Not everybody loves Reymond

Pazite, šovinizam u sitkomima je česta i nekako uobičajena pojava,skoro pa usađena u temelje žanra, ali u ELR, koji se čini mi se neprestano prikazuje na faking TV Avala sa faking nacionalnom frekvencijom, stvar je ipak otišla dovraga. Mrzi me sad da objašnjavam šta i kako, sve je valjda više than očigledno, zanima me samo zašto nema nikoga ko bi to zabranio ili bar tako nešto predložio? U toj seriji se nedvosmisleno propagira podanički odnos žene u pater familias porodici i to ne bi smelo da se prikazuje.Tačka, kraj.Ili bar deca da ga gledaju. Šta je to tako jebeno strašno da neke stvari uzmeš i zabraniš? Buhu, narušio si demokratiju, šta? Zašto u RRA ne sede neki ozbiljni ljudi, koji bi se bavali time, nego na svu muku, tamo još ima i neki pop!?,koji valjda brine o moralu, šta li. Mislim, znam da je malo utopistički u zemlji u kojoj su Kursadžije (u kojima se jebe majka po nacionalnoj osnovi onoliko) najpopularnija TV emisija, a Kurir najprodavanija novina,tražiti da se zabrani Rejmond, ali kako sam se od ovih koliko god mogu 'izolovao', kao starog feministu, ova jebena serija me je baš iznervirala. Uostalom, kad krene, ako ikada, 'sablja' u medijima, treba sve da obuhvati, ne da se neka govna provuku.

Zene na Blic

Vrlo kratko:

zasto se u Blicu (informativnoj dnevnoj novini, znaci nije u pitanju "nasa krmaca") koju verovatno citaju zene isto koliko i muskarci, nalaze pornografske fotke golih zena?






koja je strategija iza te odluke?

sta to govorili ili zeli da kaze o citaocima Blica?

i da li je to, sve u svemu, u redu?



...

I cica i crnja

Pravednici,
bio je neki post ranije, a povodom americkih "prajmerisa" kako ameri biraju izmedju zene (hilari) i afroamerikanca (obame)...
Hilari je sada long gone i ostali su Obama na demokratskoj i McCain na republikanskoj strani. E, sad je McCain izabrao izvesnu Saru Palin, guvernera Aljaske, da mu bude running mate tj kandidat za potpredsednika. Tako da ko god pobedi - cica ili crnja ce da budu u Beloj kuci!!! (ne znam koj predsednik, moguce cak Klinton, je premestio kancelarije VPa u Belu kucu, ali sad su valjda tamo). Potpredsednicko mesto u Americi je dosta vazno, naravno zavisi od coveka do coveka, npr Cejni, sadasnji potpredsednik, se smatra jako vaznom i uticajnom figurom.
Tako da gotivno.
Mislim, ta zenska sama po sebi je neki teski republikanac (pro life, clanica NRA itd) i ovaj ju je izabrao iz nekih kalkulantskih, strateskih razloga a ne zato sto je pritajeni feminista, ali nontheless, nice!

Toliko o tome, a eto nam i prilike da damo neka razmisljanja i predikcije!

Gala forever !

E, pa drage sestre, osim antologijskih 'Sestara drugarica', sa kojim se svesrdno identifikovasmo,upravo sam skinuo sa neta i drugi Galin mega femi-hit 'Ljubavi ne znam ime', širokim masama poznat po refrenu 'Samo mi daj jedan vreli polubac za kraj...' Kako ne znam da postavim muzički fajl na naše blogče (ako je to uopšte moguće), želim da podelim sa vama Galine stihove u pisanoj formi. Pa, uživajte !

Ljubavi ne znam ime

Nisam ti tražila da me shvatiš
Ni očekivala da prihvatiš
Sva ona ludovanja u mojoj glavi
Kada me pamet napusti.

U meni video si magičnu ženu
Koja bi tebi da se prepusti
A dala sam ti samo svoje telo
I drugi su me tako imali.

Samo mi daj, jedan vreli poljubac za kraj
Kriva sam, znam, ma ne treba mi oproštaj !

Ja nisam žena koja ume da pati
I nikad nisam znala plakati
U mojoj glavi, dušo, stanuju gosti
Samo me oni mogu shvatiti.

Samo mi daj, jedan vreli poljubac za kraj
Kriva sam, znam, ma ne treba mi oproštaj !
Ljubavi ne znam ime, idi - zaboravi me
Ne želim ja u raj, drugoj opraštaj !

Bad Girls or Mad World?

Evo teme za sve isterivace, ali ponajvise za Shadow jer mislim (cuj mislim, znam! :) da najvise prati global yellow press, on-line trach sajtove & VH1! (mada moze i psiholog Slobodanka posteno da doprinese)

Dakle... zasto nas toliko fasciniraju Paris, Nicole, Lindsay, Britney, Tara, Olsen Twins etc...?

Ok, ako za trenutak na stranu stavimo Britney, one-woman-docu-drama-reality-show koja stvarno zasluzuje post-za-sebe, zasto volimo da vidimo uplakanu Paris, drogiranu Lindsay, anorekticnu Nicole... ?

Da li je to iz fazona utesi-sebe sa "i bogati placu"

ili

ima neceg istinski sadistickog u kulturi koja se iz dana u dan nasladjuje slikama mladih, lepih devojaka koje pate?

Da li je u centru ove medijske fascinacije jedna sustinska MRZNJA prema gorepomenutim licnostima i onome sto one predstavljaju? I ako jeste, odakle potice ta mrznja?

Neki kazu one su glupe, isprazne, trivijalne, ali da li je to dovoljan razlog - pod jedan i pod 2, budimo realni, sta mislite kako bi se bilo ko ponasao da u 18 godina ne zna sta ce s parama, zivi u Hollywoodu i na sve to je neki global celebrity? Dakle, staro pitanje - kokoska ili jaje? Sta je starije - njihova navodna "glupost" ili okruzenje koje ih je "nateralo" i uslovilo na tako glupo ponasanje...

