FIFINA PRAVDA

Do sada vas nisam davio sa sportskim postovima, ali jedna nepravda bi mogla i vama da bude zanimljiva.
Naime, FIFA je naprasno-i po prvi put u istoriji- odlučila da u žreb za baraž utakmice evropskih timova za plasman na svetsko prvenstvo postavi nosioce. E, to je otprilike kao kada bi se na teniskom turniru žrebanje vršilo posle svakog kola. Pa, sad neki anonimus nekim čudom u prvom kolu eliminiše Federera (hipotetički govorim), ali onda ne nasledi dalje Federerov kostur, nego ponovo žrebanje, u kom je on ponovo rangiran po svom lošem rejtingu, pa već u sledećem kolu fasuje Đokovića ili Nadala.
Daklem, rejting reprezentacija se uzimao u obzir prilikom određivanja grupa-što je naravno fer i pošteno-onda su se pobednici grupa direktno plasirali na SP, a drugoplasirani u baraž. I tu bi trebalo da su svi ravnopravni, jer su timovi poput Bosne i Slovenije krv propišali i prevazišli sebe da bi došli do tog baraža-zbog svog lošeg rejtinga već morali u grupi da budu bolji od jačih reprezentacija od sebe. Kad ono-ponovo rangiranje. I opet udri na najjače. I to one, koji su odigrali kvalifikacije ispod svog renomea i rejtinga, al bez obzira,opet su povlašćeni !?
Razlog -u baražu su završile čak tri finansijski vrlo primamljive reprezentacije- Francuska, Portugal i Rusija i sad da se oni ne bi međusobno izenimilisali uvedoše još jedno rangiranje po rejtingu. I to pravilo promeniše mrtvi ladni tek na kraju kvalifikacija ! Dakle-dvostruki skandal. E, sad ja- verujem da FIFA po njenim jebenim pravilnicima ima pravo da i u toku takmičenja menja pravila o žrebu, ali to je nešto što se kosi sa zdravim razumom i normama fer-pleja.
I šta su te 4 mučene reprezentacije uradile? Ništa. Pobunili se malo po novinama i to je to. E, to je za mene najveći skandal! To mirenje sa nepravdom i to pokrivanje ušima pred đavlom od papira –kakav je FIFA! Umesto lepo da su rekle da ne pristaju na to i da odbiju da igraju utakmice ! Brrr....Kakava ekstremna odluka! Najebali bi žešće ! Isključili bi ih iz svih takmičenja na pet godina! Pa, da li bi? Prvo, digla bi se velika frka-a to je najvažnije. Pričalo bi se o tome na sve strane, pravile bi se emisije. Ja verujem da bi ih odmah mnoga velika fudbalska imena podržala. Ali, generalno nekako svi bi morali da se opredele. Možda bi ih i neki drugi savez podržao i solidarisao se svestan da i on može sutra da se nađe u istoj situaciji. Možda bi ih podržala i UEFA, zašto da ne, Platiniju su puna usta borbe za ravnopravnost u fudbalu, pa di li baš u slučaju pobune mogao tek tako da ćuti? Drugo, ne kažnjavaju se 4 reprezentacije tek tako, a da pritom objektivno ništa nisu krive. Možda sam ja idealista,ali šanse da izguraju pravdu ne bi bile tako zanemarljive. Ali, na prvom mesto, moraš da se pobuniš ! Dok se ne pobuniš-ništa. Čitav progres čovečanstva, jebem mu mater, leži u pobuni ! Osim, očigledno u današnjem korporativnom svetu...

Pripadajući procenat

Povodom ove sramote oko povlačenja Zakona protiv diskriminacije u minut do dvanaest na intervenciju vladike IB-a,nadaleko poznatog po svojoj inkviziciji kobasicijadičara, naše 'tradicionalne' crkve & verske zajednice očas posla premostiše svoje hiljadugodošnje razmirice, propraćene milionima žrtava, i izdaše zajedničko saopštenje u kome se, međ gomilom besmilica i eufemizama, provuče i jedna zanimljiva rečenica,u kojoj se da naslutiti gde pop pije svetu vodicu:
'Ако се зна да је Предлог писан заједно са групом удружењâ грађана, неопходно би било да се о том питању успостави сарадња и са традиционалним Црквама и верским заједницама, којима припада 95% грађана Србије.'
Pazite, pripada im 95% građana! (građanke ne pominju, one se verovatno podrazumevaju) Dakle, osim nas 5% koji na popisu precrtasmo rubriku 'veroispovest' il' u istu upisasmo neku kvazi-duhovitu budalaštinu (ja, npr,al' ne sećam se više šta, znam samo šta mi je nacionalnost! Hehe, dolfie, nikada mi moje italijanstvo nećeš moći osporiti, ma koliko bila ljubomorna što si samo priprosta Srbenda) , svi ostali PRIPADAJU crkvama ! Kao da su neka nekretnina il' ne daj bože stoka. Tako, npr, mojoj omiljenoj Slovačkoj Evangelsitičkoj Crkvi pripada: 4 verska objekta, 45 ari okolnog placa,50 komada sitne živine i 1,2 % građana Srbije. Malo li je, braćo slovački evangelisti?
Po tom principu, tradicionalnoj blogerskoj zajednici Isterivača pravde pripada 0,0007% građana i građanki! Srbije iliti 5 ljudi, koji se izjazniše kao 'folowers'. Hehe, ne znam samo šta ćemo sa njima.

Grupni portret sa samoubicom

Isterivačice, nismo prokomentarisali onaj bizarni događaj sa Gazele od pre desetak dana. Mislim, ja nekako u doba ekonosmkih kriza,od kojim mene nekako uvek više plaši naša lokalna od one globalne, kad su svi u paranoji da će d'ostanu i bez tih 350 jura mesečno što će da zakasne pola čuke na posao, donekle mogu da razumem bolesničke povike 'skoči više, budalo', 'daj ja da ga ubijem' i sl. Mislim to je jezivo i pokazuje gde se ovo jebeno društvo nalazi na lestivicama morala, empatije, razumevanja za drugoga i sl-dakle nigde. Al, to su nekako očekivani pokazatelji, predvidljivi. Ali, onih gomila iskeženih idiota, koji uživaju u celoj stvari, navijaju, još povadili mobilne da slikaju nesrećnog mentalno zaostalog dečka i kao vrhunac keva, koja slika svoja dva deteta tako da se u pozadini vidi samoubica! E, to je već hevi. To su rimske 'igre' u najavi.

