Welcome to the Dollhouse, Towelhead!

Još jedan film, koji je, uz Rejčel, zaslužio da bude nominovan za Oskara. (Mada je film zvanično iz 2007, ali je USA premijeru imao 2008) Drugi naziv mu je Nothing is private,a radio ga je Alan Ball, scenarista (& producent) Američke lepote. I opet se sve dešava u predgrađu (ovog puta u vreme Prva zalivska rata) i opet se muškarac naloži na klinku, samo što je sada cela priča iz njene perspektive, jer je film rađen po romanu izvesne Alicie Something.

Film je u potpunosti rađen kao hiljadu puta viđena coming of age komedija u kojoj devojčica postaje sexualno samosvesna u okruženju ludog i nervoznog ćaleta, histerične keve, blesavih komšija, drugarica šmizli i poludelih pubertetlija. Ali, vraže.

Ako i pomisliš da je to što joj u prvoj sceni kevin dečko 'pomogne' u brijanju međunožja samo neslana šala,kad joj ćale zavali šamarčinu,jer je došla na doručak u šortsu, shvatiš da je vrag odneo šalu.

A čim se (inače odlični) Aron Ekhart pojavi na vratima, sve ti je jasno.

I ako R. Ebert filmu zamera upravo to što se 'neadekvatnom' formom bavi tako ozbiljnim & hevi problemima, kad zna se kako se 'teške priče' snimaju, mislim da je to baš jedan veliki kvalitet filma, jer te stvarno tresna kao ona ćaletova šamarčina sa početka.

Problem su mi ipak poslednjih dvadesetak minuta, ali ajde pogledajte, pa da čaprimo.

Pripadajući procenat

Povodom ove sramote oko povlačenja Zakona protiv diskriminacije u minut do dvanaest na intervenciju vladike IB-a,nadaleko poznatog po svojoj inkviziciji kobasicijadičara, naše 'tradicionalne' crkve & verske zajednice očas posla premostiše svoje hiljadugodošnje razmirice, propraćene milionima žrtava, i izdaše zajedničko saopštenje u kome se, međ gomilom besmilica i eufemizama, provuče i jedna zanimljiva rečenica,u kojoj se da naslutiti gde pop pije svetu vodicu:
'Ако се зна да је Предлог писан заједно са групом удружењâ грађана, неопходно би било да се о том питању успостави сарадња и са традиционалним Црквама и верским заједницама, којима припада 95% грађана Србије.'
Pazite, pripada im 95% građana! (građanke ne pominju, one se verovatno podrazumevaju) Dakle, osim nas 5% koji na popisu precrtasmo rubriku 'veroispovest' il' u istu upisasmo neku kvazi-duhovitu budalaštinu (ja, npr,al' ne sećam se više šta, znam samo šta mi je nacionalnost! Hehe, dolfie, nikada mi moje italijanstvo nećeš moći osporiti, ma koliko bila ljubomorna što si samo priprosta Srbenda) , svi ostali PRIPADAJU crkvama ! Kao da su neka nekretnina il' ne daj bože stoka. Tako, npr, mojoj omiljenoj Slovačkoj Evangelsitičkoj Crkvi pripada: 4 verska objekta, 45 ari okolnog placa,50 komada sitne živine i 1,2 % građana Srbije. Malo li je, braćo slovački evangelisti?
Po tom principu, tradicionalnoj blogerskoj zajednici Isterivača pravde pripada 0,0007% građana i građanki! Srbije iliti 5 ljudi, koji se izjazniše kao 'folowers'. Hehe, ne znam samo šta ćemo sa njima.

