Thursday, October 9, 2008

Goran Markovic "Turneja"

Isterivaci,

napokon evo dobrog novog srpskog filma! Dogodio se! Toliko sam uzbudjena sto je film dobar, da sam cak u nadi da ce mozda oznaciti pocetak neceg novog - bas kao sto smo ustanovili da je film istog reditelja "Tito i Ja" oznacio kraj (ili krah) jedne bivse ere srpskog filma. Naravno ne mora da znaci, moze biti i izuzetak koj potvrdjuje pravilo, al' lepo je nadati se.

Razlog zasto mislim da moze da oznaci nesto novo je distanca od 15 godina koja sad postoji u odnosu na rat. Ljudima se utisci polako slezu, emocije smiruju, vid izostrava i moguce je praviti relevantne filmove o 90im. Sto mislim da je nasa (kinematografska, umetnicka) sudbina. Ne da svi treba da nahrle da se bave tom temom, ne da to treba da se uspostavi kao neki tematski imperativ, nego prosto prirodno je da sada kada (sta-god-ko-mislio) ipak imamo vremena da malo stanemo i razmislimo, prirodno je da pocnemo da razmisljamo i analiziramo ono sto se dogadjalo - svako iz svoje vizure i perspektive. Rat, ratni zlocini, dizelasi, sponzoruse, pevaljke, prangije, besna kola, sankcije, nestanci struje, redovi za hledb, inflacija, penzije od 1 marke, posela, gangovi, mafijaska i db-ovska ubistva... sve je to deo nasih zivota tj u nasem konkretnom slucaju, naseg odrastanja. I sada, kada smo odrasli, kada toga vise nema, kada vreme (koliko god svojih problema imalo) ipak dopusta da se duboko uzdahne i osvrne... cini mi se da je sada trenutak da sve to dodje na dnevni red.

E to mislim da mozda moze biti naredna epoha u srpskom filmu - i u tom smislu "Turneja" bi obelezila njen pocetak.

(ne kazem da ranije nije bilo filmova koji su se bavili 90im, ali osim Dragojevicevih oko kojih mozemo da se sporimo, nije bilo uspesnih)

"Turneja" daje jednu gradjansku, salonsku perspektivu na ono sto se dogadjalo u Bosni '93. Glumci su predstavljeni kao prilicni lezilebovici, sarlatani, ljudi nezainetersovani za politiku i bez preterane empatije prema ljudima koje rat direktno pogadja, koji trbuhom-za-kruhom (u zelji za brzom i lakom zaradom), odlaze da tezgare u ratom zahvacene predele Bosne, naivno verujuci da ce taj put biti brz i bezbedan. Sad da ipak naglasim: nisu predstavljeni kao totalni idioti, vise alkosi i kockari, eskapisti, dobronamerni klovnovi (osim Kicicevog lika koji je dat kao, recimo, umereni deveto-martovac). Naravno, tamo ih ceka rat i glumci upadaju u niz nedaca pre nego sto mogu da se, zauvek promenjeni, vrate u Beograd.

Simbolicno, dakle, ovo je opet Markovicev film o (ovaj put fatalnom) padu Beogradske gradjanske klase koja zauvek gubi svoju nevinost i bezbriznost koju je toliko sebicno zelela da sacuva i samim tim prestaje da bude (odigrava svoju poslednju predstavu - na kraju filma svetla se gase na glumce na pozornici).

Sve ostalo u filmu (rat; srbi, hrvati, muslimani) dato je upravo iz perspektive te klase: kao nejasno, bezumno, haoticno i besmisleno. Glumci su ono sto je svim zaracenim stranama zajednicko - svi ih prepoznaju i svi prema njima imaju manje ili vise milosti. A glumcima (beogradjanima i zagrepcanki) su svi manje isti: isti narod, iste fizionomije (tako da u magli zapravo nikad ne znas koja vojska ti prilazi), isti strahovi i iste teznje, iste vrline i mane.
A s druge strane, opet, za beogradske glumce Bosna je dzungla - carstvo nekakvih cudnih/smesnih/opasnih ljudi - drugacijih ljudi - koje Markovic priznaje da ne razume i ne stidi se da ismeva (potencijalni problem kod buduce publike) ali za koje u odredjenim trenucima filma pokazuje postovanje i empatiju i takvu iskrenu poniznost u odnosu na njihovu tragediju, kakva je retko, ako ikad, vidjena u nasem filmu.