U svakom slucaju, glavna pitanja su:

1. zasto njihovo problematicno ponasanje kog ljudi ne izaziva sazaljenje i saosecanje, nego mrznju, podsmeh pa cak i radost kada im se nesto lose desi

i

2. zasto nas ne fasciniraju mladici koji se ponasaju na isti nacin nego samo i iskljucivo devojke? Da li u tome ipak ima i one price da drustvo neke stvari prasta muskarcima, a devojkama ne...?

Hmhhh.... puno pitanja, al' kompleksna je tema...

sta kazete?

Fest / DDD4 / Bivse ljubavnice (kroz istoriju)....

Evo i prvog totalno bezveze filma kog sam odgledala na Festu.

Nije cak ni quallity waste-of-time za DVD.
Mislim, sta znam...

Scene sexa nisu lose, ali je gluma ocajna (narocito ova Asia Agrento), plotline dosadan,
a rezija bas nekako suvoparna i nekreativna i, bas mi je zao da to kazem kad god je zena reditelj u pitanju i stvarno zelim da navijam, al' jebiga, lose je rezirano (po sistemu plan-kontra plan, krupnjak, krupnjak, kodemo-kadar). Prvih pola sata ok, posle neki dosadni davez u nedogled.

Ali zato... iskoristicu priliku da se pohvalim da sam po Senkinoj preporuci procitala Istoriju ljubavnica by Elisabeth Abbot i to svih 600 strana od korica do korica, uf!!! Sve ljubavnice kroz vekove su mi se smutile u glavi....

Malo je preopsirna i ta cica Abot, ali vredi da se procita knjiga zbog raznih interesantnih podataka o statusu zene (ne nuzno i samo ljubavnice) kroz epohe. Nije knjiga nesto studiozna po tom pitanju, vise onako malo romantizuje te pojedine/izabrane heroine, ali nije da nema sta da se sazna.

E, sad, malo je depresivno za citanje, samo stranica za stranicom crnih i precrnih sudbina nesretnih zenskinja kroz istoriju... ne znam da li je u pitanju cista selektorska tendencioznost ili su stvarno muskarci an general bili takve svinje, ali ja sam makar imala osecaj neke bas tuge nad tolikom nepravdom.

Al' dobro, postane ti malo jasnije odakle vecina predrasuda o zenama vodi poreklo. Mislim, bilo ti je jasno i do sad, al' nekako sve te nehumane prakse tako ozive pred tobom sa tih stranica da ti se, cisto emotivno, malo produbi shvatanje zasto ih je toliko tesko iskoreniti.

Fest / DDD3 - 4, 3, 2.... BOOOM!

Pravednici,

oko ovog filma bih stvarno volela da se malo porazgovaramo jer znam da su ga i Krris i MPKP gledali i zanima me vase misljenje...

Prvo, kazem "boom" jer mi je film stvarno bio kao bomba, uzasno intenzivan, napet i eksplozivan (MPKP kaze da mu je na trenutke bio dosadan, meni nije ni sekunda). Drugo, glumci su stvarno carski, rezija taman kako treba.... Opet se naravno postavlja to pitanje da li je moguce da su Srbi ne zaostali za svetom nego zaostali za sobom samima od pre 20 godina kada su te stvari (+ scenario, jasta) u pitanju?

Ali... ALI!

Imam mali problem/nejasnocu u vezi sa sadrzajem/poentom.

Dakle, direkno: u "pro-life" vs "pro-choice" dilemi, mislim da je ovaj film "pro-life". Ne da je to samo po sebi lose, ja cak licno i inkiniram ka srednjoj opciji (dakle, kontrolisani "pro-choice" do 3 meseca, posle 3 meseca "pro-life") , ali mislim da ovaj film PREBRUTALNO i PRESADISTICKI kaznjava svoje junakinje zato sto su "pro-choice".

Ja sam, iskreno, ocekivala da bude obrnuto: da film pokazuje posledice koje zene trpe u drustvu koje je satanizovalo abortus. I sjedne strane, tacno je - film nedvosmisleno kritikuje rumunsko drustvo s karaja osamdesetih, rumunske intelektualce i nezainteresovanost muskaraca za problem te izolaciju zena u istom, ali, opet to ali...

film se ne zove 2 meseca i 1 dan, nego

4 MESECA, 3 NEDELJE i 2 DANA

znaci skoro 5 meseci, znaci skoro ulazak u 6. mesec trudnoce!!!

Ni jedna zemlja na svetu, ni 80ih ni danas, nije legalizovala abortus u petom mesecu. Za takav abortus potrebna je posebna dozvola lekarske komisije, koja se dobija samo u slucaju bolesti fetusa ili pod nekim drugim, podjednako drasticnim okolnostima.

Dakle, nigde na svetu, junakinja ovog filma ne bi mogla bez problema da abortira.

To je svesna odluka tvoraca ovog filma. On je mogao da bude identican i da je devojka u drugom mesecu trudnoce i to bi onda bila druga prica.

A zasto mislim da ih preterano kaznjava?
Zato sto na ove stvari koje su realne (tajni abortus u hotelskoj sobi) dodaje gomile stvari koje su od moze-da-bude-ne-mora-da-znaci do prilicno proizvoljne a bez kojih bi film i dalje bio itekako dramatican i potresan.

Zasto ih onaj ortak siluje tj primora na seks?
It's common knowledge da su u to vreme ilegalne abortuse cinili ili lekari ili babice, zene, nadrilekarke, medju kojima se to znanje prenosilo s kolena na koleno. Ok, sigurno je tu bio i po koj manijak, ali bas na tolikog skota da nalete...?!

Drugo, zasto one na to pristaju?
Da li je i sama pomisao na to da rodis dete u Rumuniji toga vremena toliko odvratna da si spreman na sve samo da se to ne desi? Ok, mozda je i to istina, ali opet, zasto ne sacekati jos 2 jebena dana i naci nekog drugog. Zato sto, kazu u filmu, jedino on hoce da abortira poodmaklu trudnocu. Da li je to onda bio dramaturski motiv za naslov? Da bi mogli da opravdamo Dr Bebea i silovanje? Kao da film nije mogao sasvim solidno da funkcionise i bez samog silovanja?

