Драге Истеривачице, осим годишњице блога, стигла нам је и петогодишњица првог (и за сада јединог) јавног приказивања најкултнијег српског кратког играног филма свих времена-непоновљивих Бечких дана, алиас Ослобођене. Као потпуно савршенство филмског израза Чкибе Данци су остали несхваћени од разноразних селекционих комисија,а једино је непристрасна публика Фестивала студентског филма знала да препозна њихов прави квалитет. Ипак, не сумњам да ће доћи дан када ће Данци доживети ренесансу, а до тада ево мало слика из филма, као и дијалог листе култне сцене у атељеу. Уживајте !
АНРДИЈА: Нисам те чуо кад си ушла.
ДАНИЦА: Јесу ли све ове куће београдске?
АНДРИЈА: Ови наши овде хоће да им сликам њихове родне крајеве, ал' успем и Београд ту и тамо некоме да продам.
ДАНИЦА: Толике године се бавим уметношћу, а никад нисам умела ни кућу да нацртам.
АНДРИЈА: Лако је, дођи.
I kreće čoček...
6 comments:
jao, becki dani ;)) mora da se proslavi petogodisnjica!
a ha ha ha ha ha ha!
obavezno proslavljanje! i jos obaveznije napijanje!
uz obavezno gledanje filma, naravno!
Naravno. Ja sam ga gledao pre jedno dve nedelje prvi put posle ko zna koliko i potpuno se oduševio. Ne pamtim da sam se u životu toliko smejao, osim možda ono za devojku Šveđanku kod onog, kako se već zove,nije ni bitno.
Elem, možda sam, u stvari sigurno sam subjektivan, ali vizuelni identited Čkibe Danaca- fotografija, kostim, odabir prostora, scenografija, fotogeničnost 'glumaca',pa onda od početka do kraja vrlo jasan kontinuitet u svemu tome u odnosu na priču, kombinacija boja-toplih i hladnih itd. je baj far najbolja od svega što ikad videh u domaćem kratkom filmu.
Priča, scenario, gluma i režija su već nešto drugo :)
Ustvari, priča je po meni sasvim okej.Nije možda bog zna kako inventivna (stvari koje bi trebalo da je učine takvom, niko živ ne prepoznaje osim dolfie i mene), ali je vrlo jasna, odlično vođena i bez ikakvih rupa.
Mnogo veći problem su određene replike, al' opet one su toliko jedinstvene u svom besmislu, da ne možeš da ih ne gotiviš. (videti pod dijalog iz ateljea)
Gluma je kakva može da bude od troje ljudi koji niti su glumci, niti su se ikada bavili glumom, niti su iole talentovani za glumu. Al' zato izgledaju do jaja ! (videti slike)
Izuzetak je naravno Ana Kecojević u ulozi Svetlane, pogotovo u 'Znaš, ja sam oduvek verovala u nekretnine', koji je vrhunski.
A režija je kakva može da bude od dva neka izbezumljena, većim delom pijana idiota,koji su prvi put videli kameru u životu, a pritom se u celoj jurnjavi oko love, organizacije i svega režijom najmanje i bavali. Eufemistički rečeno, nije baš da je unapredila priču.Pa opet, osim par nekih očiglednih početničkih grešaka, daleko od toga da smeta, kao kod mnogih domaćih celovečernjih filmova u poslednje vreme, za koje se ustalio termin da su 'Čkibe Danci za njih pojam režije'.
Sve u svemu, ljubav prema Dancima je neizmerna, pa mi je već postao cilj u životu da napravim bilo šta (u smislu drama, scenario ili film) što ću da volim više od njih.
I, bogami, biće to teško ostvariv cilj...
Čestitam na jubileju! Meni su Bečki dani bili dobri, malo patetični, al dobri:)
pateticni, ali onako dobro pateticni :)
Post a Comment