Kao i uvek kod Markovica film, ipak, ostaje lokalan. On ima univerzalnu antiratnu poruku, ali vecina njegovog smeka, kao i obicno (Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Majstori Majstori itd) se zasniva kako na finim, spot-on, tako i na over-the-top komentarima mentaliteta. Naravno, ne sa eksploatacijom njegove povrsinske manifestacije (kao kod npr Momcilovica) nego uglavnom sa razumevanjem njegove kompleksnosti.

Za glumu je najvaznije da se naglasi da "Turneja" predstavlja povratak tzv "ansambl kasta" u nas film. Sve su glumacka imena, ali niko nije prerazmahan, nasmiran ili u prvom planu. S izuzetkom Mire Furlan (malo povisen, patetican ton) i samo ponekad Taleta (koj glumi samog sebe), svi su uspeli da pogode istu glumacku notu, te da nesebicno ostanu uspesni kao grupa, a ne pojedinacno istaknuti. Sve epizode (s izuzetkom pateticnog i preteranog Cvetkovica) su fenomenalne, ima par remek dela a i par genijalnih statista sa zadatkom na nivou "keve" iz Majstora!

Naravno, "Turneja" nije film bez mana. Ali trenutno, imajuci u vidu kakvih smo se sve govana nagledali u poslednje vreme, ni ne zelim o njima da pisem. Takodje, "Turneja" nije neki film-novog-vremena, pristup reziji je klasican ako hocemo da budemo dobronamerni a zastareo ako smo strogi.

Ali "Turneja" je film. Pocetak, sredina, kraj, likovi, tema, ideja... the whole shebang! a onima kojima "legne" - i mnogo vise od toga.

16 comments:

Anonymous said...

Cim odgledam, komentarisem. Ali sad si mi podigla ocekivanja, tako da nam pocetne percepcije nece biti iste. Sto mozda i nije lose.

Anonymous said...

Da. Ja nisam imala neka ocekivanja, to je uvek dobro...

Anonymous said...

p.s. Evo ga Cupko, reditelj Milosa Brankovica, na B92 (yellow cab) preporucuje "Crash" (naj politickikorektniji & namesteniji film ikad) kao "film bez kompromisa" koj treba gledati! ki ki

MPK Power said...