Pre ce biti da je obrnuto: kad si neodgovoran i pustis da ti dete poraste, onda i zasluzujes da te siluje i kasapi jebeni dr. Bebe.

Ali, u sustini, najveci argument za to je FETUS u PRVOM PLANU, dobrih 40 sekundi. 4, 3, 2 iz naslova su brojke, a onda kad vidis mrtvi fetus to postaje DETE. I to ne moze da bude slucajno.

Sta god da se njima dogodilo, ne moze da se poredi sa cinjenicom da su ubile nekog coveculjka i bacile ga u djubre. I, sto je takodje vazno, cini nam se da to drugarica (glavna junakinja) i shvata, dok ovu majku, pravog ubicu, manje-vise bole kurac i hladnokrvno zdere.

E, sad, ono gde je moja dilema: da li film tezi da pokaze da je Rumunija nekad bila toliko ogavna zemlja da bi radje sve i svasta podneo samo da ne rodis dete ili tezi da osvesti zenama koje abortiraju posle 3 meseca da su ubice i sadisticki ih kazni za to?

Ja stvarno ne znam.
Vi?

???

Manijak je odgledao Oskare!

Evo me, ko u stara dobra vremena, budna u 5:56AM.
Doduse, malo mi se vrti u glavi i povraca, proslo je to doba kad se nonsalantno nije spavalo po 72 sata i nikom nista...

Elem.
Nasa vrsnjakinja Diablo Cody ocekivano osvojila Oskara za best original screenplay za Juno (bravo!), ali, u stvari, pravi razlog posta:

Tri od Petoro ljudi nominovanih za najbolji originalni scenario su zene! Bravo, zene! Lars and the Real Girl, zena, Juno, zena, The Savages, zena! Primeticete, sve indie flicks, nema zena u komercijalnom kvantitetu, ali u kvalitetu tu su...

I jos jedna ironija (mislim, vise trivija) Oskara urucio Harrison Ford, cija je prva zena bila Mellisa Mathison, jedna veoma fina cica koja je takodje bila nominovana ze best screenplay Oskara, za ni manje ni vise nego E.T!!!

Zene koje su do sad dobile doticni Oskar (da ja znam) su Sofia Coppola (Lost in Translation) i Calli Khouri (Thelma & Louise)!

Idem da se zanesvestim. Laku noc!

Carlston za Ognjenku / Oda zenama ili prljavoj muskoj masti?

Film "Carlston za Ognjenku" (r. Uros Stojanovic, s. Uros Stojanovic, Aca Radivojevic & co.) pocinje posvetom zenama Srbije. Ne zelim da parafraziram a tacan citat ne znam, ali, kao sto sam citala i u jednom intervjuu reditelja, ideja je, valjda, da je ovo "zenski film": ne zenski u smislu chick-flick, vec recimo, oda srpskim zenama, hrabrim, lepim, snalazljivim i sta vec, kojih, po cuvenoj urbanoj legendi, cak i u ovo nase vreme, dodje 6 na jednog (srecnog) brata Srbina...

Film prati dve mlade device iz mesta Pokrp (Sonja Kolacaric & Katarina Radivojevic) u kome vise nema muskaraca, koje krecu na put kako bi uhvatile neko musko da namire apetite zagorelog zenskog zivlja iz doticnog seoceta. Pokrpcanke su raznih generacija i fizionomija, no uglavnom prilicno seksi cice u vestern/moulan rouge/local-etno kostimima, koje dane provode tako sto locu izvesnu rakiju halucinogenog karaktera pa kolektivno orgijaju sa prividjenjima pokojnih muzeva; pevaju tuzne pesme i izvrsavaju samoubistva u obliznjem vinogradu punom nagaznih mina.

Elem, sestre nakon izvesnih avantura dolaze na vasar gde pronalaze i uspevaju da povedu sa sobom, Dragoljuba Aleksica (Nenad Jezdic) i Kralja Carlstona (Stefan Kapicic), dve, u nedostatku bolje reci, bitange koje svoj 'leb zaradjuju tako sto (prakticno samom svojom pojavom) uveseljavaju krda ozaloscenih i veoma horny srpkinja diljem nase lepe, obezmuzevljene zemlje.

Nevolja nastaje jer se sestre (naravno) zaljubljuju u svoj ulov i sad ne bi da ga dele sa ostalim seljankama, a ostale seljanke (naravno) svim silama zele da ova dva zdrava-prava muska primerka ubroje u "opste dobro" kolektiva.

Ovde film dramaturski odlazi u k@#$% i nazalost (jer je pocetak obecavao) ne uspeva da ostvari najelementarniju suvislost radnje sve do odjavne spice (predpostavljam da ce zbog ovoga imati prilican problem sa publikom koja, s druge strane, moze biti sasvim prijatno animirana stvarno fenomenalnim efektima). Medjutim, na planu nase teme, bas ovde postaje super uzbudljivo!

Dakle, u selu, napaljene Srpkinje se bacaju na novoosvojeni plen i priredjuju im spektakularni docek soft porn karaktera u kome Dragoljub lezi u buretu punom grozdja po kome gacaju seksi fetish stopala razularenih devojaka, a Kralj Carlstona svedoci kako najbolje ribe Pokrpa (Kaca Radivojevic i Jovana Stipic) u transu izvode duel za prevlast i njegovu naklonost, plesuci na stolu po razbijenom staklu koje im se, u slow motionu (a kako drugacije!) zariva u stopala. Devojke orgazmicno jaucu i mlate dugim talasastim kosama, a muskarci, pa sta bi drugo, uzivaju.

Nadmetanje koje sve vreme postoji izmedju dva muskarca (snagatora i lepotana) ovde dostize vrhunac pa se oni, zarad naklonosti zena, takmice ko moze vise paznje da privuce, ko vise da popije, i ultimativno, ko moze vise zena da kara za redom!

Nazalost, ovde dolazi do razilazenja filma i verzije scenarija koju sam ja citala, te kulminatorna scena lancanog karanja izmedju svih Pokrpcanki i dva tipa na susednim krevetima, izostaje.