Oskar nema pojma!

Dakle, evo za mene potpuno neocekivano najboljeg americkog filma prosle godine: Rachel getting married. Pored velike skepse da dizni En Hetavej moze da glumi bilo kakav problem (izvan-mozda-nemam-sta-da-obucem-djavo-nosi-sranje-od-filma-pradu), zena odvali ulogu do te mere da moram da priznam da bih joj da sam akademija dadnula priznanje pre nego mojoj omiljenoj misiz Vinslet za sve-u-svemu praznjikavog i pretencioznog Citaca (za Revolutionary Road druga prica, ali za to je cak nisu ni nominovali!).
Dakle, evo kategorija u kojima mislim da je ovaj film definitivno trebalo da bude nominovan: najbolji film (umesto Citaca, Frost/Nixsona ili Bendzamina Batona), najbolja rezija (umesto istih, po kom kriterijumu je bas me zanima Frost-jebeni-Nikson nominovan za najbolju reziju?!!!), najbolja glumica (to je nominovan, ali je genijalna Rozmari Devit u ulozi Rejcel ladno mogla da istisne pateticnu Andjelinu), ne znam razliku izmedju Sound Mixing i Sound Editing, ali definitivno u jednoj od te dve kategorije mesto npr Wanted, sporedni glumac (Bil Irvin umesto, recimo, prosecnog Majkla Senona iz Revolutionary Road) i sporedna glumica (obilje izbora: Rozmari Devit, Debra Vinger umesto bilo koje nominovane osim Penelopice!).
Znaci kapiram da Oskari nisu realni, ali da su ovoliko nerealni mislim da nije oduvek bio slucaj. Prvo, Milk je bolji film Slamdog Milionera. Okej, cak i da se tu ne slozimo, evo Popovicu problema sa posthumusom jer nekako moras da ga dadnes Ledzeru i nacinis ekstremnu nepravdu prema Filipu Sejmuru Hofmanu koji je odvalio u Doubt! Dalje, zasto prosecni ako ne i besmisleni Bendzamin Baton mora da bude nominovan milion puta? A tek od ovog paradiranja neke pacene slamdog decurlije (izvini Krris) mi se stomak prevrnuo. Gledam sad po svim novinama kako su ih vodili u Diznilend, pa je onda belosvetska stampa potegla pitanje da li ce posle da se vrate u udjeraj, ali se sve srecno resilo posto im je Indijska vlada in d mintajm dodelila neke stanove u lepom predgradju. I svi srecni. A sto jos milioni dece zive u tom blatu koga bole ckura, vazno da ce veseli Deni Bojl da nastavi da snima svoje supermoderne filmove.
Elem, da se vratim na Rejcel.
Jonathan Demme je ozbiljan reditelj, rezirao Something Wild, Jaganjce i Filadelfiju i, sto je mozda presudno, lozi se na Brusa Springstena :)
Scenario pisala cerka Sidnija Lameta!!! (prvi scenario - ima preko 40 dina, eto ti Popadijo, ic nevr tu lejt!)
Film je reziran ala-dogma, sto te u pocetku malo smara po principu evo-amer-oce-da-bude-francuz, ali ubrzo se uzivis i kupi te prica nekom cudnom/netipicnom energijom. Ansambl kast, ne zna se ko je bolji, i vidi se da su nekako voleli proces i trudili se. Prica, opet, obicna, nepretenciozna, a radi te.
Poceca Rejcel na jedan stari film koji ja volim, rediteljski debi Roberta Redforda: "Obicni ljudi". Slicna tematika, moderniji tretman. Al' vidis, 1980, Obicni Ljudi dobio 4 Oskara (najbolji film, najbolji reditelj, najbolji scenario, najbolji sporedni glumac) a nominovan za sest. Pa sad ne znam da li je konkurencija bila mlaka, ali da se razumemo, ni ove godine nije bila neka.
Ne znam sta se promenilo.

И шта сад?

Нема везе, као,демократија? Слобода говора, шта? Право на другачије мишљење?

Јел постоји, бре, неки тужилац у овој земљи,мајку му? Неки судови? Хоће ли неко да заврши у затвору више? Има ли неко тело, које се бави штампаним медијима? Осим ДБ-а, наравно. Како ово није одмах повучено? Где је реакција Владе на овакве ствари?

Not everybody loves Reymond

Pazite, šovinizam u sitkomima je česta i nekako uobičajena pojava,skoro pa usađena u temelje žanra, ali u ELR, koji se čini mi se neprestano prikazuje na faking TV Avala sa faking nacionalnom frekvencijom, stvar je ipak otišla dovraga. Mrzi me sad da objašnjavam šta i kako, sve je valjda više than očigledno, zanima me samo zašto nema nikoga ko bi to zabranio ili bar tako nešto predložio? U toj seriji se nedvosmisleno propagira podanički odnos žene u pater familias porodici i to ne bi smelo da se prikazuje.Tačka, kraj.Ili bar deca da ga gledaju. Šta je to tako jebeno strašno da neke stvari uzmeš i zabraniš? Buhu, narušio si demokratiju, šta? Zašto u RRA ne sede neki ozbiljni ljudi, koji bi se bavali time, nego na svu muku, tamo još ima i neki pop!?,koji valjda brine o moralu, šta li. Mislim, znam da je malo utopistički u zemlji u kojoj su Kursadžije (u kojima se jebe majka po nacionalnoj osnovi onoliko) najpopularnija TV emisija, a Kurir najprodavanija novina,tražiti da se zabrani Rejmond, ali kako sam se od ovih koliko god mogu 'izolovao', kao starog feministu, ova jebena serija me je baš iznervirala. Uostalom, kad krene, ako ikada, 'sablja' u medijima, treba sve da obuhvati, ne da se neka govna provuku.

