Ево и још малко слика, а предлажем и неко окупљање уз алкохол и Данце.
Friday, October 31, 2008
Бечки дани-5 година има
Драге Истеривачице, осим годишњице блога, стигла нам је и петогодишњица првог (и за сада јединог) јавног приказивања најкултнијег српског кратког играног филма свих времена-непоновљивих Бечких дана, алиас Ослобођене. Као потпуно савршенство филмског израза Чкибе Данци су остали несхваћени од разноразних селекционих комисија,а једино је непристрасна публика Фестивала студентског филма знала да препозна њихов прави квалитет. Ипак, не сумњам да ће доћи дан када ће Данци доживети ренесансу, а до тада ево мало слика из филма, као и дијалог листе култне сцене у атељеу. Уживајте !
АНРДИЈА: Нисам те чуо кад си ушла.
ДАНИЦА: Јесу ли све ове куће београдске?
АНДРИЈА: Ови наши овде хоће да им сликам њихове родне крајеве, ал' успем и Београд ту и тамо некоме да продам.
ДАНИЦА: Толике године се бавим уметношћу, а никад нисам умела ни кућу да нацртам.
АНДРИЈА: Лако је, дођи.
I kreće čoček...
Friday, October 17, 2008
Rezultati konačno
Drage isterivačice, ono što smo znali već više od mesec dana, konačno je i objavljeno na sajtu, a evo i saopštenja komisije:
IZVEŠTAJ KOMISIJE O IZBORU PROJEKATA PO KONKURSU ZA FINANSIRANjE RAZVOJA FILMSKOG SCENARIJA
17.10.2008.
Komisija Filmskog centra Srbije, izabrana da odluči o radovima koji su stigli na konkurs za materijalnu potporu u izradi budućih scenarija, u sastavu Milena Marković, Biljana Maksić i Bogdan Tirnanić, obavila je svoj zadatak sa malim zakašnjenjem.
To nije bio lak posao, jer je na konkurs stiglo devedeset radova.
Ali, Komisija je, ipak, savesno pročitala sve ''priloge'' vodeći o njima čak i kratke beleške. Mada pravila na tome ne insistiraju, ali ih karakter konkursa obavezuje, Komisija je odlučila da ne razmatra predloge za dokumentarne ili kratkometražne filmove, kao za one koji su priloženi kao gotovi scenariji ili čak kao knjige snimanja. Konkurs izričito navodi da mu je svrha materijalna potpora idejama (sinopsisima i sl.) za buduće filmske scenarije. O sudbini tih tekstova odlučivaće neka druga komisija, čiji nam je sastav nepoznat, osim u smislu da u njenom radu nećemo učestvovati.
Da konačno pređemo na odluke: Komisija je jednoglasno odlučila da u ''dalji postupak'' predloži sledeće tekstove:
1. Vladislava Vojnović ''Drugi krug''
2. Srđan Anđelić / Miodrag Ćertić ''VistaVision''
3. Vuk Ršumović ''Ničije dete''
4. Danilo Bećković ''Monte Zombie''
5. Saša Radojević ''Želja''
KOMISIJA ZA RAZVOJ FILMSKOG SCENARIJA:
Bogdan Tirnanić
Biljana Maksić
Milena Marković
Uz dodatak da je svaki scenario dobio po 4, a ne 5 hiljada eura kao pre 2,5 godine, što će reći da su sredstva sa 50 soma spala na 20.
Šta da vam kažem osim da bih voleo da vidim 'čak i beleške',koje su pravili, pa ću već u ponedeljak da zovem da pitam da li ih možda imaju u fcs-u.
Ono čime sam jako nezadovoljan je naš pristup celoj stvari, tj. materijal za konkurs smo prilično traljavo odradili i predali u poslednji čas. Timo smo se jako puno ogrešili o dragu nam Blek Ajvi i o više od dve godine rada na njoj. Neću da kažem da bismo dobili lovu da smo stvar napisali kako valja, to je potpuno nebitno. Bitno je da kada se negde prijavljujemo, kad u nešto ulazimo, onda, sestre, ili ćemo da dobro oznojimo guzice ili ne treba ni de se trtimo.
Mene je ovakav naš pristup veoma pogodio i razočarao i evo već više od mesec dana, svaki put kada pomislim na to osećam se jako,jako loše.