U filmskoj verziji, tik pred samo karanje, Dragoljub i Carlston shvataju da su se i oni zaljubili, pa odustaju od seks maratona i odlaze sa svojim izabranicama. Steta! Ovakva scena bi sigurno bila preterana, pa cak i degute, ali ona je prirodno pripadajuca ostvarenom kontekstu, pa cak i predstavlja njegov legitiman vrhunac.

Zasto? Zato sto se ljudi moji, iz prljave muske maste iz koje je jedino mogao i da proizadje, zahvaljujuci njenoj ogoljenosti, pteteranosti i degutantnosti, radja najautenticniji filmski feminizam koji sam ja u skorije vreme videla!

Preko fetisistickog (nekima verovatno i uvredljivog) fokusiranja na zensku patnju i totalne kinematicke objektivizacije zene (zenskog tela), dolazimo do brutalnog muskog sadizma u samom centru ovog dela, kako narativno/dramaturskog, tako i tehnicko/rediteljskog. Medjutim, ovaj sadizam jeste tako istinit i ogoljen da nikako ne moze da bude prijatan i simpatican, by-the-way, neprimecen, subverzivan. Naprotiv, on je osvescen, lirizovan, i tako postaje neprijatan, a data zenska situacija prestaje da bude komicna ili seksi i postaje tragicka, bezizlazna, tuzna.

Sa aspekta price, dovoljno je skrenuti paznju na cinjenicu da se u ovom filmu pregrst zgodnih, sposobnih, karakternih i lepih devoja bije, BUKVALNO BIJE, oko, ni manje ni vise, dva petparacka svalera, bez ikakvog stvarnog talena ili kvaliteta kojima, u zemlji Srbiji, cinjenica da imaju kurac obezbedjuje nenadoknadivu startnu prednost. Kasting je fantstican: Jezda (Lav) i Stepi (metroseksualac) koji i stvarno u ovoj nasoj palanci slove za neke frajere.

Sa aspekta rezije (moze se svasta reci) ali meni je posebno zanimljiva scena duela Kace Radivojevic i Jovane Stipic, koja nadilazi svoj ciljani standardni eros/tanatos koncept i postaje stvarno liricna i tragicna slika dve razuzdane, mocne Srpske zenke koje su spremne da krvare kako bi dosle do svog alfa muzjaka (sa velikim akcentom na samog "alfa muzjaka" - Stefan Kapicic).

Takodje je zanimljiva i scena sa pocetka filma, gde je mlada devojka (Sonja Kolacaric), navodjena od strane starijeg zenskog autoriteta, prinudjena da se telesno preda starom, oronulom, smezuranom muskarcu.

Hoce da kaze - u nedostatku pravog, sposobnog, normalnog muskarca, jadnik postaje svaler, a zene mogu da se ili podaju matorim jezivcima ili tuku oko tih par "svalera" ili vecno pate za izgubljenom ljubavlju (lik Mlade). U tom smislu, Srbija jeste muski raj, zemlja gibe, splavova, sarmaje, radze i "najlepskih zena na svetu" koje sve, jadne, nakvarcovane, izdepilirane, u minjacima i wonderbraovima daju sve od sebe da navataju neko polupristojno musko.
I sto to ne prikazati onako kako jeste?

Da li je ovaj efekat nameran ili spontan, sta god da je, tu je.

Velika steta sto nije isteran do kraja jer na ovaj nacin, nit se ispripovedala uspesna prica o pravoj ljubavi, nit se izaslo u susret poslovicnom "opstem ukusu" a nit se doveo do kraja jedan rizican, hrabar i autentican diskurs.

Gledajte pa pisite sta mislite!!!

Lolita / moj feministicki poklic :)

Prijatelji,

postujem ovaj topic u stanju poprilicne emotivne konfuzije kakvu u meni jedna knjiga davno nije pobudila. Elem, u zelji da iscitam sve te "klasike" prema kojima sam imala otpor, uhvatih se za Lolitu u izdanju Narodne knjige, edicija "Antologija Svetske Knjizevnosti - Klasici", uz opis "neprikosnovena literatura minulih vremena" i "biser lepe knjizevnosti". Hocu reci, svako ljubopitljivo i zainteresovano dete od, recimo, 12, 13, 15 godina, moze u knjizari da se u'vati za ovaj "biser lepe knjizevnosti" te da ga bez ikakve smetnje pazari (ako ima 780 dinara) i odnese kuci na citanje.

Ko je citao Lolitu, citao, ko nije, evo vam ukratko (ne radnja, to znate iz filmova):
Lolita je pisana u zanru "erotskog romana" (primer Margaret Diras "ljubavnik" i sl). E sad, kako su muskarci/decaci obicno malo manje zainteresovani za ovaj zanr, evo o cemu je rec da nema zabune: erotski roman je vrlo slicno sto i erotski film, daklem, kada se osoba izrazitog knjizevnog talenta uhvati da pise pornografski roman, pa kurac naziva npr "ustreptali ud", a uz obilate scene seksa da i neki socijalni komentar epohe, onda dobijamo erotski roman.

Erotske romane, kako danasnja nauka priznaje, su vecma pisale zene za zene, kao vrstu zenske pornografije jer, kako je ustanovljeno da dok muskarci lakse dozivljavaju uzbudjenje putem vizuelnog stimulansa (playboy recimo), zene uzbudjuje narativ i to sto petparackiji to bolje (ona ruska princeza, on siroti, seksipilni konjusar itd). Zasto je to tako, nebitno je za ovu temu, no erotski roman moze, a naravno i ne mora da bude, knjizevno delo velike stiske vrednosti.

Naravno (opsirna sam al jebiga) erotske romane su u nemalom broju pisali i muskarci za, predpostavljam, zene i specificnu musku publiku (o njenom specifikumu jos kasnije).