Zene na Blic

Vrlo kratko:

zasto se u Blicu (informativnoj dnevnoj novini, znaci nije u pitanju "nasa krmaca") koju verovatno citaju zene isto koliko i muskarci, nalaze pornografske fotke golih zena?






koja je strategija iza te odluke?

sta to govorili ili zeli da kaze o citaocima Blica?

i da li je to, sve u svemu, u redu?



...

Антонић и деца

Налетох пре пар дана на онлајн страници Политике на текст већ помало заборављене Коштуничине (читај ДБ-овске) перјанице и наци-гласноговорника Слободана Антонића, тзв. политичког аналитичара, шта год то јебено значило.На страну то ко је тај човек уопште и зашто има своју колумну у 'најстаријем дневном листу на Балкану'- Политика се ионако никада званично није извинила за сво зло које је сејала током деведесетих, а и пре тога,а богами и после, због чега ју је одавно требало забранити-Те, у том светлу, један Антонић више или мање не чини разлику.
Елем, иако сам се нажалост наслушао грозних ствари од тог човека, овај текст ми је био посебно занимљив. У њему он протесно реагује на некакву акцију извесне Ен-Џи-О, наравно, 'Беосупорт', у којој је шесторо ученика предало захтев да се законом забрани физичко кажњавање деце. Он тврди да је ова акција била прилично медијски пропраћена, ал' ја се не сећам да сам чуо нити за њу,нити за Беосупорт, а прилично редовно пратим поготово 'проамеричке' медије. Даље се, наравно,скандализује на целу ствар, тврдећи како се родитељима не сме забранити да бију децу, јер то је пре свега у дечијем интересу. Има, додуше, оних који претерују у батинању и он то, наравно, не подржава, али му много више смета то што безрезервно прихватамо све што долази са тог проклетог запада. Све у свему, он олако прелази преко проблема насиља у породици и одмах реагује на најмањи наговештај да би се можда могла успоставити 'она друга крајност', која већ постоји у неким изопаченим земљама запада, а коју он назива ни мање ни више него-тоталитаризам !? Наравно, не помиње које су то државе, нити како изгледа живот у њима од како је уведено тоталитарно друштво-Јел'настала нека страховлада? Јел'банде нетучене деце иду унаоколо и руше, пале, силују, док им родитељи труну по затворима? Шта се то тамо дођавла десило, а чега ми овде треба толико да се плашимо?
А мене у целој ствари занима шта је то што њега наводи да тако реагује. Јасно ми је шта га (да не кажем и ко) наводи да пљује по Чеди, Биљани, Ђинђићу, понекад и Тадићу, Клинтону, Америци, ЕУ. Али, како може да ћути на преко милион жртава породичног насиља у Србији, а реагује на акцију шесторо ученика из јебеног Беосупорта,шта год то било!? Како може да као седи и чита новине и баш га брига за све оне грозоте из црне хронике и не запита се шта је њима узрок, а ово га потресе? Да ли је уопште свестан какве последице батинање оставља на психу деце, а касније и друштво. Јел' има икакву идеју какви се поремаћији из тога рађају? Па, јел'Аркан постао убица због свог генетског склопа или зато што га је ћале, како сам каже, буквално бацао о под? Како то не региструје као главни проблем,можда и највећи у нашем друштву, а онда ако има неке примедбе на решавање проблема, океј. Ако мисли да не треба да закон буде драконски или да не не треба баш свако пљускање по гузи да се кажњава,шта ти ја знам, све је то у реду. Мада,опет, ко је уопште он, да се по овом питању изјашњава у новинама, ал ајде, као што већ рекох, то на страну.
Дакле, где лежи разлог за изопачену селекцију ствари, на које (не)реагује, а које су тако очигледне? Јел' у страху од непознатог? Јел' у патолошкој мржњи према Америци и свему што долази са запада, осим ако нису мерцедес и БМВ? Опет, шта је узрок те мржње? Јел' у питању нека притајена агресија? Вот а фак?

Pravda je spora ali dostizna (pod uslovom da je juris)

Neko je nekad rekao da je znacajan deo odrastanja to da naucis da biras svoje bitke. Po, sto bi amer rek'o, "you can't win 'em all" sistemu. Valjda s godinama skapiras da neke stvari ne mozes da promenis, ali ako uspes dovoljno da se fokusiras na one koje mozes, mozda i uspes da isteras neku pravdu.

A to je valjda, taj prokleti fokus, uvek bio nas (srpski) najveci problem. Od silnih ogromnih problema o kojima dumamo a koji nas prevazilaze (Kosovo, reprezentacija, EU, globalizacija itd) nikako da se koncentrisemo na nesto blisko i bitno, nesto ispred nase zgrade... nesto na sta stvarno mozemo da uticemo.

A i Srbija kao zemlja izgleda jos nije odrasla. Jos je taj adolescent koj se bori za sopstveni identitet, pa od te ogromne muke, kako da se fokusira na nesto konkretno.

Nego, sta me nagnalo na ovaj post...

Pratim u Blicu vec par dana reportaze o najnovijim dogadjajima u Milivoj Asner sagi.
Ako neko nije u toku - Milivoj Asner je nekadasnji sef ustaske policije u (Slavonskoj) Pozegi za vreme cije strahovlade je veliki broj Srba i Jevreja proteran iz svojih kuca i/ili deportovan u ustaske logore u kojima su muceni i neretko ubijani.
Milivoj Asner je cetvrti na listi najtrazenijih nacistickih zlocinaca (jevrejskog)Centra "Simon Vizental" a dokumentacija sakupljena protiv njega je sveobuhvatna i relevantna.
E sad, posle rata Asner je prebegao u Austriju, gde je do 1992. ziveo u Klagenfurtu kao Austrijski drzavljanin. '92. se, mrtav ladan, vratio u Hrvatsku, gde je ziveo sve do 2004. godine. Kada je hrvatsko tuzilastvo pod pritiskom Centra "Simon Vizental" podiglo optuznicu protiv Asnera, ovaj se vratio za Klagenfurt, pritom neometano prosavsi Hrvatsku granicu (i pored toga sto je bio na poternici). Austrijska vlada jos od 2004. godine odbija da izruci Asnera Hrvatskoj jer navodno nije zdravstveno sposoban da izdrzi sudjenje. Medjutim, reporter Engleskog tabloida Sun ga je slikao kako caska s Hrvatskom reprezentacijom u Austriji, sedi u kaficu, setka se gradom itd. Na osnovu ovih fotografija koje svedoce o dobrom zdravlju, Centar "Simon Vizental" angazovao se na pisanju zalbe Austrijskoj vladi i zahtevu za novo (nezavisno) medicinsko vestacenje.