Zato od sada,ako ponovo nekad nešto budemo radili zajedno (što bih, uprkos svemu, ja veoma voleo), radićemo isključivo sa punim požrtvovanjem i posvećenošću ili ja u tome neću da učestvujem.
Uprkos svemu, nadam se pozitivnom ishodu kada je potencijalna realizacija Ivane u pitanju.
Go TruthBusters !
IZVEŠTAJ KOMISIJE O IZBORU PROJEKATA PO KONKURSU ZA FINANSIRANjE RAZVOJA FILMSKOG SCENARIJA
17.10.2008.
Komisija Filmskog centra Srbije, izabrana da odluči o radovima koji su stigli na konkurs za materijalnu potporu u izradi budućih scenarija, u sastavu Milena Marković, Biljana Maksić i Bogdan Tirnanić, obavila je svoj zadatak sa malim zakašnjenjem.
To nije bio lak posao, jer je na konkurs stiglo devedeset radova.
Ali, Komisija je, ipak, savesno pročitala sve ''priloge'' vodeći o njima čak i kratke beleške. Mada pravila na tome ne insistiraju, ali ih karakter konkursa obavezuje, Komisija je odlučila da ne razmatra predloge za dokumentarne ili kratkometražne filmove, kao za one koji su priloženi kao gotovi scenariji ili čak kao knjige snimanja. Konkurs izričito navodi da mu je svrha materijalna potpora idejama (sinopsisima i sl.) za buduće filmske scenarije. O sudbini tih tekstova odlučivaće neka druga komisija, čiji nam je sastav nepoznat, osim u smislu da u njenom radu nećemo učestvovati.
Da konačno pređemo na odluke: Komisija je jednoglasno odlučila da u ''dalji postupak'' predloži sledeće tekstove:
1. Vladislava Vojnović ''Drugi krug''
2. Srđan Anđelić / Miodrag Ćertić ''VistaVision''
3. Vuk Ršumović ''Ničije dete''
4. Danilo Bećković ''Monte Zombie''
5. Saša Radojević ''Želja''
KOMISIJA ZA RAZVOJ FILMSKOG SCENARIJA:
Bogdan Tirnanić
Biljana Maksić
Milena Marković
Uz dodatak da je svaki scenario dobio po 4, a ne 5 hiljada eura kao pre 2,5 godine, što će reći da su sredstva sa 50 soma spala na 20.
Šta da vam kažem osim da bih voleo da vidim 'čak i beleške',koje su pravili, pa ću već u ponedeljak da zovem da pitam da li ih možda imaju u fcs-u.
Ono čime sam jako nezadovoljan je naš pristup celoj stvari, tj. materijal za konkurs smo prilično traljavo odradili i predali u poslednji čas. Timo smo se jako puno ogrešili o dragu nam Blek Ajvi i o više od dve godine rada na njoj. Neću da kažem da bismo dobili lovu da smo stvar napisali kako valja, to je potpuno nebitno. Bitno je da kada se negde prijavljujemo, kad u nešto ulazimo, onda, sestre, ili ćemo da dobro oznojimo guzice ili ne treba ni de se trtimo.
Mene je ovakav naš pristup veoma pogodio i razočarao i evo već više od mesec dana, svaki put kada pomislim na to osećam se jako,jako loše.
Zato od sada,ako ponovo nekad nešto budemo radili zajedno (što bih, uprkos svemu, ja veoma voleo), radićemo isključivo sa punim požrtvovanjem i posvećenošću ili ja u tome neću da učestvujem.
Uprkos svemu, nadam se pozitivnom ishodu kada je potencijalna realizacija Ivane u pitanju.
Go TruthBusters !
Thursday, October 9, 2008
Goran Markovic "Turneja"
Isterivaci,
napokon evo dobrog novog srpskog filma! Dogodio se! Toliko sam uzbudjena sto je film dobar, da sam cak u nadi da ce mozda oznaciti pocetak neceg novog - bas kao sto smo ustanovili da je film istog reditelja "Tito i Ja" oznacio kraj (ili krah) jedne bivse ere srpskog filma. Naravno ne mora da znaci, moze biti i izuzetak koj potvrdjuje pravilo, al' lepo je nadati se.