Kraj digresije. Lolita je dakle erotski roman koj obradjuje ljubavnu vezu izmedju deteta od 12 godina (147 visoka, 35 kila teska) i zrelog, markantnog, punokrvnog muskarca od 37 (oko 185-190 visok, oko 85-90kg tezak). Scene seksa opisane su prilicno zivahno, naravno u stilu erotskog romana (njene male tvrde pomorandze & some such). Erotski roman tezi da uzbudi citaoca i Lolita, bez svake sumnje, ima isti cilj. Vesti pisac, ipak, taman kad dovoljno uroni u opis seksualnog cina da citalac zaboravi o kakvoj vrsti odnosa je rec, uvek ubaci podsetnik (na njene godine, krhkocu, sicusnost, nerazvijenost itd). Tako da vrlo umesno i majstorski (pisac nesumljivo i neosporno ogromnog knjizevnog talenta) konstantno cini namerne "kratke spojeve" u glavi citaoca kad ono sto je seksualno/odraslo/sladostrasno preplice sa onim nevinim/detinjim/saljivim/slatkim.

Pa ipak, ROMANTIZACIJA tog odnosa je nesporna. Koliko god roman bio uverljiv, psiholoski tacan sa svake strane i, predpostavljamo, veran prikaz nekakve moguce realnosti, pisac nedvosmisleno tezi da gorepomenutu vezu prikaze kao neminovnu (brojan splet sudbinskih okolnosti mora da se dogodi kako bi se oni napokon spojili), romanticnu koliko god bolesnu, a mozda cak i ne toliko bolesnu. APOLOGETIKA je evidentna! Ja sam procitala samo prvi deo (prvi cin) romana i JEDINI RAZLOG iz kog cu procitati drugi deo je da bi se uverila svojim ocima da je ono sto se da zakljuciti (iz filmskih verzija) tacno: da Nabokov sudara dve vrste pedofila: onog romanticarskog sanjara, intelektualca, u kome zica romantizirane pedofilije pulsira genetski: putem pretka iz antike koj je uzivao u carima 10ogodisnjih prostitutkica, i zlog pedofila, perverznog pornografa, koj zapravo ne voli svoje "ninfice" vec samo zeli da ih seksualno iskoristi.
Ako je to istina, a sve deluje da jeste, TO JE JEZIVO! Jezivo, jezivo, jezivo!

Da se razumemo. Knjizevni Hambert nema veze sa filmskim Hambertom (ne znam sta je navelo one bolesnike Kjubrika i Lina da tendenciozno naprave soft verziju i dodatno opravdaju ludaka). Knizevni Hambert je pedofil koj voli "decu-devojke" od 9 do 14 godina, a sve posle 14 godina ne podnosi (dakle, 14ogodisne filmske Lolite tj Dominique Swain od 17! godina kod njega ne bi imale apsolutno nikakve sanse) a ZENE MRZI, ja takvu mizoginiju u zivotu nisam nigde susrela, PREZIRE SVE STO JE ZENSKO: siroke bokove koje cekaju (ili su pregurali) porodjaj, kuk, struk, butku, sisu, zenski smeh, zreli glas... to je sve njemu vulgarno, ruzno, gadno, debelo i nepodnosljivo. On je, u romanu, dat kao zli predator koj plotuje i ceka svoj trenutak, koj nema moralnih zadrski, naprotiv, koj sebe pravda mislju da je to, zapravo, bioloski normalno, prirodno (a pedesetih, kad je pisan roman, Dzeri Li Luis je, da se ne lazemo, usao u crkvu i najnormalnije ozenio dete od 14 godina!) i pun je takvih primera kroz istoriju (Beatrice, Laura itd).

E, sad, roman je (makar meni) preodvratan za citanje, prvi cin se zavrsava njihovim prvim pravim seksom i sto se mene tice ja nemam vise tu sta da citam. Tog trenutka toj devojcici je zivot nepovratno unisten, a jos ako se u drugom delu on "iskupljuje" tako sto je spasava iz kandzi "zlog" pedofila, dodatni fuj fuj fuj.

Dakle: prvo pitanje koje hocu da postavim:
da li je ok takav roman nazivati klasikom, cak "biserom lepe knjizevnosti" i prodavati ga bez ikakve cenzure bilo kome.
Ne kazem da sam za cenzuru, ma kakvi, odavno je jasno da je zabranjeno voce najsladje voce i drugo, zreli smo ljudi, pa nek svako cita ako hoce, ne cita ako nece i izlazi sa tim na kraj kako zna i ume... ALI BISER LEPE KNJIZEVNOSTI? PA DA LI SU ONI NORMALNI? MOZDA U LEKTIRU DA GA UVRSTE kao sledeci korak?
Drugo, taj roman je lazno predstavljen (u najvecoj meri zahvaljujuci filmovima) Mislim, red bi bio upozoriti ljude o cemu se tu zapravo radi: o predstavi bolesne psihe jednog zlocinca u formi erotskog romana.
Kao Kolekcionar recimo! Eto, Kolekcionar je roman koj isto tako precizno i tacno opisuje mozak bolesnika - serijskog ubice (a pritom ima dodatni, veoma zanimljiv i mocan, dobro razradjen diskurs na temu moderne umetnosti, socijalne i kulturne determinisanosti itd) pa taj roman niko ne naziva "klasikom" ili makar ne Narodna knjiga.
A zasto? Zato sto je dvoje serijskih ubica u USA reklo da je to njihova biblija i da su kopirali junaka kad su ubijali.
E pa ja mogu da se kladim da su hektolitri pedofiske sperme proliveni po stranicama Lolite, ali to kao, ma sta ima veze...

Drugo pitanje tj razmisljanje na koje me je roman nagnao je ZASTO JE NASA (zapadna) KULTURA TOLIKO ORIJENTISANA KA PREDSTAVI LEPOTE KOJA IZVORNO PRIPADA TERITORIJI NIMFICA (9 do 14 god)? Da li smo mi bolesna kultura u tom smislu?