A sta je po ovom slucaju, za svo ovo vreme, radila drzava Srbija na bilo kom nivou?

NISTA!

Apso-fuckin-lutely nada!

Sve sto je uradjeno, uradjeno je zahvaljujuci jevrejskom udruzenju.

E sad mene kopka zasto?
I plasim se da je to upravo iz te mentalitetske, infantilno-grandomanske filosofije po kojoj svetska nepravda ima presedan nad lokalnom. Po kojoj smo mi (ili oni koji nas predstavljaju) previse dobri da se bave nekim trivijalijama, vec radije hoce da vode globalne bitke (koje ne mogu da dobiju).

Postoji nesto ne samo kompleksaski, vec uzasno gubitnicki u celoj toj stvari. Umesto da se upregnemo da jednog nacistickog skota strpamo iza resetaka, da osetimo makar malu satisfakciju povodom te stvari, da pokazemo postovanje prema Asnerovim zrtvama (i generalno zrtvama fasizma) i njihovim porodicama, da se bar jednom nadjemo na pobednickoj/pravoj strani i tako pomognemo zacelivanju rana na tzv "nacionalnom ponosu"... mi zapostavljamo ovakva pitanja jer su nam... sta? previse minorna?
Nebitna?

E pa ja mislim da smo pobrkali prioritete.

I kao rezultat toga Amerika (ili ko god) ce i ovako i onako da sprovede kakvu god joj se cefne politiku na Balkanu, a Milivoj Asner ce da umre u Klagenfortu, slobodan i srecan.

A kad se to desi, Srbi ce naravno iz sve snage da kukaju kako je jos jedna nepravda izvrsena nad njima/nama.

A njihovi/nasi lideri ce da, bez blama i srama, koriste te nepravde u propagandne svrhe i u cilju raspirivanja rasne/etnicke ili verske mrznje.

Bad Girls or Mad World?

Evo teme za sve isterivace, ali ponajvise za Shadow jer mislim (cuj mislim, znam! :) da najvise prati global yellow press, on-line trach sajtove & VH1! (mada moze i psiholog Slobodanka posteno da doprinese)

Dakle... zasto nas toliko fasciniraju Paris, Nicole, Lindsay, Britney, Tara, Olsen Twins etc...?

Ok, ako za trenutak na stranu stavimo Britney, one-woman-docu-drama-reality-show koja stvarno zasluzuje post-za-sebe, zasto volimo da vidimo uplakanu Paris, drogiranu Lindsay, anorekticnu Nicole... ?

Da li je to iz fazona utesi-sebe sa "i bogati placu"

ili

ima neceg istinski sadistickog u kulturi koja se iz dana u dan nasladjuje slikama mladih, lepih devojaka koje pate?

Da li je u centru ove medijske fascinacije jedna sustinska MRZNJA prema gorepomenutim licnostima i onome sto one predstavljaju? I ako jeste, odakle potice ta mrznja?

Neki kazu one su glupe, isprazne, trivijalne, ali da li je to dovoljan razlog - pod jedan i pod 2, budimo realni, sta mislite kako bi se bilo ko ponasao da u 18 godina ne zna sta ce s parama, zivi u Hollywoodu i na sve to je neki global celebrity? Dakle, staro pitanje - kokoska ili jaje? Sta je starije - njihova navodna "glupost" ili okruzenje koje ih je "nateralo" i uslovilo na tako glupo ponasanje...

U svakom slucaju, glavna pitanja su:

1. zasto njihovo problematicno ponasanje kog ljudi ne izaziva sazaljenje i saosecanje, nego mrznju, podsmeh pa cak i radost kada im se nesto lose desi

i

2. zasto nas ne fasciniraju mladici koji se ponasaju na isti nacin nego samo i iskljucivo devojke? Da li u tome ipak ima i one price da drustvo neke stvari prasta muskarcima, a devojkama ne...?

Hmhhh.... puno pitanja, al' kompleksna je tema...

sta kazete?

Posle svega, šta da vam kažem?

...Da krenem sa pričom kako je strašno što nam se Gazimestan ponovio 19 godina kasnije, samo još mnogo gori i u centru grada? De se nešto kao zaprepašćujem što su spaljene ambasade, ej spaljene ambasade!? Da se iščuđavam gde je bila policija, k'o da ne znam gde je bila policija? Da pričam kako je poražavajuće što nam deca od 12 godina pevaju 'ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji' i 'oj hrvati/šiptari sve ćemo vas klati...decu silovati'. Da, svuda u svetu ima stoke primitivne. Bio sam na raznim fudbalskim utakmicama, od Londona do Sofije, znam mnoge navijačke pesme, znam šta pevaju Hrvati. Niko nigde ne pominje klanje i silovanje dece! E, ali mogli bismo da uzmemo to da analiziramo kao fenomen, da tražimo 'opravdanja' zašto su oni takvi, pošto će nam onda sigutrno biti lakše?