Ako smo pali, bili smo padu skloni

Hey isterivaci!
htedoh da napisem nesto o filmu koj pops & myself juce pogledasmo na novinarskoj projekciji, ali nesto drugo mi skrete paznju... elem, Azdaja, kazu na TVu, je kostala nesto preko 4 miliona evra!
CETIRI MILIONA EVRA.
To je oko, hmh, ne znam, 6, 7 miliona dolara...
Znaci, to je cena prosecnog Hollywoodskog filma, osim ako je akcioni, film katastrofe itd i mozda ako se oduzme honorar glavnog glumca/glumice ako imaju neku bas zvezdu. Za americki indie film to je ekstra skupo, moz' da ih snimis tri, cetiri prosecna.
No dobro, ovo je nazovimo visokobudzetni-film-po-opredeljenju, kao srpska "Australija", ima rat, ima lepe predele, ima melodramski ep, ima milijardu glumaca, eksplozije i sve one tehnicke stvari sto jedan dostojanstven vidokobudzetni film treba da ih ima: kranove, ruke, sine i ostala pomagala sto dovode do lepo komponovanih i raznolikih kadrova. I, ako je verovati mom golom oku, snimalo se na 35mm, ol' school, sto'no kazu siroko! Verovatno je bila i sirina sa trakom, verovatno se islo na po 20 dublova, sve dok ga glumac i tehnika ne ubodu savrseno!
I sta se dobilo?
Pa nesto slicno slucaju "Ognjenka" na koj "Azdaja" ako nicim drugim a ono budzetom mora da podseti.
Ok, Srdjan Dragojevic je brate nas najpismeniji reditelj (od ovih uslovno receno mladjih). I ovaj Dule Joksimovic il' kako li se zvase je dobar direktor fotografije.
I glumci manje-vise u redu, nista im ne fali. Ima i nekih simpaticnik DK fora.
Al' prica, nazalost, opet ne stima.
Malo su mnogo hteli, mnogo zapoceli.
S jedne strane ta ljubavna prica, koja ima smisla i zanima te, a s druge strane neka preopsirna metafora srpske tragicne situacije, sa gomilom na mentalitetu baziranih Dusko Kovacevic posalica i vanlajnera, pa sad umesto da to prokenjavanje o mentalitetu ode u drugi plan i iz njega sve vreme tinja, a da mi pratimo tu ljubavnu pricu, ono prica ode u drugi plan, a u prvi ispliva... pa ne znam tacno sta... sve i svasta, pa samim tim nista dobro.
No, da se vratim na temu: budzet.
A kako bismo ga stavili u perspektivu, evo koliko su kostali neki filmovi, cuveni ili oni koje volimo ili o kojima smo pisali ovde:

- Dve cadjave dvocevke (960 000 funti)

- In the Company of Men (cudo od filma za 25ooo dolara!)

- Rumunski "4,3,2" (6oo ooo evra)

- Blair Witch Project (22ooo dolara)

- Welcome to the Dollhouse (masterpiece Todda Solondsa - 800ooo dolara)

- Rodrigezovi El Mariachi (ultimativni lowbudget - 7ooo dolara /bez postprodukcije)

- Teen noir "Brick" (475ooo dolara)

- Clerks (27ooo dolara)

- Cube (365ooo dolara)

- Living in Oblivion (300ooo dolara)

itd.itd.
Malo treba da stavimo prst na celo zasto u Srbiji ne moze da se spakuje film za ispod 300ooo evra (skoro pola miliona dolara)!
I zasto nema vise stap-kanap filmova mladih ljudi.
Mrzi me da racunam, ali ispada da je za jednu "Azdaju" moglo da se snimi oko 200 Clerkova!!!

Grupni portret sa samoubicom

Isterivačice, nismo prokomentarisali onaj bizarni događaj sa Gazele od pre desetak dana. Mislim, ja nekako u doba ekonosmkih kriza,od kojim mene nekako uvek više plaši naša lokalna od one globalne, kad su svi u paranoji da će d'ostanu i bez tih 350 jura mesečno što će da zakasne pola čuke na posao, donekle mogu da razumem bolesničke povike 'skoči više, budalo', 'daj ja da ga ubijem' i sl. Mislim to je jezivo i pokazuje gde se ovo jebeno društvo nalazi na lestivicama morala, empatije, razumevanja za drugoga i sl-dakle nigde. Al, to su nekako očekivani pokazatelji, predvidljivi. Ali, onih gomila iskeženih idiota, koji uživaju u celoj stvari, navijaju, još povadili mobilne da slikaju nesrećnog mentalno zaostalog dečka i kao vrhunac keva, koja slika svoja dva deteta tako da se u pozadini vidi samoubica! E, to je već hevi. To su rimske 'igre' u najavi.

Film & uživancija

U novom 'Vremenu', po rečima zloće dolfie, 'šlihtarska' analiza domaće filmske a.d. 2009 po principu 'da se mi svi pomirimo' plus verovatno već svima poznati događaj 'toplomer' sa Kopa tačno 10 godina. Buy it & enjoy!