću da rastu u ovoj primitivnoj, prostačkoj sredini, neću da znaju ko su Velja, Palma, Šešelj, Sloba, Koštunica, Mišković, Mihajlov, Vučić. Ili, ako kojim slučaju saznaju, da to bude, kad ih ćale(deda) posadi na krilo,pa im priča (a malo i preuveličava) kako je na 9. martu bilo... dakle da ih savršeno boli debelo dupište...
I tako će i biti.
Long live truth busters, sisters friends & njihova deca !

Dolfie's Daily Digest 2 / 12 Gnevnih Rusa (i jedan fini Cecen)

Isterivaci i, narocito, Srboljube...

gledajte 12 - novi film Nikite Mihalkova!

Ako ste se zapitali kako neko ko je, navodno, prijatelj Kostunice i Kustirice, biva nominovan za Oskara:
"da li se Akademija okurazila?
Da li Akademija prepoznaje ruske/srpske vrednosti?"

odgovor je NE!
ma kakvi!
upravo suprotno!

Mihalkov, uzdanica srpskih nacosa & kvazipatriota je zapravo i upravo razotkriven u svom svom Chedizmu i LDPizmu! Ziveo Nikita Mihalkov!

Ako je TWBB bio prilicno pun, onda je 12 bio krcat! Srbi su se sjatili u SC da vide sta bata rus porucuje i neka su se, zivi bili, da im se lepo, tako naostrenim na antiglobalizam, antsemitizam i antiamerikanizam, predoci prica o ljudskoj nesposobnosti da saosecaju sa "drugacijim" zahvaljujuci, mozda najvise, konstantnoj nacionalistickoj propagandi koja je, u zelji da nas podeli na "nas" i "njih" zamalo uspela da u nama ubije svest o jednoj velikoj istini: that all men are created equal i da svi volimo, patimo, plasimo se i krvarimo NA ISTI NACIN.

Ova tema je aktuelna u SAD isto koliko i u Rusiji ili Srbiji i dobro je, za sve nas, da nas neko na to s vremena na vreme podseti.

Prvo, da se razumemo. 12 je "12 gnevnih ljudi" sa ideoloskim spinom & slovenskom dusom. Ali zaplet (one osnovne stvari) je isti. Drugo, Rusija/Cecenija konflikt sveden na svoju sustinu je tooooliko blizak Srbija/Kosovo situaciji, a arhetipovi tranzicione Rusije dati kroz likove 12 porotnika bukvalno, uz vrlo male intervencije, mogu da budu nasi ljudi, da se stvara utisak filma o Srbiji danas, samo na ruskom.

Trece. Ne znam koliko je film kostao, ali u svakom slucaju, vecina filma (jedno 2 sata) se desava u jednoj prostoriji i dokazuje da su dobra ideja, dobar dijalog, dobra gluma i fenomenalna rezija sasvim dovoljni za tenziju i uzbudjenje. Rusi vec neko vreme prave dobre filmove na nase (ili barem srodne) teme, za relativno male pare. Mozda je ovo svera u kojoj bismo mogli da se ugledamo na bracu.

Ne zelim da kazem da je film bez mana. Na trenutke je self-indulgent, preopsiran, spor, pa cak i patetican. Ali ipak dominiraju trenuci kada je duhovit, dovitljiv i dirljiv. Mozda, najvise, zato sto je tema tako "close to home".

Ipak, ono sto je najinteresantnije je sam kraj filma i njegova politicko-socijalna implikacija. Ne bih da otkrivam, ali isplati se odsedeti tih dva ipo sata i pored toga sto film, do samog kraja, deluje sasvim predvidiv. NIJE.

Koga Mihalkov nalazi za "krivca", koje resenje nudi i koji je finalni zakljucak o (nasem) mentalitetu, otkrijte sami :)

ja cu samo da vam kazem da vredi...

Izbori stižu i Amerima...

Evo jedne skroz istinite priče kao uvoda u temu.

Na jednoj slavi u manjem gradu u Srbiji,da ne kažem Požarevcu,neznani junak iz naroda upoznaje hirurga, koji radi u lokalnoj bolnici i žali mu se kako su vodili dete na pregled i kako su jedva našli doktora da ga pregleda, pošto su sve ostalo doktorke,a njima, je li, nije mnogo za verovati. Na to hirurg neobavezno prokomentariše nešto u fazonu: 'A, znači bili ste kod Safeta.',ostavivši sagovornika potpuno zgranutog: 'Kod Safeta!? Au....'