Gledajte: cvrste, glatke noge (ah, depilacija! sa svojim ultimativno pedofilskim vrhuncem najlakse opisanim kao "cupaj sve" i celom idustrijom preparata na bazi voska i specijalnih pinceta/pipeta/tubica/stapica i svega zivog i nezivog kojima se cupa i ono malo dlaka koje su se nezgodno nasadile na najosetljiviji deo ljudskog mesa, mind my french, oko usnica /znate na koje mislim). Dalje, poslovicne "male cvrste grudi". Dalje, velike oci, puna usta, izrazene jagodicne kosti. Dalje mala, dignuta guzica. Dalje, uski kukovi/bokovi. Dalje, bujna kosta prirodnih nijansi (po mogucstvu blago osuncana). Dalje, duge, malo "bangave" i decacke noge i ruke, siljastih, izrazenih kolena. Dalje, dugacke trepavice. Dalje (a mozda i najprece) mrsavost. Sve su to, dragi moji i drage moje, odlike predpubertetskih devojcica, naravno onih slatkih, a o bucmastoj, ruznoj deci, naravno Hambert ni ne razmislja.

Bambola, film u slavu prave zene (raspojasane, culne, sa velikom zadnjicom i masivnim lelujavim sisurdacama) feministkinje su osudile kao shovinisticki, ljudi smatraju Bigasa Lunu za perverznu budalu. A zato Lolita - "biser lepe knjizevnosti".
(zivela Monika Beluci!)

E, sad, zdravo-seljacki moral je uvek nalagao da "ljulja", i podrzavao tip Seke Aleksic i sl.

(nazovi) intelektualci su isfurali tu pedofiliju. Zasto?
Sad mi se u glavi vrti Vlada Cosis koj mi je rekao da mu je Lolita omiljeni roman.
Fuj. Fuj. Fuj.
I Mire Stole.
Uf, bljak.

Zene, sve mi koje ovde postujemo smo manje-vise (ako se iskljuce glavni aduti za prezivljavanje u horor narativima, sestrini luzerkini i moji) date (a bogami i same forsirale) u toj polu-androgenoj estetici i imamo nesto od gorenavedeno detinjeg u izgledu. ALI, POMIRITE SE SA CINJENICOM da smo mi zene i nama je biologija namenila da imamo siroke kukove i mekano poprsije i popucale kapilare i nadute zglobove i valunge i hormonske cibulje i visak masti na uloscima-nadrazenoj-crvenim-osipom prosaranoj zadnjici i crne tackice tamo gde su nekad bile dlake... i to ce nas kad tad sustici u totalu, nema greske.
I TO JE DO JAJA!
To je lepo i iskonsko i mekano i zivotno i najlepse je kad se zagnjuris u topao dusek koj je poprsje tvoje debele bake, pa zar nije?
I zivela Dzejn Kempjon koja ne farba svoju sedu kosu i Susan Sarandon koja se nije operisala i ponosno prci svoje otegle sise i ziveo Tim Robins koj s njom ima petoro dece i ide i demonstrira za prava scenarista!

Jer pravi shovinizam, ljudi moji, ne preti od nesrecnih nepismenih pijandura koji lemaju zene po donjim pickajevcima, nego od prepredenog, iskompleksiranog, kukavicnog INTELEKTUALNOG SKOTA koj hoce da nas okuje u lance predpubertetske submisivnosti i da nam zauvek bude kurceviti, sadisticki, perverzni, otac/zastitnik/autoritet.

Izvinte na emotivnom izlivu, ali toliko me je potresla ova knjiga i necu je vise citati, bole me kurac.

Izbori stižu i Amerima...

Evo jedne skroz istinite priče kao uvoda u temu.

Na jednoj slavi u manjem gradu u Srbiji,da ne kažem Požarevcu,neznani junak iz naroda upoznaje hirurga, koji radi u lokalnoj bolnici i žali mu se kako su vodili dete na pregled i kako su jedva našli doktora da ga pregleda, pošto su sve ostalo doktorke,a njima, je li, nije mnogo za verovati. Na to hirurg neobavezno prokomentariše nešto u fazonu: 'A, znači bili ste kod Safeta.',ostavivši sagovornika potpuno zgranutog: 'Kod Safeta!? Au....'

Šta bi dotični nesrećnik odlučio u čije će ruke pokloniti zdravlje svoga deteta (a nešto verujem da je u pitanju bio sin, za kćer bi verovatno mere predostrožnosti bile manje) da je znao da je u pitanju Safet, odnosno kom bi se od dva zla priklonio, ostaje tajna, ali ćemo zato uskoro saznati za koga su se u sličnoj dilemi odlučili demokratski glasači u US. Znam da nije politički korektno svoditi Hilari i Obamu na termine 'žena' i 'crnac',ali bojim se da će upravo ta činjenica biti (već jeste) presudna u opredeljivanju hji'ovih birača, a svakako se ne može prenebregnuti fakat da će to što demokratski kandidat (a vrlo moguće ni predsednik države,jerbo su šanse za pobedu protiv republikanaca sad zaista velike) neće biti mejl vospiš učiniti ove izbore istorijskim. A sve što je istorijsko za SAD, istorijsko je i za ceo svet, voleo to Dragan Jočić Trafikant ili ne.
Eh, sade, pitanje je ko će to biti?
Nakon dve etape, Ajove & Nju Hempšira rezultat je 1:1 i sva je prilika da će do kraja ta trka biti vrlo neizvesna.Maj predikšn je da će to ipak biti Hilari.
Razloga je više. Prvo, prosta računica kaže: žena je više nego crnaca. A to može da bude veoma važan faktor pogotovo na ovim izborima, jer oko 2/3 demokratskih glasača izjavljuje da je 'angry' na Bušovu administraciju,što će za posledicu imati nešto masovniji izlazak na izbore, a kako je među tim ljutim više od 60% žena, jasno je da se očekuje masovniji izlazak žena na izbore. Po rezultatima iz Nju Hempšira Hilari dobija oko 45% ženskih glasova naspram 36% koliko ide Obami.
Drugo, Hilari je podnošljiva i za nešto konzervativnije muškarce, jer je pokazala da u znak odanosti porodici svom čoveku oprašta i prevaru, a to se veoma ceni u patrijarhatu.Ne peva li Miroslav Ilić 'tebi, koja znaš, a ćutiš, da sam pored neke druge'. I treće, ako gledamo kojim redom su birani državni sekretari, prvo je bila žena (Medlin), pa crnac (Kolin), pa sad žena-crnac, tzv. crnkinja iliti Kondoliza.