Ah, da, možda ne bi bilo zgoreg da vas prosvetlim mišlju kako je Koštunica isti Sloba samo još kao čoveg gori, podmukliji, ljigaviji,odvratniji? Onom su se bar poubijali keva i ćale, ovaj je zlo kao takvo. Pa, u pitanju je čovek, koji nariče kao neka baba iz 16. veka, na istom mestu na kom je pre godinu dana đuskao sa Cecom. Mogli bismo i da se se smejemo na to što imamu Vladu koja u Evropi 2008, kao odgovor na proglašenje nezavisnosti, poziva narod na nekakav kolektivni moleban !?, ha ha moleban, ha ha, pa to nema ni u Iranu! A za to vreme premijer kroz usta svog omiljenog ministra direktno poziva na nasilje ! A tek da vam otvorim oči pitanjem otkud to da je taj prostak ministar već četiri godine!? Puno ima tema, zar ne? Možda da krenem u priču koliko se kajem (a jebeno mnogo se kajem) što sam tim ljudima pomogao da dođu na vlast? I da kao general posle bitke konstatujem koliko je Đinđić pogrešio, što je napravio dil sa njima, a znao je, dobro je znao sa kim se hvata u kolo. (I jebeni Zapad, koji ga je na to pritiskao) Njega je to koštalo života, nas budućnosti.

Ali, drage moje sestre drugarice isterivačice, sve je to kurac i sve to nema nikakvog smisla. Šansa za nas izbubljena je na tom Gazimestanu, a 12. marta ubijena nam je i iluzija da možemo nešto da promenimo.Ono što jedino ima smisla je da palimo odavde...Al, ne radi sebe. Mi i kad odemo, nećemo prestati da jašimo na netu svaki jebeni dan. Ja sam, bre, narkomančina zavisna, ne mogu bez dnevne doze Čede i Lepe Biksi (osim ako mi treba nešto jače, onda se našmrčem Pere Lukovića) Uz Đinđića sam bio zbog neke klinačke, utopijske,idealističke nade, zbog vere da možemo da popravimo onaj prokleti sat sa prokletog krova proklete fabrike u jebenoj Jagodini. Uz Čedu sam iz besa i revolta samog po sebi, zato što jednostavno neću da prestanem da se derem! Zato što sam još 91. upao u to blato i iz njega niti mogu niti hoću da izađem ! Ako ne možemo da ih pobedimo, možemo bar da ih nerviramo, a stoka se nervira još gore nego mi. Bar nikad u jebenoj Skupštini više da ne bude konsenzusa ni oko čega ! Do kraja ću da učestvujem u borbi, čiji se krajnji cilj zna-Srbija će postati normalna,građanska,otvorena, evropska zemlja, samo mi od toga nikakve fajde nećemo imati, i zato me boli kurac za jebeni krajnji cilj ! Bitka je sama sebi cilj, kao što su demonstracije bile same sebi cilj i bilo nam je lepo! Urlikanje radi urlikanja !
Ono što,međutim, definitivno ne želim je da mi deca rastu u Srbiji! To nikako ne želim i to sam definitivno prelomio. Neću njih da osuđujem na frustracije, neću da rastu u ovoj primitivnoj, prostačkoj sredini, neću da znaju ko su Velja, Palma, Šešelj, Sloba, Koštunica, Mišković, Mihajlov, Vučić. Ili, ako kojim slučaju saznaju, da to bude, kad ih ćale(deda) posadi na krilo,pa im priča (a malo i preuveličava) kako je na 9. martu bilo... dakle da ih savršeno boli debelo dupište...
I tako će i biti.
Long live truth busters, sisters friends & njihova deca !

Lolita / moj feministicki poklic :)

Prijatelji,

postujem ovaj topic u stanju poprilicne emotivne konfuzije kakvu u meni jedna knjiga davno nije pobudila. Elem, u zelji da iscitam sve te "klasike" prema kojima sam imala otpor, uhvatih se za Lolitu u izdanju Narodne knjige, edicija "Antologija Svetske Knjizevnosti - Klasici", uz opis "neprikosnovena literatura minulih vremena" i "biser lepe knjizevnosti". Hocu reci, svako ljubopitljivo i zainteresovano dete od, recimo, 12, 13, 15 godina, moze u knjizari da se u'vati za ovaj "biser lepe knjizevnosti" te da ga bez ikakve smetnje pazari (ako ima 780 dinara) i odnese kuci na citanje.

Ko je citao Lolitu, citao, ko nije, evo vam ukratko (ne radnja, to znate iz filmova):
Lolita je pisana u zanru "erotskog romana" (primer Margaret Diras "ljubavnik" i sl). E sad, kako su muskarci/decaci obicno malo manje zainteresovani za ovaj zanr, evo o cemu je rec da nema zabune: erotski roman je vrlo slicno sto i erotski film, daklem, kada se osoba izrazitog knjizevnog talenta uhvati da pise pornografski roman, pa kurac naziva npr "ustreptali ud", a uz obilate scene seksa da i neki socijalni komentar epohe, onda dobijamo erotski roman.

Erotske romane, kako danasnja nauka priznaje, su vecma pisale zene za zene, kao vrstu zenske pornografije jer, kako je ustanovljeno da dok muskarci lakse dozivljavaju uzbudjenje putem vizuelnog stimulansa (playboy recimo), zene uzbudjuje narativ i to sto petparackiji to bolje (ona ruska princeza, on siroti, seksipilni konjusar itd). Zasto je to tako, nebitno je za ovu temu, no erotski roman moze, a naravno i ne mora da bude, knjizevno delo velike stiske vrednosti.

Naravno (opsirna sam al jebiga) erotske romane su u nemalom broju pisali i muskarci za, predpostavljam, zene i specificnu musku publiku (o njenom specifikumu jos kasnije).

Kraj digresije. Lolita je dakle erotski roman koj obradjuje ljubavnu vezu izmedju deteta od 12 godina (147 visoka, 35 kila teska) i zrelog, markantnog, punokrvnog muskarca od 37 (oko 185-190 visok, oko 85-90kg tezak). Scene seksa opisane su prilicno zivahno, naravno u stilu erotskog romana (njene male tvrde pomorandze & some such). Erotski roman tezi da uzbudi citaoca i Lolita, bez svake sumnje, ima isti cilj. Vesti pisac, ipak, taman kad dovoljno uroni u opis seksualnog cina da citalac zaboravi o kakvoj vrsti odnosa je rec, uvek ubaci podsetnik (na njene godine, krhkocu, sicusnost, nerazvijenost itd). Tako da vrlo umesno i majstorski (pisac nesumljivo i neosporno ogromnog knjizevnog talenta) konstantno cini namerne "kratke spojeve" u glavi citaoca kad ono sto je seksualno/odraslo/sladostrasno preplice sa onim nevinim/detinjim/saljivim/slatkim.