Evo odgledah Turneju i ne delim toliki entuzijazam, dolfie. Naprotiv.
Prvo, ne želim da ga poredim sa ostalim aktuelnim srpskim filmovima, jer to mi je automatski ponižavanje Gorana, čije filmove znaš koliko volim i u tom svetlu neću ni da ga posmatram. A i dosta mi je tog stalnog iščekivanja jednog filma-godoa, koji će da bude kao neka prekretnica.
Pazi, ideja je generalno zanimljiva. I to stoji. I likovi su uverljivi. Ali,meni ne i preterano zanimljivi i tu mi se već javlja problem, koji kasnije sve više tinja. Naime, poenta je jasna od početka, od prve scene. Oni su propala građanska klasa, idioti, koji su napravili otklon od realnosti i žive u nekom svom poluvirtuelnom svetu, a onda odlaze u Bosnu gde dožive šok i shvtataju šta taj rat zapravo znači i kakvi se sve užasi dešavaju na samo 100 km od njih. I kao ostaju užasnuti tim saznanjem.
I to je to. Od i pre nego što uđoh u salu to sam znao. Ima li još nečega? Pa, slabo. Je li njih ta turneja nešto bitno, ako uopšte promenila? Ne. Ne bar da se vidi. Napiće se par puta i nastaviti da žive kako su živeli. Josif Tatić je to već uradio i Tika Arsić, uskoro će i ostali. Malo jesu šokirani, al kao jebi ga sad. Je li se među njima nešto promenilo tokom filma? U njihovim odnosima? Nije. Je li neka lična drama izašla na videlo? Nije. Je li bar klinac Kičić kao nešto ukapirao, pa će on sad da krene da se bori? Nije. Uradio bar neku malu, ali bitnu stvar? Ili Jelena Đokić? Nije. Je li neko od glavnih junaka silovan, odsečena mu ruka, poginuo, roknula ga bomba? Ništa. Pa, čemu onda film? Šta sam išao da gledam? Da vidim kakvih je sve strahota bilo? Pa, i tu me nije nešto impresioniralo.
Dalje, mnoge scene su mi prilično nameštene. Ono njihovo odlaženje u noć posle predstave za vojnike je potpuno neuverljivo. A pre toga saznali da je doktor poginuo idući da piša? Pa, znaš kad bi zapalili odande? To je samo da bi nekako naišli na Hrvate. A pritom ni ti Hrvati mi nisu jasni. Šta je uopšte njihova poenta?
I scena sa Sergejem i Kukavicom mi je smešna. Pa, šta ako je jedan zenga išao na minsko polje? Uuuu. Pored toliko ubijenih žena i dece. Ovom ni cufa mu nismo videli. Što bi mi to toliko bilo potresno? A neka simbolika, boli me kurac za simbolike.
I kako naiđu na muslimane je namešteno. Šta kao Štimac koji svaki jebeni dan vozi kroz taj koridor sad odjednom zaluta.
I pesnik mi je problematičan. On bi trebalo da bude kao neki Brana Crnčević, ali on je ipak maksimalno reskirao glavu. I uopšte ne stoji Kičićeva priča kad ga napadne da on iz toplog doma kenja, dok deca ginu. On jeste budaletina i zaluđenik, ali je iskren i ide do kraja u svojoj priči. I kao takvog bi ga trebalo odvojiti od Brane Crnčevića i ostalih, a to uopšte nije urađeno.
I, brate, ispade da su beograđani maltene krivlji za rat od bosanaca. Pa, jebem mu mater. Mislim, naša krivica jeste ogromna, pa čak i nas običnih zbog te indolentnosti, ali da se razumemo, tamo, bre, dan danas kad bi se povukao SFOR, pobili bi se ponovo.
Ima još stvari, al me mrzi dalje...

Anonymous said...

hey!
velikom broju ljudi se nije dopao film pa mi se malo poljuljala vera, al' meni se dopao, sta cu.

Prvo za pesnika se slazem. Ipak on tamo ide, recituje vojnicima, nosi im vodku po cenu zive glave na prvu liniju fronta, tako da to nije par ekselans negativac, vise je neki zaludjenik. E sad, ne znam da li je to slucajno (kao trebalo Markovicu opravdanje da ih smesti kod vojnika, pa kao ajde Crncevic nosi vodku, posto ako je to slucaj to je preglupo, ali mozda to i nije slucaj, mozda Brajovic nije Crncevic, nego kompilacija raznih nekih ljudi, koje su se stvarno tamo vucarali po Bosni i propagirali neku srpsku stvar, iz iskrenog uverenja). Tako da to ne znam, mene je isto malo zbunilo sta/koga tacno pesnik predstavlja.

Ali pazi, Pope, moram da ti kazem da vecina ljuda s kojima sam pricala film posmatra iz tog nekog da kazem politickog ugla, ili kako je ko i zasto predstavljen. Tipa juce su mi se zalili kako su "opet (bosanski) srbi najgori, zasto smo mi stalno najgori?!!!" a ja, vidis, uopste to nisam tako dozivela (kao "hrvati/zenge se odusevljavaju Marinom Drzicem, a srbi kao neki debili skandiraju da hoce zensko" itd). Pa ja onda: "ali hrvati i nisu bas toliko fini, poslali su ih u minsko polje", pa oni: "a muslimani se kao loze na eshila" itd. Ali generalno mi se ne ulazi u te detalje, mislim da se srbi predstavljeni najvise (vremena) pa samim tim i najvise iskritikovani, ali da niko tu nije favorizovan, ceo taj rat je predstavljen kao bezuman i haotican, a prirodno je (makar meni) da ako si srbin akcenat stavis na svoj narod i njegove mane, pa posle hrvati kad postanu demokratska drzava nek prave film o svom.