Šta bi dotični nesrećnik odlučio u čije će ruke pokloniti zdravlje svoga deteta (a nešto verujem da je u pitanju bio sin, za kćer bi verovatno mere predostrožnosti bile manje) da je znao da je u pitanju Safet, odnosno kom bi se od dva zla priklonio, ostaje tajna, ali ćemo zato uskoro saznati za koga su se u sličnoj dilemi odlučili demokratski glasači u US. Znam da nije politički korektno svoditi Hilari i Obamu na termine 'žena' i 'crnac',ali bojim se da će upravo ta činjenica biti (već jeste) presudna u opredeljivanju hji'ovih birača, a svakako se ne može prenebregnuti fakat da će to što demokratski kandidat (a vrlo moguće ni predsednik države,jerbo su šanse za pobedu protiv republikanaca sad zaista velike) neće biti mejl vospiš učiniti ove izbore istorijskim. A sve što je istorijsko za SAD, istorijsko je i za ceo svet, voleo to Dragan Jočić Trafikant ili ne.
Eh, sade, pitanje je ko će to biti?
Nakon dve etape, Ajove & Nju Hempšira rezultat je 1:1 i sva je prilika da će do kraja ta trka biti vrlo neizvesna.Maj predikšn je da će to ipak biti Hilari.
Razloga je više. Prvo, prosta računica kaže: žena je više nego crnaca. A to može da bude veoma važan faktor pogotovo na ovim izborima, jer oko 2/3 demokratskih glasača izjavljuje da je 'angry' na Bušovu administraciju,što će za posledicu imati nešto masovniji izlazak na izbore, a kako je među tim ljutim više od 60% žena, jasno je da se očekuje masovniji izlazak žena na izbore. Po rezultatima iz Nju Hempšira Hilari dobija oko 45% ženskih glasova naspram 36% koliko ide Obami.
Drugo, Hilari je podnošljiva i za nešto konzervativnije muškarce, jer je pokazala da u znak odanosti porodici svom čoveku oprašta i prevaru, a to se veoma ceni u patrijarhatu.Ne peva li Miroslav Ilić 'tebi, koja znaš, a ćutiš, da sam pored neke druge'. I treće, ako gledamo kojim redom su birani državni sekretari, prvo je bila žena (Medlin), pa crnac (Kolin), pa sad žena-crnac, tzv. crnkinja iliti Kondoliza.

Fakat je međutim i da će to što će demokratski kandidat biti žena ili crnac mobilisati i republikance da izađu na izbore u većem broju i spreče to zastranjivanje nacije,tako da, iako Bušova politika daje veliku početnu prednost demokratama, sami izbori bi mogli da budu vrlo neizvesni.

Valja još jednom zloslutno podsetiti da se do sada samo jednom u istoriji dogodilo da predsednik Amerike ne bude muško, belac, anglosanksonac & protestant, a znamo kako je taj (Kenedi, jelte) završio...

Pišite kakva su vam predviđanja na temu, a postaviću i anketu.

Izbori nam stižu...