Razlog zasto mislim da moze da oznaci nesto novo je distanca od 15 godina koja sad postoji u odnosu na rat. Ljudima se utisci polako slezu, emocije smiruju, vid izostrava i moguce je praviti relevantne filmove o 90im. Sto mislim da je nasa (kinematografska, umetnicka) sudbina. Ne da svi treba da nahrle da se bave tom temom, ne da to treba da se uspostavi kao neki tematski imperativ, nego prosto prirodno je da sada kada (sta-god-ko-mislio) ipak imamo vremena da malo stanemo i razmislimo, prirodno je da pocnemo da razmisljamo i analiziramo ono sto se dogadjalo - svako iz svoje vizure i perspektive. Rat, ratni zlocini, dizelasi, sponzoruse, pevaljke, prangije, besna kola, sankcije, nestanci struje, redovi za hledb, inflacija, penzije od 1 marke, posela, gangovi, mafijaska i db-ovska ubistva... sve je to deo nasih zivota tj u nasem konkretnom slucaju, naseg odrastanja. I sada, kada smo odrasli, kada toga vise nema, kada vreme (koliko god svojih problema imalo) ipak dopusta da se duboko uzdahne i osvrne... cini mi se da je sada trenutak da sve to dodje na dnevni red.
E to mislim da mozda moze biti naredna epoha u srpskom filmu - i u tom smislu "Turneja" bi obelezila njen pocetak.
(ne kazem da ranije nije bilo filmova koji su se bavili 90im, ali osim Dragojevicevih oko kojih mozemo da se sporimo, nije bilo uspesnih)
"Turneja" daje jednu gradjansku, salonsku perspektivu na ono sto se dogadjalo u Bosni '93. Glumci su predstavljeni kao prilicni lezilebovici, sarlatani, ljudi nezainetersovani za politiku i bez preterane empatije prema ljudima koje rat direktno pogadja, koji trbuhom-za-kruhom (u zelji za brzom i lakom zaradom), odlaze da tezgare u ratom zahvacene predele Bosne, naivno verujuci da ce taj put biti brz i bezbedan. Sad da ipak naglasim: nisu predstavljeni kao totalni idioti, vise alkosi i kockari, eskapisti, dobronamerni klovnovi (osim Kicicevog lika koji je dat kao, recimo, umereni deveto-martovac). Naravno, tamo ih ceka rat i glumci upadaju u niz nedaca pre nego sto mogu da se, zauvek promenjeni, vrate u Beograd.
Simbolicno, dakle, ovo je opet Markovicev film o (ovaj put fatalnom) padu Beogradske gradjanske klase koja zauvek gubi svoju nevinost i bezbriznost koju je toliko sebicno zelela da sacuva i samim tim prestaje da bude (odigrava svoju poslednju predstavu - na kraju filma svetla se gase na glumce na pozornici).
Sve ostalo u filmu (rat; srbi, hrvati, muslimani) dato je upravo iz perspektive te klase: kao nejasno, bezumno, haoticno i besmisleno. Glumci su ono sto je svim zaracenim stranama zajednicko - svi ih prepoznaju i svi prema njima imaju manje ili vise milosti. A glumcima (beogradjanima i zagrepcanki) su svi manje isti: isti narod, iste fizionomije (tako da u magli zapravo nikad ne znas koja vojska ti prilazi), isti strahovi i iste teznje, iste vrline i mane.
A s druge strane, opet, za beogradske glumce Bosna je dzungla - carstvo nekakvih cudnih/smesnih/opasnih ljudi - drugacijih ljudi - koje Markovic priznaje da ne razume i ne stidi se da ismeva (potencijalni problem kod buduce publike) ali za koje u odredjenim trenucima filma pokazuje postovanje i empatiju i takvu iskrenu poniznost u odnosu na njihovu tragediju, kakva je retko, ako ikad, vidjena u nasem filmu.
Kao i uvek kod Markovica film, ipak, ostaje lokalan. On ima univerzalnu antiratnu poruku, ali vecina njegovog smeka, kao i obicno (Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Majstori Majstori itd) se zasniva kako na finim, spot-on, tako i na over-the-top komentarima mentaliteta. Naravno, ne sa eksploatacijom njegove povrsinske manifestacije (kao kod npr Momcilovica) nego uglavnom sa razumevanjem njegove kompleksnosti.