Dalje, takodje mi je prirodno da Goran Markovic kao, slozicemo se, beogradski reditelj, najvise kritikuje i preispituje ulogu Beograda u tom ratu - nek se svako drzi onoga sto najbolje poznaje. Sad, jebiga, treba da se pravi neki film o ratu kao po jajima, da se zadovolji 1000 nekih kriterijuma i misljenja, a to je nemoguce, covek ga je napravio po nekom svom vidjenju. Meni nije whatever sto neku ubije zengu, to neko ekstremno misljenje samo potvrdjuje koliko smo otisli u kurac po tom pitanju, i drago mi je sto posle ima sukob arkana i nekog lokalnog mladog komandanta bas oko cinjenice da se ratni zarobljenici ne ubijaju. I pazi, na kraju krajeva, nije brate isto da li ti ratujes (koliko god da ti je ispran mozak ili sta vec) za nesto sto tripujes kao svoju zemlju ili si brate mili Arkan i direktno ratujes po naredbi i za pare.
A inace, cisto filmski, i meni je ta scena jedna od losijih - bude me blam za Miru Furlan kol'ko je pateticna.

Al' osim te, recimo, politike, meni ova stvar sto se oni ne menjaju ali ni malo ne smeta, cak mi je dobra. To da se menjaju ili da imamo neki progres kod njih bilo bi manje-vise na silu i po nekom automatiznu (moraju da se menjaju!) i bilo bi ultra ocekivano. Znaci, meni je to kao neki npr Speed gde se Sandra Bullock i Kijanu Rivs na kraju smuvaju, ali to je to, na tom nivou, sustinski ceo film je akcija. Znaci, ne da je "Turneja" akcioni film, ali nije ni pojedinacna drama, nego vise kao kolektivna perspektiva jedne kaste na odredjene dogadjaje. A ti dogadjaji, iz te perspektive, su ono sto je u prvom planu.
Na kraju se ta promena podrazumeva, potpuno bi bilo banalno da se objasnjava, svi znamo sta je.
I najvaznije, koliko god beogradska gradjanska klasa bila kritikovana u filmu, ja APSOLUTNO nemam osecaj da su krivlji za rat od Bosanaca! - ne znam na osnovu cega ti to ispade.

A stvari tipa "kako je Stimac zalutao" se meni prosto uklapaju u citavu perspektivu koja je malo pomerena od realnosti u nekom "alisa u zemlji cuda" apstraktu, gde se i ocekuje da zalutas, gde nema nekih pravila i sve je moguce. Stvari su tako postavljene na samom pocetku i posle mene stvarno vise ne brine da li je realno da je Stimac zalutao ili ne (a i sto ne bi bilo realno, dovoljno je da je tog dana neko blokirao glavni put, pa oni morali da skrenu na sporedni, kao neku precicu, pa se tu opet nesto preprecilo itd)... ipak je to rat.