E, pa, sestre drugarice, iako sam se uvek smatrao vrhunskim prognozerom, ovoga puta imam popriličnih problema oko predviđanja izbornih rezultata. Ok, zna se da Tadić i Nikolić idu u 2. krug, u kom bi trebalo da je Tadić blagi favorit, mada će biti vrlo gusto & čupavo. Ono što se ne zna je ko će da bude najbolji u 1. krugu i tu mislim da malko veće šanse ima Toma The Undertaker. Medžutim, ono što me mnogo više zanima je borba za 3. mesto, odnosno može li Čeda da dobije Velju, a bogami i Mrkonjića. Pazite, to nije nimalo beznačajna stvar-kandidat koga podržava Koštunica (na sve to Velja Ilić,a ne bledoliki Maršićanin) da izgubi od Čede !? Hehehehe...Zvuči fenomenalno, a da li je realno? Po Srđanu Bogosavljeviću da, po meni teško. Ipak je ovo Srbija. Mada, ne mogu reći da mi Bogosavljević nije zagolacio optimizam,pa tu je i ta agresivana (mada, još ne dovoljno) Čedina i krajnje mlaka i besmislena Veljina kampanja, hm...Zvučim ko onaj pecaroš-utisak godine 92-U Beloj Crkvi sam rođen tu ima i da umrem!...A ako bi ti se uikazala šansa za Italiju?...Ih! Otišo bih sutra ako treba!... Pričao sam vam sigurno sto puta... E, da, ne sme se zaboraviti ni Mrkonjić, koji bi mogao poprilično da mobiliše preživele spsovce, a njih prošle godine bejaše više nego nas :), pa će tako ta borba da bude vrlo interesantna, a ja pritom nemam pojma ko bi koliko mogao da dobije glasova.
Evo vam za pomoć rezultati od prošle godine: (uzeti u obzir da je tad izašlo preko 60%, a sad se očekuje 50% plafon, ipak predsednički nisu toliko bitni)
1.100.000 radikali, 920.000 ds, 670.000 dss/ns, 290.000 g17+, 250.000 sps, 220.000 ldp.
daklem, aj onako grubo da kažemo da će nikolić i tadić imati oko 950.000, s tim što bi nikolić bio bliži miliončetu,a da će pobednik borbe za 3. mesto da ima oko 300.000, npr. Eh, a ko će to biti? Pa, jedino bih mogao da predvidim da bi Mrkonja mogao da ima oko 200.000. Njemu su baza SPS glasovi od kojih će dobar deo ipak da glasa za Tomu, a možda to bude popunio još nekim onim 'ujedinjenim penzionerima', tako da je to otprilike to, do 220.000 plafon.
A kolika je Veljina baza teško je reći. Otprilike oko 200.000. Kolika je motivisanost da glasaju za njega je pitanje. Koliko će DSSovaca da glasa za Velju?
A isto je vrlo pitanje i za Čedu? Svi kažu da će da nadmaši stranku. Moguće je, ne znam. Koliko ima onih koji su se u ovih godinu dana još više razočarali u Tadića, pogotovo od kada je podržao Koštunicu za premijera? A, koliko opet ima onih, koji će da idu logikom da su ovo ipak predsednički izbori i da treba podržati onog ko ima šanse za pobedu? E, to teško mogu da kažem sad, sigurno ću u komentarioma na ovaj post pred izbore da dam precizniju prognozu. Pišiti šta mislite & kako vidite stvar.

Seselj + Biljana Srbljanovic + Edukatori

Dva interesantna topica ove nedelje!

1. Seselj - je l' ste gledali sudjenje? Ako niste, neprepricivo je, ako jeste - any thoughts? Jel zna neko da mi nabroji tacno koje su tacke optuzbe?

2.a) Bilj Srb. 2 teme - sto je srala po Politici i onoj jezivoj odvratnoj Ljilji Smajlovic (pravednicki pomenutoj u postu povodom jezive OOH "ja ne zatvaram oci" propagande) pa se digla kuka i motika na Biljanu cak i u Vremenu (Zarkovic napisao pljuvacki clanak na prvoj strani). E ovako: ja podrzavam Bilj Srb, lebo me sto je pisala seriju za RTS, kakav glup argument, to sto ona pise na svom blogu to je njen problem i njeno pravo i njeno civilno misljenje, a to sto Smajlovic, Zarkovic i Ostali pisu po Politici, Vremenu itd nije njihovo civilno misljenje nego stav i ideoloska pozicija nekog citanog, "uglednog" dnevnika/nedeljnika i utice na milione citalaca i doprinosi atmosferi "nesrba", "izajnika", "ekstremista" itd. Ima da glasam za Cedu, ako ne za Cedu, a ono za onog nekog Tadeusa Sta-god, prvog predsednickog kandidata Manjina ki ki ki.

2.b) Gledala sam "Barbelo" novu dramu Bilj Srb u Jugodrpu, mrzi me da pisem o samoj predstavi (ima kritika u Vremenu, sve se slazem). Ukratko: prilican racku od predstave, uz predpostavku da je sam tekst bolji (ako ne i mnooogo bolji) od jezive postavke. Skakavce sam citala text, isto mi je bio milion puta bolji od predstave.
Nego, prava tema: tu je sad glavna junakinja neka zena (otvorene aluzije, ma ne aluzije nego bukvalno "ako niste shvatili, ovo je prica o meni" - poslednja replika komada, da je ta zena Bilj Srb glavom i bradom) koja je zasla u neke godine i miri se sa time da verovatno nece imati svoju decu (razresenje: usvaja tudju i kucice).