Pa ipak, ROMANTIZACIJA tog odnosa je nesporna. Koliko god roman bio uverljiv, psiholoski tacan sa svake strane i, predpostavljamo, veran prikaz nekakve moguce realnosti, pisac nedvosmisleno tezi da gorepomenutu vezu prikaze kao neminovnu (brojan splet sudbinskih okolnosti mora da se dogodi kako bi se oni napokon spojili), romanticnu koliko god bolesnu, a mozda cak i ne toliko bolesnu. APOLOGETIKA je evidentna! Ja sam procitala samo prvi deo (prvi cin) romana i JEDINI RAZLOG iz kog cu procitati drugi deo je da bi se uverila svojim ocima da je ono sto se da zakljuciti (iz filmskih verzija) tacno: da Nabokov sudara dve vrste pedofila: onog romanticarskog sanjara, intelektualca, u kome zica romantizirane pedofilije pulsira genetski: putem pretka iz antike koj je uzivao u carima 10ogodisnjih prostitutkica, i zlog pedofila, perverznog pornografa, koj zapravo ne voli svoje "ninfice" vec samo zeli da ih seksualno iskoristi.
Ako je to istina, a sve deluje da jeste, TO JE JEZIVO! Jezivo, jezivo, jezivo!

Da se razumemo. Knjizevni Hambert nema veze sa filmskim Hambertom (ne znam sta je navelo one bolesnike Kjubrika i Lina da tendenciozno naprave soft verziju i dodatno opravdaju ludaka). Knizevni Hambert je pedofil koj voli "decu-devojke" od 9 do 14 godina, a sve posle 14 godina ne podnosi (dakle, 14ogodisne filmske Lolite tj Dominique Swain od 17! godina kod njega ne bi imale apsolutno nikakve sanse) a ZENE MRZI, ja takvu mizoginiju u zivotu nisam nigde susrela, PREZIRE SVE STO JE ZENSKO: siroke bokove koje cekaju (ili su pregurali) porodjaj, kuk, struk, butku, sisu, zenski smeh, zreli glas... to je sve njemu vulgarno, ruzno, gadno, debelo i nepodnosljivo. On je, u romanu, dat kao zli predator koj plotuje i ceka svoj trenutak, koj nema moralnih zadrski, naprotiv, koj sebe pravda mislju da je to, zapravo, bioloski normalno, prirodno (a pedesetih, kad je pisan roman, Dzeri Li Luis je, da se ne lazemo, usao u crkvu i najnormalnije ozenio dete od 14 godina!) i pun je takvih primera kroz istoriju (Beatrice, Laura itd).

E, sad, roman je (makar meni) preodvratan za citanje, prvi cin se zavrsava njihovim prvim pravim seksom i sto se mene tice ja nemam vise tu sta da citam. Tog trenutka toj devojcici je zivot nepovratno unisten, a jos ako se u drugom delu on "iskupljuje" tako sto je spasava iz kandzi "zlog" pedofila, dodatni fuj fuj fuj.

Dakle: prvo pitanje koje hocu da postavim:
da li je ok takav roman nazivati klasikom, cak "biserom lepe knjizevnosti" i prodavati ga bez ikakve cenzure bilo kome.
Ne kazem da sam za cenzuru, ma kakvi, odavno je jasno da je zabranjeno voce najsladje voce i drugo, zreli smo ljudi, pa nek svako cita ako hoce, ne cita ako nece i izlazi sa tim na kraj kako zna i ume... ALI BISER LEPE KNJIZEVNOSTI? PA DA LI SU ONI NORMALNI? MOZDA U LEKTIRU DA GA UVRSTE kao sledeci korak?
Drugo, taj roman je lazno predstavljen (u najvecoj meri zahvaljujuci filmovima) Mislim, red bi bio upozoriti ljude o cemu se tu zapravo radi: o predstavi bolesne psihe jednog zlocinca u formi erotskog romana.
Kao Kolekcionar recimo! Eto, Kolekcionar je roman koj isto tako precizno i tacno opisuje mozak bolesnika - serijskog ubice (a pritom ima dodatni, veoma zanimljiv i mocan, dobro razradjen diskurs na temu moderne umetnosti, socijalne i kulturne determinisanosti itd) pa taj roman niko ne naziva "klasikom" ili makar ne Narodna knjiga.
A zasto? Zato sto je dvoje serijskih ubica u USA reklo da je to njihova biblija i da su kopirali junaka kad su ubijali.
E pa ja mogu da se kladim da su hektolitri pedofiske sperme proliveni po stranicama Lolite, ali to kao, ma sta ima veze...

Drugo pitanje tj razmisljanje na koje me je roman nagnao je ZASTO JE NASA (zapadna) KULTURA TOLIKO ORIJENTISANA KA PREDSTAVI LEPOTE KOJA IZVORNO PRIPADA TERITORIJI NIMFICA (9 do 14 god)? Da li smo mi bolesna kultura u tom smislu?

Gledajte: cvrste, glatke noge (ah, depilacija! sa svojim ultimativno pedofilskim vrhuncem najlakse opisanim kao "cupaj sve" i celom idustrijom preparata na bazi voska i specijalnih pinceta/pipeta/tubica/stapica i svega zivog i nezivog kojima se cupa i ono malo dlaka koje su se nezgodno nasadile na najosetljiviji deo ljudskog mesa, mind my french, oko usnica /znate na koje mislim). Dalje, poslovicne "male cvrste grudi". Dalje, velike oci, puna usta, izrazene jagodicne kosti. Dalje mala, dignuta guzica. Dalje, uski kukovi/bokovi. Dalje, bujna kosta prirodnih nijansi (po mogucstvu blago osuncana). Dalje, duge, malo "bangave" i decacke noge i ruke, siljastih, izrazenih kolena. Dalje, dugacke trepavice. Dalje (a mozda i najprece) mrsavost. Sve su to, dragi moji i drage moje, odlike predpubertetskih devojcica, naravno onih slatkih, a o bucmastoj, ruznoj deci, naravno Hambert ni ne razmislja.