Za glumu je najvaznije da se naglasi da "Turneja" predstavlja povratak tzv "ansambl kasta" u nas film. Sve su glumacka imena, ali niko nije prerazmahan, nasmiran ili u prvom planu. S izuzetkom Mire Furlan (malo povisen, patetican ton) i samo ponekad Taleta (koj glumi samog sebe), svi su uspeli da pogode istu glumacku notu, te da nesebicno ostanu uspesni kao grupa, a ne pojedinacno istaknuti. Sve epizode (s izuzetkom pateticnog i preteranog Cvetkovica) su fenomenalne, ima par remek dela a i par genijalnih statista sa zadatkom na nivou "keve" iz Majstora!
Naravno, "Turneja" nije film bez mana. Ali trenutno, imajuci u vidu kakvih smo se sve govana nagledali u poslednje vreme, ni ne zelim o njima da pisem. Takodje, "Turneja" nije neki film-novog-vremena, pristup reziji je klasican ako hocemo da budemo dobronamerni a zastareo ako smo strogi.
Ali "Turneja" je film. Pocetak, sredina, kraj, likovi, tema, ideja... the whole shebang! a onima kojima "legne" - i mnogo vise od toga.
napokon evo dobrog novog srpskog filma! Dogodio se! Toliko sam uzbudjena sto je film dobar, da sam cak u nadi da ce mozda oznaciti pocetak neceg novog - bas kao sto smo ustanovili da je film istog reditelja "Tito i Ja" oznacio kraj (ili krah) jedne bivse ere srpskog filma. Naravno ne mora da znaci, moze biti i izuzetak koj potvrdjuje pravilo, al' lepo je nadati se.
Razlog zasto mislim da moze da oznaci nesto novo je distanca od 15 godina koja sad postoji u odnosu na rat. Ljudima se utisci polako slezu, emocije smiruju, vid izostrava i moguce je praviti relevantne filmove o 90im. Sto mislim da je nasa (kinematografska, umetnicka) sudbina. Ne da svi treba da nahrle da se bave tom temom, ne da to treba da se uspostavi kao neki tematski imperativ, nego prosto prirodno je da sada kada (sta-god-ko-mislio) ipak imamo vremena da malo stanemo i razmislimo, prirodno je da pocnemo da razmisljamo i analiziramo ono sto se dogadjalo - svako iz svoje vizure i perspektive. Rat, ratni zlocini, dizelasi, sponzoruse, pevaljke, prangije, besna kola, sankcije, nestanci struje, redovi za hledb, inflacija, penzije od 1 marke, posela, gangovi, mafijaska i db-ovska ubistva... sve je to deo nasih zivota tj u nasem konkretnom slucaju, naseg odrastanja. I sada, kada smo odrasli, kada toga vise nema, kada vreme (koliko god svojih problema imalo) ipak dopusta da se duboko uzdahne i osvrne... cini mi se da je sada trenutak da sve to dodje na dnevni red.
E to mislim da mozda moze biti naredna epoha u srpskom filmu - i u tom smislu "Turneja" bi obelezila njen pocetak.
(ne kazem da ranije nije bilo filmova koji su se bavili 90im, ali osim Dragojevicevih oko kojih mozemo da se sporimo, nije bilo uspesnih)
"Turneja" daje jednu gradjansku, salonsku perspektivu na ono sto se dogadjalo u Bosni '93. Glumci su predstavljeni kao prilicni lezilebovici, sarlatani, ljudi nezainetersovani za politiku i bez preterane empatije prema ljudima koje rat direktno pogadja, koji trbuhom-za-kruhom (u zelji za brzom i lakom zaradom), odlaze da tezgare u ratom zahvacene predele Bosne, naivno verujuci da ce taj put biti brz i bezbedan. Sad da ipak naglasim: nisu predstavljeni kao totalni idioti, vise alkosi i kockari, eskapisti, dobronamerni klovnovi (osim Kicicevog lika koji je dat kao, recimo, umereni deveto-martovac). Naravno, tamo ih ceka rat i glumci upadaju u niz nedaca pre nego sto mogu da se, zauvek promenjeni, vrate u Beograd.
Simbolicno, dakle, ovo je opet Markovicev film o (ovaj put fatalnom) padu Beogradske gradjanske klase koja zauvek gubi svoju nevinost i bezbriznost koju je toliko sebicno zelela da sacuva i samim tim prestaje da bude (odigrava svoju poslednju predstavu - na kraju filma svetla se gase na glumce na pozornici).