E, apropo one "prezime" teme - ja sam misljenja da je to poslednji tabu vezan za zene/emancipaciju: zena nije zena ako ne rodi / ne ispuni svoju biolosku funkciju!
Digresija: Uf kako to mrzim kad kazu da je nasa/ljudska osnovna fukncija da se razmnozavamo - jes kurac! Al ajde, to je neka druga tema.

U svakom slucaju, sta vi zene mislite: hocemo li mi da radjamo? I to ne onako teoretski kao "naravno, kad dodje vreme" nego konkretno: koje je to vreme/kad dolazi? Isto tako, da li mi zene nismo zene ako ne rodimo i da li se plasite drustvene osude ako ne rodimo? Opsela me je nesto ta tema zbog Bilj Srb + preko 10 zena koje poznajem su trudne.

I za kraj, ide na StudioB film "Edukatori", jeste gledali? nije los. Nemacki, pogledajte na imdb.

Kolki post. Odgovorite bar na nesto :)

Hrabrost 2 !

Kako sam se preko svake mere raspisao u odgovoru na komentar našeg novog druga Srboljuba, reših da deo tog odgovora postavim kao zaseban post, a koji će da služi kao pojašnjenje prethdnog posta na temu kampanje 'Kosovo je Srbija!', namenjeno pre svega onima, koji nam nisu istomišljenici :), a pošto smatram da je ta tema veoma bitna...

Elem, ja bih razumeo /i podržao/ da se ti ljudi uključili u kampanju za pomoć ugroženima na Kosovu ili izbeglicama, koji žive po barakama po Srbiji kao poslednji psi, ili čak i da pozivaju na miting podrške našoj vlasti u borbi za očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije ili šta ti ja znam /to ne bih baš podržao, ali svakako ne bih mogao ni da osudim, osim ako se na bi pojvio neki govor mržnje, primitivizam ili nešto slično/,ali ovako, njihove poruke 'Kosovo je Srbija!' služe isključivo za popaljivanje naroda,kao deo kampanje izazivanja klime u kojoj se Kosovo kod nas postavlja kao 'pitanje svih pitanja' kome se onda sve ostalo podređuje. A u takvoj klimi onda,hteli to oni sa bilborda ili ne, postaje normalno 'u ime Kosova' upasti i rasturiti tribinu Peščanika,kao što je 90. bilo normalno upasti i rasturiti 'Svetog Savu'. A od prekida predstave do hladnjača, nije bio baš predug put. E, u takvoj klimi je onda normalno i postojanje Garde Cara Lazara,jer se oni zalažu za istu stvar, samo su malo radikalniji, ali i to ne mnogo, ne reče li onaj Simić da je i rat legitimna opcija.A, što Simić lupeta, to Koštunica misli.
Elem, pitanje je dakle, jesu li se ti 'razumni' sa bilborda ogradili od Lazareve Garde i hoće li se u budućnosti ograđivati od svih ostalih manijaka, koji naprave neko sranje 'u ime Kosova'? Nisu i neće. E, pa izvini, prijatelju, ali ne možeš ti,kao poznata ličnost, da se slikaš sa mrkim pogledom za bilbord i TV i da kažeš Kosovo je Srbija ! -što ne znači ništa, što je samo parola za popaljivanje frustrirnog naroda-a onda da sediš i ćutiš k'o pička,kad neko dobije batine zbog toga što je 'izdajnik Kosova', kad se upada na triine i skupove, kad se preti spaljivanjem televizije- ili ko zna šta nas sve čeka- ili kad na kraju neko uzme pušku i ode da ili pogine ili ubije nekog ili siluje i pljačka, a sve pod tom istom parolom 'Kosovo je Srbija'! Razumeš šta znači odgovornost?

Drugo, zar nije malo nenormalo da ćutiš kad su se na tom istom Kosovu punile hladnjače telima žena i dece,da ćutiš kada se strelja 7000 muškaraca u Srebrenici,da ćutiš kada se izbeglicama iz Krajine zabrani ulazak u Srbiju, da ćutiš na ubistvo gardista u Košutnjaku,da ćutiš što je Pahomije oslobođen silovanja dečaka, da ćutiš što više od milion! žena u Srbiji trpi fizičko! nasilje u porodici, ali da zato junački izađeš na bilbord da sprečiš 'otimanje Kosova' sa sve porukom da 'dok traje nepravda ti ne možeš da ćutiš'? Izvini, ali to govori da onda ili nešto duboko nije u redu sa njihovim moralnim sklopom ili su,prosto, bedne kukavice.