'Non ti muovere' sulla tavola iliti na stolu !

Apropo sukoba polova od pre neko vece /za neupucene tema su bili sitni i manje sitni crush-ovi na druge osobe, za vreme dok si u vezi,koraci, koji smeju i ne smeju pritom da se ucine,priznati to ili ne partneru, vecna potraga za idealnim partnerom i sl/ kao i apropo one rasprave na stepenicama na trgu u Rimu od pre 5 godina, koju imadoh sa Ivy M, red je da vec jednom 'stavimo na sto' il mio carissimo Non ti muovere !
U kritikama i po forumima raskomadan kao u najmanju ruku ideoloski krajnje problematican, musko-sovinisticki, cak nasilnicki, gde je glavni junak najveci moguci muski sebicnjak i kukavica,koji je zarad svog dupeta ni najmanje ne obraca paznju na osecanja zena oko sebe,Non ti muovere je za mene jedan od najboljih, a svakako film sa kojim sam se najvise saziveo u poslednjih nekoliko godina. /gledao ga bar 4 puta/ A za mene bar nikako ne mozete da kazete da nisam iskreni,tvrdokorni, deep down feminista.
Pa, da li je onda realno da se lozim na ljubavnu pricu,koja pocinje tako sto on nju siluje !? /ja cak negiram da je to uopste bilo silovanje-hehe/ Da li je moguce da stvarno mislim da je Penelopu na kraju zapravo ucinio srecnom? I sto je najgore, da li sam stvarno spreman da tvrdim da posle svega sta je taj covek uradio, on snazno i iskreno voli svoju zenu /i cerku, naravno/ i da ju je zapravo uvek i voleo. I da pristajem na autorsku tezu saosecanja sa njim i podrzavanjem njegovog puta ka katarzi.
I kako se,bre, lozim na film toliko prenatrpan stereotipima da se granici sa spanskom serijom?
E, pa moguce je sve to ! /dobro, ovo poslednje naravno da je moguce :)/
A, sad da ne spadne da se svadjam sa samim sobom, nestrpljivo cekam vase komentare, pa da vidmo kom opanci, kom obojci.
Cisto jos da kazem da je film radjen po romanu zene od reditelja i gl. glumca Sergia Castellita, Margaret Macantini, koja je bila i koscenarista /btw, starija od njega i nije promenila prezime, ha/. Video sam joj i sliku, znaci zena je prototip feministicke lepote./roman sam citao na preskok, moracu detaljnije/ Pritom je riba polu Italijanka, polu Irkinja!? Pa, ta mora da prezire katolicanstvo i sve sto ga prati, bar duplo koliko mi mrzimo pahomijanstvo, uprkos replikama tipa 'Bog ne postoji'- 'Speriamo, caro mio.Speriamo'.

Okej,razlog sto mi se te dopada je i taj politicki-balvan, a ne prst u oko-deo price, koji kao da smo Iva & ja radili. Mislim, glavna junakinja se zove Italia ! Pa, to ni u Oslobodjenoj ne bi proslo. Radnja se deseva krajem sedamdesetih/pocetkom osmadesetih, veoma turbulentnom priodu po Italiju /kao drzavu, ne Penelopu Kruz/ evro itegracije, odbacivanje tradicionalnih katolickih 'vrednosti', ubistvo Alda Mora, menjanje vlada na 6 meseci, bla, bla, sve idelano for povlaciti paralele sa Srbajzerom danas & saziveti se. Cekam vase komentare.