Anonymous said...

p.s.
E, da, i to "necu da ga poredim sa domacim filmom"
Nego brate s cim da ga poredim?
S americkim filmom, francuskim?
Ili sa nekim generalnim unvierzumom dobrih filmova u kome se nalaze svi dobri filmovi iz svih zemalja (po nasem odabiru)?
Ok, ali problem sa time je sto se tu nalaze najbolji filmovi svih vremena i prosto nije fer porediti neki film sa tim filmovima jer ce naravno da deluje losije. Ne znam da li i jedan film Gorana Markovica moze da se nadje medju tim filmovima (zbog svoje lokalnosti), ali kada ih posmatras u svetlu nase kinematografije onda su do jaja, meni cak i najbolji nasi filmovi (i svakako nas najbolji filmski opus).
E tako i Turneja. Za novije filmove je izmislio film, a za ostale filmove GM, meni je na nivou nekih (npr Dejavu), bolji od nekih (Sabirni centar, Urnebesna tragedija, Kordon) i losiji od nekih (Majstori Majstori, Kanasta, Nacionalna Klasa). Ja licno ne volim "specijalno vaspitanje" nesto narocito (meni je "Turneja" bolji film) ali posto je vecini ljudima SV do jaja, da kazemo da je i on bolji.
Nista ovaj film nije nedostojan Gorana Markovica.

Anonymous said...

Okej za to kako zalutaju na kraju, ajde, mnogo više mi smeta ona scena kad odu sami da lutaju. To mi je ultra namešteno. Kao i neke nedoslednosti tipa ko njih sve poznaje i nepoznaje. Zašto ih Hrvati ne prepoznaju? Ja bih rekao da ima čak i žanrovskih nedoslednosti, ali nisu to glavni problemi.
Problem je ovo što sam ti rekao. Što meni film vrlo brzo postaje dosadan. I sad samo zavisi od neke pojedinačne scene da li će da mi drži pažnju ili ne. (a pritom mi scene nisu ni nešto preterano ni duhovite, ni interesantne, ni potresne-meni je zenga koji hoda smešan-a kada ralf fajns izađe na terasu i krene da roka onako čisto iz zezanja, to je već nešto drugo) Dakle, za likove me baš briga. I nije sad tu poenta da se smuvaju na kraju Kičić i Đokićeva, što banalizuješ? Ne postoji nikakav progres. Nikakve njihove mračne strane ne izlaze na površinu. Što ne vidimo kako neko od njih brzo ogugla ili blagonaklono gleda na ubistva ili nešto poludi, ili šta ja znam. Taj rat na njih nikako ne utiče, samo kao neki šok i kao ajmo da brisnemo što pre,ovo je ludnica. To je okej za prvih petnaest minuta, al brate ceo film. Što neko od njih ne bude primoran da uibije nekoga? Ništa, jebote. Kakav je to onda road movie? Zašto sam uopšte išao da gledam film? Sve sam znao i pre nego šta sam ušao u salu.
A, što se tiče ideoloških zamerki, koje si pomenula, one su glupost, uglavnom. Ali o tome me mrzi sad i da pričam, kad me film nije kupio.

Anonymous said...

Ma, daj SV je filmčina za ovo. Neuporedivo potpuno.

A izvini da ga poredim sa Milošem Brankovićem, to mi je krajnje besmisleno. Šta je poenta takvog poređenja?

Mogu da ga poredim samo sa njegovim starim filmovim, sa novim filmovim tzv. 'praške škole' ili sa Lepim selima.

I msilim da znaš kako bih ga uporedio, tako da ne moram da pišem. :)

Anonymous said...

SV meni nije neki film, ali potpuno razumem i podrzavam ljubav prema tom filmu, pa da ne ulazimo u raspravu bez potrebe.

Ralf Fajns kad roka sa terase je nesto najglupje sto se desi u SL (gledala je prekjuce btw :), uvek mi je to smetalo. Znam da su to pravili po istinitim dogadjajima, ali isto tako moze da se kaze da deluje kao potpuna banalizacija nacizma, a da ti ne pricam da interpretacija Ralfa Fajnsa (totalna stilizacija da ne kazem karikaturalizacija) nenormalno strci u odnosu na ostatak filma (ful realizam). Pa opet, to ne znaci da je SL los film, naprotiv, jebe kevu, meni je to fantastican film, cak mogu da ga svrstam u moje omiljene.
Ali ako vec pricamo o poredjenju - porediti bilo koj srpski film sa Spilbergom - to vec seriously nije fer :)

Sto se tice prepoznavanja - ne prepoznaju ih svi. Gomilu srba ih ne prepoznaje, poneki ih prepozna, ali vecina ne. Cak i oni koji ih prepoznaju su uglavnom u fazonu "cekaj, cekaj, jel' ti bese onaj...?". Slazem se da ako se to analizira velike su sanse da bi se medju silnim hrvatima nasao makar jedan koj bi ih prepoznao, ali to mi u tom trenutku nije bilo ni na kraj pameti tj. nije mi smetalo.