Fakat je međutim i da će to što će demokratski kandidat biti žena ili crnac mobilisati i republikance da izađu na izbore u većem broju i spreče to zastranjivanje nacije,tako da, iako Bušova politika daje veliku početnu prednost demokratama, sami izbori bi mogli da budu vrlo neizvesni.

Valja još jednom zloslutno podsetiti da se do sada samo jednom u istoriji dogodilo da predsednik Amerike ne bude muško, belac, anglosanksonac & protestant, a znamo kako je taj (Kenedi, jelte) završio...

Pišite kakva su vam predviđanja na temu, a postaviću i anketu.

Umereni Shovi (Promena prezimena 2)

Evo, sestre drugarice, apropo promene prezimena, ide najava za "Milioner Parovi" a OFF je sledeci: "Zelite da osvojite milion dinara? Jedini uslov je da imate isto prezime!"

Dakle, ISTO prezime.
A ako ste u braku i imate slicno prezime (npr Petrovic i Jovanovic-Petrovic)
ili razlicito prezime,
sta onda,
niks paradajz?

Znaci, sublimirani shovi, Srboljupce, cak i na b92. c...c...c...

Seselj + Biljana Srbljanovic + Edukatori

Dva interesantna topica ove nedelje!

1. Seselj - je l' ste gledali sudjenje? Ako niste, neprepricivo je, ako jeste - any thoughts? Jel zna neko da mi nabroji tacno koje su tacke optuzbe?

2.a) Bilj Srb. 2 teme - sto je srala po Politici i onoj jezivoj odvratnoj Ljilji Smajlovic (pravednicki pomenutoj u postu povodom jezive OOH "ja ne zatvaram oci" propagande) pa se digla kuka i motika na Biljanu cak i u Vremenu (Zarkovic napisao pljuvacki clanak na prvoj strani). E ovako: ja podrzavam Bilj Srb, lebo me sto je pisala seriju za RTS, kakav glup argument, to sto ona pise na svom blogu to je njen problem i njeno pravo i njeno civilno misljenje, a to sto Smajlovic, Zarkovic i Ostali pisu po Politici, Vremenu itd nije njihovo civilno misljenje nego stav i ideoloska pozicija nekog citanog, "uglednog" dnevnika/nedeljnika i utice na milione citalaca i doprinosi atmosferi "nesrba", "izajnika", "ekstremista" itd. Ima da glasam za Cedu, ako ne za Cedu, a ono za onog nekog Tadeusa Sta-god, prvog predsednickog kandidata Manjina ki ki ki.

2.b) Gledala sam "Barbelo" novu dramu Bilj Srb u Jugodrpu, mrzi me da pisem o samoj predstavi (ima kritika u Vremenu, sve se slazem). Ukratko: prilican racku od predstave, uz predpostavku da je sam tekst bolji (ako ne i mnooogo bolji) od jezive postavke. Skakavce sam citala text, isto mi je bio milion puta bolji od predstave.
Nego, prava tema: tu je sad glavna junakinja neka zena (otvorene aluzije, ma ne aluzije nego bukvalno "ako niste shvatili, ovo je prica o meni" - poslednja replika komada, da je ta zena Bilj Srb glavom i bradom) koja je zasla u neke godine i miri se sa time da verovatno nece imati svoju decu (razresenje: usvaja tudju i kucice).

E, apropo one "prezime" teme - ja sam misljenja da je to poslednji tabu vezan za zene/emancipaciju: zena nije zena ako ne rodi / ne ispuni svoju biolosku funkciju!
Digresija: Uf kako to mrzim kad kazu da je nasa/ljudska osnovna fukncija da se razmnozavamo - jes kurac! Al ajde, to je neka druga tema.

U svakom slucaju, sta vi zene mislite: hocemo li mi da radjamo? I to ne onako teoretski kao "naravno, kad dodje vreme" nego konkretno: koje je to vreme/kad dolazi? Isto tako, da li mi zene nismo zene ako ne rodimo i da li se plasite drustvene osude ako ne rodimo? Opsela me je nesto ta tema zbog Bilj Srb + preko 10 zena koje poznajem su trudne.

I za kraj, ide na StudioB film "Edukatori", jeste gledali? nije los. Nemacki, pogledajte na imdb.

Kolki post. Odgovorite bar na nesto :)

Feminizam No1: Promena prezimena !

Bejah ponovo na svadbi u nedelju i, kako sam se naravno smorio k'o žutać onako sam, bez Tanje, ostavljen na milost i nemilost 'finih' narodnjaka,imao sam planty of time for razmišljati o toj famoznoj promeni prezimena u žena. Ponosna mama jedva zadržava suze radosnice, snaja sa osmehom uzima prezime njenog sina /mame su tu, čini mi se gore nego očevi, 'ako sam ja mogla da uzmem prezime ove moje pijandure, ima bogami i ti od mog sina'/, svi aplaudiraju, a onda ide ono zbijanje šala na račun mladoženje, kada matičarka, protokola radi, priupita i njega, za koje se on prezime odlučio.Hehe, da crkneš od smeha. I tako na svim svadbama, na kojima sam bio u poslednje 2 godine, a bilo ih je podosta. Naravno, zadesi se poneka, kao moja kuma Jaca, koja junački zadrži svoje-Crnjanski, pa kako da ga ne zadržiš-ali, naravno, i u takvim slučajevima,dete će da nosi prezime oca, kako drugačije !? I to mu nekako dođe kao glavni argument. Kako da se ne prezivam kao i moja deca? Jebote, uz svo razumevanje za kulturološku torturu i ispiranje mozga, koje devojčice trpe još od nesvesnog perioda,stvarno ste vi žene kreteni! Pa,ja da nosim dete u stomaku devet meseci, da trpim neke porođajne bolove, bože sačuvaj, i da se onda ono ne preziva kao ja-hehe, pa nema sile, taman se pokojni deda Pera i svi Drekalovići sve do Kastriota /koji je, btw, bio Šiptar/ vrteli u grobu kao propeleri.
I ta promena uopšte nije tako mala, beznačajna stvar. Jer,prvo tu žena radi nešto, što muškarac ne bi ni u ludilu-dakle iz čista mira upad neke nejednakosti,a drugo sam taj čin, kao zaostavština iz vremena kad je žena prodavana za pare, ostaje kao simbol te potčinjenosti, kao onaj pas u Dogvilu na kraju. Okej sve to,kao mi oboje zarađujemo, al ipak da se zna ko je gazda. I to je grozno.
I, naravno, kao i sva druga primitivna sranja, i ovo nikako ne ide u prilog muškarcu. Muškarac ne želi da potčini ženu, ne želi da mu se žena preyiva kao i on, ja sad volim Tanju Igić, Tanja Popović mi ne znači ništa, who the fuck is, ne treba mi.
Isto je za moje drugarice. Koliko je to grozno kad ti drugarica promeni ime. Kao npr. Čupava više nije Ivana
Vitlić /jedinstveno prezime u zemlji, a i u Hrvatskoj ga je veoma malo/, nego Ivana Jovanović ! Pa, to je greh ! Znate kako mi je bilo drago kad tri sata nisu hteli da je puste u Indiju jer su je pomešali sa drugom Ivanom Jovanović, bivšom direktorkom JUL press centra. Hehe, e tako joj i treba. Nadam se da iskreno da se vi nikada nećete podleći promeni prezimena, a ako da, dabogda nikad ne ušle u Indiju !
A, da tek ne govorim o problemu razvoda. Šta kao onda se vraćaš na svoje staro, pa, ako se ponovo udaš, ponovo na novo.Hehehe grozno.