Bambola, film u slavu prave zene (raspojasane, culne, sa velikom zadnjicom i masivnim lelujavim sisurdacama) feministkinje su osudile kao shovinisticki, ljudi smatraju Bigasa Lunu za perverznu budalu. A zato Lolita - "biser lepe knjizevnosti".
(zivela Monika Beluci!)

E, sad, zdravo-seljacki moral je uvek nalagao da "ljulja", i podrzavao tip Seke Aleksic i sl.

(nazovi) intelektualci su isfurali tu pedofiliju. Zasto?
Sad mi se u glavi vrti Vlada Cosis koj mi je rekao da mu je Lolita omiljeni roman.
Fuj. Fuj. Fuj.
I Mire Stole.
Uf, bljak.

Zene, sve mi koje ovde postujemo smo manje-vise (ako se iskljuce glavni aduti za prezivljavanje u horor narativima, sestrini luzerkini i moji) date (a bogami i same forsirale) u toj polu-androgenoj estetici i imamo nesto od gorenavedeno detinjeg u izgledu. ALI, POMIRITE SE SA CINJENICOM da smo mi zene i nama je biologija namenila da imamo siroke kukove i mekano poprsije i popucale kapilare i nadute zglobove i valunge i hormonske cibulje i visak masti na uloscima-nadrazenoj-crvenim-osipom prosaranoj zadnjici i crne tackice tamo gde su nekad bile dlake... i to ce nas kad tad sustici u totalu, nema greske.
I TO JE DO JAJA!
To je lepo i iskonsko i mekano i zivotno i najlepse je kad se zagnjuris u topao dusek koj je poprsje tvoje debele bake, pa zar nije?
I zivela Dzejn Kempjon koja ne farba svoju sedu kosu i Susan Sarandon koja se nije operisala i ponosno prci svoje otegle sise i ziveo Tim Robins koj s njom ima petoro dece i ide i demonstrira za prava scenarista!

Jer pravi shovinizam, ljudi moji, ne preti od nesrecnih nepismenih pijandura koji lemaju zene po donjim pickajevcima, nego od prepredenog, iskompleksiranog, kukavicnog INTELEKTUALNOG SKOTA koj hoce da nas okuje u lance predpubertetske submisivnosti i da nam zauvek bude kurceviti, sadisticki, perverzni, otac/zastitnik/autoritet.

Izvinte na emotivnom izlivu, ali toliko me je potresla ova knjiga i necu je vise citati, bole me kurac.

Umereni Shovi (Promena prezimena 2)

Evo, sestre drugarice, apropo promene prezimena, ide najava za "Milioner Parovi" a OFF je sledeci: "Zelite da osvojite milion dinara? Jedini uslov je da imate isto prezime!"

Dakle, ISTO prezime.
A ako ste u braku i imate slicno prezime (npr Petrovic i Jovanovic-Petrovic)
ili razlicito prezime,
sta onda,
niks paradajz?

Znaci, sublimirani shovi, Srboljupce, cak i na b92. c...c...c...

Feminizam No1: Promena prezimena !

Bejah ponovo na svadbi u nedelju i, kako sam se naravno smorio k'o žutać onako sam, bez Tanje, ostavljen na milost i nemilost 'finih' narodnjaka,imao sam planty of time for razmišljati o toj famoznoj promeni prezimena u žena. Ponosna mama jedva zadržava suze radosnice, snaja sa osmehom uzima prezime njenog sina /mame su tu, čini mi se gore nego očevi, 'ako sam ja mogla da uzmem prezime ove moje pijandure, ima bogami i ti od mog sina'/, svi aplaudiraju, a onda ide ono zbijanje šala na račun mladoženje, kada matičarka, protokola radi, priupita i njega, za koje se on prezime odlučio.Hehe, da crkneš od smeha. I tako na svim svadbama, na kojima sam bio u poslednje 2 godine, a bilo ih je podosta. Naravno, zadesi se poneka, kao moja kuma Jaca, koja junački zadrži svoje-Crnjanski, pa kako da ga ne zadržiš-ali, naravno, i u takvim slučajevima,dete će da nosi prezime oca, kako drugačije !? I to mu nekako dođe kao glavni argument. Kako da se ne prezivam kao i moja deca? Jebote, uz svo razumevanje za kulturološku torturu i ispiranje mozga, koje devojčice trpe još od nesvesnog perioda,stvarno ste vi žene kreteni! Pa,ja da nosim dete u stomaku devet meseci, da trpim neke porođajne bolove, bože sačuvaj, i da se onda ono ne preziva kao ja-hehe, pa nema sile, taman se pokojni deda Pera i svi Drekalovići sve do Kastriota /koji je, btw, bio Šiptar/ vrteli u grobu kao propeleri.
I ta promena uopšte nije tako mala, beznačajna stvar. Jer,prvo tu žena radi nešto, što muškarac ne bi ni u ludilu-dakle iz čista mira upad neke nejednakosti,a drugo sam taj čin, kao zaostavština iz vremena kad je žena prodavana za pare, ostaje kao simbol te potčinjenosti, kao onaj pas u Dogvilu na kraju. Okej sve to,kao mi oboje zarađujemo, al ipak da se zna ko je gazda. I to je grozno.
I, naravno, kao i sva druga primitivna sranja, i ovo nikako ne ide u prilog muškarcu. Muškarac ne želi da potčini ženu, ne želi da mu se žena preyiva kao i on, ja sad volim Tanju Igić, Tanja Popović mi ne znači ništa, who the fuck is, ne treba mi.
Isto je za moje drugarice. Koliko je to grozno kad ti drugarica promeni ime. Kao npr. Čupava više nije Ivana
Vitlić /jedinstveno prezime u zemlji, a i u Hrvatskoj ga je veoma malo/, nego Ivana Jovanović ! Pa, to je greh ! Znate kako mi je bilo drago kad tri sata nisu hteli da je puste u Indiju jer su je pomešali sa drugom Ivanom Jovanović, bivšom direktorkom JUL press centra. Hehe, e tako joj i treba. Nadam se da iskreno da se vi nikada nećete podleći promeni prezimena, a ako da, dabogda nikad ne ušle u Indiju !
A, da tek ne govorim o problemu razvoda. Šta kao onda se vraćaš na svoje staro, pa, ako se ponovo udaš, ponovo na novo.Hehehe grozno.