Da li bi samoiniciativno otisli sa prve linije fronta - sto da ne, jebiga ne moze da im bude gore nego tu, bombe padaju na sve strane, ljudi umiru samo tako, znaci logika je samo da se maknu sto dalje odatle... ni to mi nije smetalo.

Sta jos? Promena? Jebiga, ne znam odakle toliko insistiranje na nekoj dramaturskoj dogmatici, kao mora neka promena! Nije to jedan lik, pa da kao mora nekoga da ubije, nije film o tome u krajnjem slucaju, nije film o ljudima koji su morali nekoga da ubiju, naprotiv, bas je film o nekim nemim posmatracima, budalama koje su se nasle u sred nekog sranja nit razumeju kako nit zasto.

A promene ima - oni pocinju kao eskapisti, kockari, lezilebovici, a zavrsavaju smoreni, nemi, nekako... ubijeni u pojam. Meni je to dovoljno (i sasvim jasno, svako dalje insistiranje na toj promeni bi mi bilo suvisno i dosadno).

Meni film nije ni malo dosadan, to je individualno, a slazem se da u velikoj meri zavisi od uspesnosti pojedinacnih sekvenci, pa su tako, naravno, neki delovi mnogo bolji, neki losiji. Ali tako je u mnogim filmovima - Children of Men npr, gde takodje ceo film zavisi od uspesnosti pojedinacnih sekvenci, nema neke promene i, manje-vise, od pocetka znas kako ce da se zavrsi.
A pritom je meni Turneja bolja od Children of Men, naravno ne u nekom produkciono-reziskom smislu, nego kako mi je legla.

Anonymous said...

p.s. e, da, postoji promena u njihovom ponasanju u odnosu na rat: u pocetku se uzasno strecaju od bombi, onda malo manje, a na kraju su se potpuno navikli - bombe padaju a oni se mirno voze u onom busu sta li je.

MPK Power said...

Promena da su oguglali na bombe!? Ma, daj.

Sto se tice prepoznavanja, Ivo, postoji velika disproporcija. Nekima su (Sergeju i muslimanu heroji, idoli, znaš ti koliko sam ja tebe voleo i to kenja musliman, a onda čitava grupa hrvata i niko živ ih ne prepozna !? jebi ga, notorna glupost)

Da idu sami u sred noći po prvoj liniji fronta!?-ovo ga kanda na silu braniš-totalna je budalaština, al ovo je kao stvar da se prepiremo bez veze, nije bas da je nesto bitna.

Okej, ne treba promena, ne treba razvoj likova, ne treba ništa da im se desi, ne treba nikakvi, osim najpovršniji odnosi među njima. Pa, što sam onda gledao film,uopšte, kog đavola? Da mi Sergej peva kukavicu? A ta scena ti je loša, a koja je kao do jaja?

To da su oni glumci idioti, koji kao saznaju strahote pravog rata, to je postavka, osnovna ideja, pocetak filma. To se prosto kasnije nista ne razvija. I onda mene boli kurac za likove. I onda mi je film dosadan.

Glupo mi je dalje da se prepirem, jel ne kapiram šta se tebi toliko u filmu dopalo, osim okej političkog stava, al to smo znali i pre. I kao verovatno mnogo bolja priča i mnogo bolje ispričana od MB-a i NLP Dunavu.

Anonymous said...

Koje scene mi se dopadaju?