Sve ostalo u filmu (rat; srbi, hrvati, muslimani) dato je upravo iz perspektive te klase: kao nejasno, bezumno, haoticno i besmisleno. Glumci su ono sto je svim zaracenim stranama zajednicko - svi ih prepoznaju i svi prema njima imaju manje ili vise milosti. A glumcima (beogradjanima i zagrepcanki) su svi manje isti: isti narod, iste fizionomije (tako da u magli zapravo nikad ne znas koja vojska ti prilazi), isti strahovi i iste teznje, iste vrline i mane.
A s druge strane, opet, za beogradske glumce Bosna je dzungla - carstvo nekakvih cudnih/smesnih/opasnih ljudi - drugacijih ljudi - koje Markovic priznaje da ne razume i ne stidi se da ismeva (potencijalni problem kod buduce publike) ali za koje u odredjenim trenucima filma pokazuje postovanje i empatiju i takvu iskrenu poniznost u odnosu na njihovu tragediju, kakva je retko, ako ikad, vidjena u nasem filmu.
Kao i uvek kod Markovica film, ipak, ostaje lokalan. On ima univerzalnu antiratnu poruku, ali vecina njegovog smeka, kao i obicno (Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Majstori Majstori itd) se zasniva kako na finim, spot-on, tako i na over-the-top komentarima mentaliteta. Naravno, ne sa eksploatacijom njegove povrsinske manifestacije (kao kod npr Momcilovica) nego uglavnom sa razumevanjem njegove kompleksnosti.
Za glumu je najvaznije da se naglasi da "Turneja" predstavlja povratak tzv "ansambl kasta" u nas film. Sve su glumacka imena, ali niko nije prerazmahan, nasmiran ili u prvom planu. S izuzetkom Mire Furlan (malo povisen, patetican ton) i samo ponekad Taleta (koj glumi samog sebe), svi su uspeli da pogode istu glumacku notu, te da nesebicno ostanu uspesni kao grupa, a ne pojedinacno istaknuti. Sve epizode (s izuzetkom pateticnog i preteranog Cvetkovica) su fenomenalne, ima par remek dela a i par genijalnih statista sa zadatkom na nivou "keve" iz Majstora!
Naravno, "Turneja" nije film bez mana. Ali trenutno, imajuci u vidu kakvih smo se sve govana nagledali u poslednje vreme, ni ne zelim o njima da pisem. Takodje, "Turneja" nije neki film-novog-vremena, pristup reziji je klasican ako hocemo da budemo dobronamerni a zastareo ako smo strogi.
Ali "Turneja" je film. Pocetak, sredina, kraj, likovi, tema, ideja... the whole shebang! a onima kojima "legne" - i mnogo vise od toga.
Tuesday, October 7, 2008
Godina Pravednickog Isterivanja
Drage sestre, drugarice,
verovali ili ne, blizi se godisnjica postojanja naseg bloga. Jedno sigurno tri, cetiri godine smo se dogovarali, pregovarali i odugovlacili, a ondak... u ponedeljak 29. oktobra 2007. godine, na ovoj www adresi zablistao je...
"PRVI POST !
Samo da vidimo da li radi ! Long live truth busters & sisters friends!
Објавио MPK Power у 4:33 PM 2 komentara"
Cinjenica da se nas blog dogodio i da, uprkos povermenim suvim periodima, on i dalje funkcionise, uliva mi nadu da ipak nismo totalne lenstine i lezilebovici. Osim toga, zavrsili smo i Black Ivy a, nedavno, Krris je diplomirala!!!
Nas blog je tokom godine rastao i privukao paznju ne samo ljudi koje smo molili i emotivno ucenjivali da ponekad nesto procitaju i napisu, vec i dvoje-troje potpuno slucajnih posetilaca!
Zato (a i iz generalne ljubavi prema vama i vinu) predlazem da uprilicimo malu proslavu povodom godisnjice naseg bloga! To moze da bude movie marathon (tema npr filmovi o isterivanju pravde tipa Serpiko) ili neka mini zurka u npr Brodu.
A do tada... vidimo se sledeceg vikenda na movie night chez moi or luzerka!
Subscribe to:
Posts (Atom)