prošli vikend sam bila u budimpešti, po drugi put, i kao i prošli put sve je imalo veze sa najvećim mađarskim mjuz festivalom...
gledala sam Killerse, koji su ozbiljno velik bend i za čijih bi pola pesama Duran Duran dali milion dolara da su njihove, Wombats koji su me neviđeno smorili mada ne odustajem od puštanja Lets dance to Joy Division po kancelariji kad se razbesnim, i Babyshambles - što mi je došlo kao neka okasnela nadoknada što nikad nisam gledala Libertines iako sam ih oniliko volela. Pete je bio urađen, stalno je pevušio u mikrofon "Summer time and the living is easy...", nije skidao šešir (o da primećena je ogromna količina tinejdžera sa šeširima u publici) i povremeno je sedeo do bubnjva skupljen i sluđen i tako je pevao. Nula komunikacije sa publikom. Nekim čudom Babyshambles su ipak zvučali opasno dobro. preskočili A Rebours, završili sa Fuck Forever, a svirali su i What Katie Did Next - još malo nadoknade za propuštene Libse. Pete je stvarno jako visok, still ne visok kao neki :), i nekako svi gledaju u njega sve vreme; ne znam dal je to do te čuvene "pojavnosti" o kojoj svi pričaju ili je to više kao kad gledaš saobraćajnu nesreću od koje ne možeš da odvojiš oči iako je prilično gadna.
i prošli put je bilo super, i ostala sam više dana, i super sam se provela i sve. ali ove godine sam se vratila kući srećna kao pas. i to zbog čoveka sa slike na početku posta, o kom sam već pisala ovde a i ovde. već tri dana ne mogu da se dovedem u red - od subote uveče se neprestano cerim, pevušim, pocupkujem i razmišljam kad i gde ću sledeći put gledati Adama Greena. nikada ranije nisam doživela toliku histeriju&ludilo u publici - 90% ljudi u prvih nekoliko redova su bili nemci, koji su urlali tekstove ama baš svake pesme, pokušavali da preskoče ogradu i popnu se na binu (jednom momku je i uspelo, imate fotografije na sziget sajtu i vredi ih pogledati, sekcija press photos). Uspeli smo da izvrištimo i drugi bis, pa je onda ceo šator horski pevao "Jessica Jessica Simpson you got it all wrong...", a pevali smo i Emily i Caroliny, na Chubby Princess sam ponosno gladila svoj stomak koji u svim ostalim prilikama pažljivo kamufliram, dok sam na Baby's Gonna Die Tonight načisto odlepila. Adamove pesme uglavnom traju tek nešto malo duže od minut ipo, pa smo za sat ipo čuli podosta muzike, mislim da neću preterati ako kažem tridesetak pesama. a jedna od njih je bila i What a Waster - tako da me je odmah tu minuo žal za Libertinesima. Adam se smeje tekstovima svojih pesama na bini isto onako kao što se ja smejem kad ga slušam kući, đuska mnogo gore nego što ste u stanju da zamislite a opet neprestano đuska i glupira se, izjavljuje da se mnogo dobro proveo na bregovićevom koncertu neposredno pre toga... ma da ne dužim, veliki je c.a.r.
nisam od onih koji se sabrajaju i večito prave top liste najboljeg & najgoreg, ali ovo je u top dva koncerta koje sam ikada gledala u životu, rame uz rame sa Tindersticksima u bg-u pre par godine, a oni su ipak iz sasvim drugog foldera.
ako me uhvatite u narednih par dana da pevam i ne slušam šta pričate, da pocupkujem nogom ili se samo kezim, da znate do čega je. došla sam u iskušenja da ga poput nemačkih tinejdžera pratim svuda po evropi.
i da ovu fotku sam ja slikala. toliko sam bila blizu :)