Vecina scena (osim te kukavice i onog pateticnog cvetkovica, koje nije da mi se ne dopadaju, nego su mi malo pregazene). Super su mi sve komicne scene, narocito kad 'oce da drpaju Djokicku i tuku Kicica, ceo taj pocetak i kako oni glume u onoj rupi, smesna mi je vecera kad 'oce da ih bije onaj sto ga vara zena... Smesno mi je kad moraju da daju pare za kolo srpskih sestara. Scena s Taletom i onim Danilom mi jebe kevu, retko dobra scena, i smesna i tragicna. Od potresnih scena dobra mi je ona s Kicicem u biblioteci, ta riba mi je dobra, cela scena mi je dobra.
Super mi je scena u zamku kod Danila, scena sukoba ispred zamka, dobra mi je scena kad se tek pojavljuju muslimani, kad opkoljevaju autobus. Smesne su mi scene sukoba izmedju Furlanke i Djokicke, simpa mi je muvanje Djokicke i Kileta. I tako... sve scene u principu su mi dobre, osim onih koje mi nisu dobre :) - a tih je malo.

"Okej, ne treba promena, ne treba razvoj likova, ne treba ništa da im se desi, ne treba nikakvi, osim najpovršniji odnosi među njima. Pa, što sam onda gledao film,uopšte, kog đavola?"

Prvo, mislim da promena postoji. Takodje mislim da bi insistiranje na objasnjavanju te promene bilo dosadno i preterano jer je nepotrebno tj podrazumeva se.

A film ne znam zasto si gledao, ja iz najrazlicitijih motiva gledam filmove, nekad zato sto je to studija nekog lika (npr taksista) ili nekad kad nema razvoja lika onda zato sto te zanima sudbina tog lika (npr maria full of grace), a nekad je taj lik (ili likovi) zapravo tvoje oci u neki svet koji je zanimljiv, koji je tema i koji film zeli da obradi (npr Majstori Majstori!).

Ja mogu da kapiram da ti nisi "kupio" taj svet ili da ti je bilo dosadno ili sta god, ali GM sigurno nije nesto hteo pa nije uspeo u Turneji (npr da napravi studiju tih likova sa razvojem n all) nego je dao to tako kako jeste, namerno, pa sad ti il' popases il' ne.

Anonymous said...

p.s. priznajem da sam se malo zanela s onim da je ovaj film neka prekretnica, naravno da nije, uzasno je sve individualno u srbajzeru (iz ovih i onih razloga) i cisto sumnjam da ce ikad vise ili bar uskoro da se desi neka srpska ili beogradska skola...

ali, ni na kraj pameti mi nije bilo da poredim Turneju sa MB ili NLPD, Turneja mi je dobar film kao sto mi je, ne znam, Variola Vera dobar film, a ne u svetlu pomenutih budalastina.

MPK Power said...

Okej, super ti je film, mrzi me dalje da se raspravljam, nekako opet osecam da sam u pravu, pa da ne trosim uludo energiju.

Nego, jesi primetila tuznu istinu da smo ostali sami na blogu :(
Sista Luza se smorila, Kriss smo najurili, a ostali ljudi su, usled predugih pauza, ocigledno izgubili obicaj da nas posecuju. Smrc.
Moracemo to nekako da promenimo!
Za pocetak cu da nateram Slobodanku da nesto komentarise, pa makar na silu! Hehe A i treba vise postova, definitli.
Btw, jel ti dolazi Slobodanka tunajt?

Anonymous said...

Dolazi Slobodanka, nego sta!!!

Nemoj ti, najurili smo Krris, nego je zovi da izgladis stvari :)

Sista Luza cu ja da zovem.

Dosadno je ovako sami da se raspravljamo, nema drazi...

Anonymous said...

Ima dosta glupih scena. Najgluplja kad Hadžihafizbegović gosti taleta a ovaj ga vredja. Bez obzira na stanje pijanstva tesko je zamisliti tako nesto tim pre sto je tale ostatak filma dobrocudni meda. Voja je zaista neka verzija brane crncevics. Nista on ne rizikuje samo skuplja poene kad nosi viski.