E,sad da ne ispadnem da kenjam, a ne razmišljam o 'porodica da ima isto prezime i šta će biti sa detetom' problemima- mislim da je pravo rešenje da i muškarac i žena svom prezimenu dodaju prezime ong drugog,a da dete lepo ima 2 prezimena. To je super stavar. Svi se prezivate isto, imate taj family bond fazon, a da pritom niko nije izgubio ništa od svog identitea. Ništa ne bih imao proti Ivane Vitlić Jovanović ili Ive Mitrović Manojlović hehe ili Senke Rapajić Marčetić, a bogmi ni Marka Popovića Igića. Kikiki Vrh. Niti bi detetu išta falilo da ima 2 prezimena, pa Brazilci ih imaju 10! E,sad dete kada odluči da se venča, može, ako hoće da se odrekne jednog od ta 2, i da doda ženino, i jedno, koje mu je milije, da prebaci na svoje dete. Kako god hoće, izbor je na njemu/njoj.
A, i u slučaju razvoda nema problema, jer si nekako sve vreme imao/la svoje bazično prezime.

Eto, tako sam ja odlučio, i nema šanse da se polakomim, osim ako ne naiđem na bolje rešenje, al mislim da ga nema. Toliko.

Pišite šta mislite, baš me zanima.

'Non ti muovere' sulla tavola iliti na stolu !

Apropo sukoba polova od pre neko vece /za neupucene tema su bili sitni i manje sitni crush-ovi na druge osobe, za vreme dok si u vezi,koraci, koji smeju i ne smeju pritom da se ucine,priznati to ili ne partneru, vecna potraga za idealnim partnerom i sl/ kao i apropo one rasprave na stepenicama na trgu u Rimu od pre 5 godina, koju imadoh sa Ivy M, red je da vec jednom 'stavimo na sto' il mio carissimo Non ti muovere !
U kritikama i po forumima raskomadan kao u najmanju ruku ideoloski krajnje problematican, musko-sovinisticki, cak nasilnicki, gde je glavni junak najveci moguci muski sebicnjak i kukavica,koji je zarad svog dupeta ni najmanje ne obraca paznju na osecanja zena oko sebe,Non ti muovere je za mene jedan od najboljih, a svakako film sa kojim sam se najvise saziveo u poslednjih nekoliko godina. /gledao ga bar 4 puta/ A za mene bar nikako ne mozete da kazete da nisam iskreni,tvrdokorni, deep down feminista.
Pa, da li je onda realno da se lozim na ljubavnu pricu,koja pocinje tako sto on nju siluje !? /ja cak negiram da je to uopste bilo silovanje-hehe/ Da li je moguce da stvarno mislim da je Penelopu na kraju zapravo ucinio srecnom? I sto je najgore, da li sam stvarno spreman da tvrdim da posle svega sta je taj covek uradio, on snazno i iskreno voli svoju zenu /i cerku, naravno/ i da ju je zapravo uvek i voleo. I da pristajem na autorsku tezu saosecanja sa njim i podrzavanjem njegovog puta ka katarzi.
I kako se,bre, lozim na film toliko prenatrpan stereotipima da se granici sa spanskom serijom?
E, pa moguce je sve to ! /dobro, ovo poslednje naravno da je moguce :)/
A, sad da ne spadne da se svadjam sa samim sobom, nestrpljivo cekam vase komentare, pa da vidmo kom opanci, kom obojci.
Cisto jos da kazem da je film radjen po romanu zene od reditelja i gl. glumca Sergia Castellita, Margaret Macantini, koja je bila i koscenarista /btw, starija od njega i nije promenila prezime, ha/. Video sam joj i sliku, znaci zena je prototip feministicke lepote./roman sam citao na preskok, moracu detaljnije/ Pritom je riba polu Italijanka, polu Irkinja!? Pa, ta mora da prezire katolicanstvo i sve sto ga prati, bar duplo koliko mi mrzimo pahomijanstvo, uprkos replikama tipa 'Bog ne postoji'- 'Speriamo, caro mio.Speriamo'.

Okej,razlog sto mi se te dopada je i taj politicki-balvan, a ne prst u oko-deo price, koji kao da smo Iva & ja radili. Mislim, glavna junakinja se zove Italia ! Pa, to ni u Oslobodjenoj ne bi proslo. Radnja se deseva krajem sedamdesetih/pocetkom osmadesetih, veoma turbulentnom priodu po Italiju /kao drzavu, ne Penelopu Kruz/ evro itegracije, odbacivanje tradicionalnih katolickih 'vrednosti', ubistvo Alda Mora, menjanje vlada na 6 meseci, bla, bla, sve idelano for povlaciti paralele sa Srbajzerom danas & saziveti se. Cekam vase komentare.

zli jorgut

Za početak, ima taj novi jogurt'Viva Imunoformula' . U reklami stoji: "Život ne može da čeka. Svaki trenutak u kome se ne osećate potpuno zdravi i snažni nepovratno je izgubljen!" Za maskotu su uzeli Mirjanu Bobic Mojsilovic koja tim povodom, kliče: "Ja stvarno nemam vremena da budem loše!" Ceo dan vičem: Ura klice! Ura klice! Pobite skotove i neka idu u raj gde će vazda da im bude dobro! Nas nek puste da nam ne bude dobro. Pošto stalno u reklamama pominju naše pravo na to da nam kosa PONOVO diše, da nam kosa sija, zubi budu zdravi, trepavice ČAK deset puta gušće, ja kažem da se odričem tih prava. Tražim samo pravo da mi NE bude dobro i da me niko zbog toga ne šikanira!