E,sad da ne ispadnem da kenjam, a ne razmišljam o 'porodica da ima isto prezime i šta će biti sa detetom' problemima- mislim da je pravo rešenje da i muškarac i žena svom prezimenu dodaju prezime ong drugog,a da dete lepo ima 2 prezimena. To je super stavar. Svi se prezivate isto, imate taj family bond fazon, a da pritom niko nije izgubio ništa od svog identitea. Ništa ne bih imao proti Ivane Vitlić Jovanović ili Ive Mitrović Manojlović hehe ili Senke Rapajić Marčetić, a bogmi ni Marka Popovića Igića. Kikiki Vrh. Niti bi detetu išta falilo da ima 2 prezimena, pa Brazilci ih imaju 10! E,sad dete kada odluči da se venča, može, ako hoće da se odrekne jednog od ta 2, i da doda ženino, i jedno, koje mu je milije, da prebaci na svoje dete. Kako god hoće, izbor je na njemu/njoj.
A, i u slučaju razvoda nema problema, jer si nekako sve vreme imao/la svoje bazično prezime.

Eto, tako sam ja odlučio, i nema šanse da se polakomim, osim ako ne naiđem na bolje rešenje, al mislim da ga nema. Toliko.

Pišite šta mislite, baš me zanima.

'Non ti muovere' sulla tavola iliti na stolu !

Apropo sukoba polova od pre neko vece /za neupucene tema su bili sitni i manje sitni crush-ovi na druge osobe, za vreme dok si u vezi,koraci, koji smeju i ne smeju pritom da se ucine,priznati to ili ne partneru, vecna potraga za idealnim partnerom i sl/ kao i apropo one rasprave na stepenicama na trgu u Rimu od pre 5 godina, koju imadoh sa Ivy M, red je da vec jednom 'stavimo na sto' il mio carissimo Non ti muovere !
U kritikama i po forumima raskomadan kao u najmanju ruku ideoloski krajnje problematican, musko-sovinisticki, cak nasilnicki, gde je glavni junak najveci moguci muski sebicnjak i kukavica,koji je zarad svog dupeta ni najmanje ne obraca paznju na osecanja zena oko sebe,Non ti muovere je za mene jedan od najboljih, a svakako film sa kojim sam se najvise saziveo u poslednjih nekoliko godina. /gledao ga bar 4 puta/ A za mene bar nikako ne mozete da kazete da nisam iskreni,tvrdokorni, deep down feminista.
Pa, da li je onda realno da se lozim na ljubavnu pricu,koja pocinje tako sto on nju siluje !? /ja cak negiram da je to uopste bilo silovanje-hehe/ Da li je moguce da stvarno mislim da je Penelopu na kraju zapravo ucinio srecnom? I sto je najgore, da li sam stvarno spreman da tvrdim da posle svega sta je taj covek uradio, on snazno i iskreno voli svoju zenu /i cerku, naravno/ i da ju je zapravo uvek i voleo. I da pristajem na autorsku tezu saosecanja sa njim i podrzavanjem njegovog puta ka katarzi.
I kako se,bre, lozim na film toliko prenatrpan stereotipima da se granici sa spanskom serijom?
E, pa moguce je sve to ! /dobro, ovo poslednje naravno da je moguce :)/
A, sad da ne spadne da se svadjam sa samim sobom, nestrpljivo cekam vase komentare, pa da vidmo kom opanci, kom obojci.
Cisto jos da kazem da je film radjen po romanu zene od reditelja i gl. glumca Sergia Castellita, Margaret Macantini, koja je bila i koscenarista /btw, starija od njega i nije promenila prezime, ha/. Video sam joj i sliku, znaci zena je prototip feministicke lepote./roman sam citao na preskok, moracu detaljnije/ Pritom je riba polu Italijanka, polu Irkinja!? Pa, ta mora da prezire katolicanstvo i sve sto ga prati, bar duplo koliko mi mrzimo pahomijanstvo, uprkos replikama tipa 'Bog ne postoji'- 'Speriamo, caro mio.Speriamo'.

Okej,razlog sto mi se te dopada je i taj politicki-balvan, a ne prst u oko-deo price, koji kao da smo Iva & ja radili. Mislim, glavna junakinja se zove Italia ! Pa, to ni u Oslobodjenoj ne bi proslo. Radnja se deseva krajem sedamdesetih/pocetkom osmadesetih, veoma turbulentnom priodu po Italiju /kao drzavu, ne Penelopu Kruz/ evro itegracije, odbacivanje tradicionalnih katolickih 'vrednosti', ubistvo Alda Mora, menjanje vlada na 6 meseci, bla, bla, sve idelano for povlaciti paralele sa Srbajzerom danas & saziveti se. Cekam vase komentare.