Who the Fuck is Milos Brankovic (& who the fuck cares)

Evo, upravo dadoh 500dindzi za dve karte i (ne)odgledah glupavog M.B.
Toliko je film smorio da to nije pametno. Uzasno sam se trudila da ga odgledam do kraja kako bi moj "prikaz" imao legitimitet, al' dzaba.

Elem, M.B. je pokusaj "revenge fantazije", obican ortak, good guy, roka gomilu negativaca koji su mu se direktno ili indirektno zamerili i prenosno se obracunava sa sistemom.

I to je cool. Pravi frejm za serbija tudej. Ima cak i taj "black ivy" momenat: ortak je student arhitekture :) Znaci, u tom smislu, rispekt, nije neki eskapizam, gistrifikacija itd, nego se taj covek reditelj lepo, fino, posteno obracunava sa onime sto mu smeta chez noi, 2008 AD.

Ima neceg dobrog u kompoziciji kadrova, neki talenat reditelja ili DPa se tu promolio, malo tu nesto zamirise na film umesto, as usual, na spansku seriju.

Fotografija koju tolko nahvalise je whatever, deluje ti kao da si u Kinoteci i gledas film iz 60ih, ne znam da li je to do projektora, trt mrt, al' u svakom slucaju ne moze se sad tu govoriti o nekoj kao vau fotografiji.

(digresija, izvinte, evo sad ide na TVu, MB je imao premijeru u Ster (aka Delta) Cinemas. a ha ha ha ha - pa dobro, to je malo duhovito)

Whatelse? Ne znam... sigurno postoji jos nesto pozitivno u vezi filma, al' sad mi ne pada na pamet.

E, sad, takozvane mane.

Ja ne verujem, i zao mi je to da kazem, ali scenario je opet katastrofa (dobio nagradu za scenario u Vrnjackoj Banji). Pazi, naravno da je to bolje od nekih Konja Vranih itd, ali to se valjda podrazumeva. Prica neka postoji, ali je vrlo nespretno ispricana, dosadna, dijalozi idiotski, situacije nerealne, stepen stilizacije neravnomeran itd.

Film se, kao, eksplicitno bavi nasom sadasnjoscu a, ono, zapravo, veze nema
sa stvarnoscu. Ok, stilizaciju kao takvu postujem, ali ona mora da ima neki sistem, neku svoju unutrasnju logiku (koja je komunikativna, naravno).
Imam utisak da stilizacija nije bila cilj (mada se namerno islo na npr noir, preterivanje itd) vec da se ne ume bolje, da prosto covek nije umeo bolje to da napise/rezira. Reference na noir su npr samo u pojedinim kostima, mozda fotografiji... scenografija je mahom realisticna, gluma od-coveka-do-coveka itd. Znaci nema tu neki stilizovani univerzum (kao npr "Brick") nego je sve tako proizvoljno i... pa... glupo.

Ali ono sto mi je u stvari najinteresantnije bilo je ko je u filmu identifikovan kao neprijatelj. Dakle, ko su ti ljudi koji su krivci za patnju everymana Milosa Brankovica i koje treba poubijati?

Ok, tu su kriminalci. Tu je i korumpirana murja. Pominju se, naravno, i kapitalisti, ministri, reklame... ceo paket.

Ali najveci NAJVECI krivci su

1. ateisti
2. pederi
3. jevreji

1. ateisti: nevladina organizacija (naravno!) koja se zove "Udruzenje Ateista" i koju vode dve karikirane, odvratne, zle lezbejke.

2.&3: zli profesor arhitekture Egon Koen, peder, koj jebe sina svoje sestre.

Znaci mene to plasi. Mene plasi da se od para od naseg poreza snima film sa takvim implikacijama. Kazem sebi, mozda je to slucajno i bez zadnje namere... Al' brate, nije slucajno! Ne zove se tebi najodvratniji negativac u filmu slucajno "Egon Koen".

Evo, sad slusam na TVu, film je dobio prve pare na konkursu kad su u ziriju bili Vojnov, Dragojevic i promace mi ko jos. Pa mozda ja gresim, ali nisu oni budale da nisu svesni cemu daju pare!

Al' onda makar da kazes da je film uzasno uzbudljiv, dobar, a ovo je kao u drugom planu, promalja se... Nego ne! Film je bulja dosadna a ovo ti sve vreme kopa oci!

Evo sad jos kazu da je film na nekom festivalu kod nas (tipa Cinema City ili sta vec) dobio nagradu publike.

I samo jos da dodam da je nas Milos Brankovic stari Beogradjanin iz neke popovske porodice, vrlo je pravoveran i bogougodan, drzi sliku majke i popa u novcaniku.

E, da, to je jos jedna kao "ideoloska" linija filma: Milos Brankovic je jedini strejt ortak seksualno, svi ostali su seksualno "devijantni": lezbejke, pederi, sado-mazo kripovi itd. Znaci, svakog negativca krasi nesto sto reditelj cita kao seksualnu izopacenost. Tako da sve to meni malo mirise na ono da jevrejske zene puse karu a nemice-arijevke furaju samo manastirku.

Tako da ne znam sta da vam kazem. Navikli smo vec na to tresiranje nevladinih organizacija, na taj "desnicarki smek" koj provejava ili preovladava u skoro svim nasim filmovima (od "priznali su pedere pa ce i nas pedofile" u 8 1/2 do "na lepom plavom Dunavu") ali ovaj film ipak ide korak dalje. Ipak prelazi tu liniju ideoloskog podteksta (ponekad i spontanog) i ulazi u teritoriju samozaljubljene ostrascenosti, mrznje prema drugom, narcisoidne ubedjenosti u sopstvenu pravicnost...

Zao mi je sto film nisam odgledala do kraja i uvek me grize savest da se nisam, ipak, nesto ogresila o autora, ali cisto sumnjam...

c 4 yrself

I najbolji noviji srpski film je....

Howdy peeps!
Elem, vrlo su mi zanimljivi rezultati ove nase "naj new serbishen film" ankete. Prvo mesto dele "Kengur" i "Neki drugi" sa po 4 glasa, slede Apsolutnih 100 (3) i Sutra ujutru (2 glasa). "Klopka" se nije proslavila - zero votes...

Dakle, uzasno me zanima koji su to "neki drugi"? Sejtan, Milos Brankovic, Munje... ne znam... Znam da je glasanje anonimno, pa mozete anonimno i da ostavite komentar :) ali pliz napisite koji drugi & zasto!

A naravno i ostali... zasto kengur, zasto tomoromorning?

Ja sam, npr, glasala za apsolutnih 100.
Evo zasto:
Prica stoji. Jednostavna je i stoji. Ima pocetak, sredinu i kraj. Rezija je sasvim ok, isprati tu pricu sasvim korektno. Gluma takodje ok. Vuk Kostic je odlican.
E sad, ima taj film svojih mada, jasta! Lik Pauline Manov je malo onako, nije bas ispracen do kraja. Deo sa rokanjem krimosa je malo naivan, glupkast. Film ne postize neki vrhunac, ne izaziva emocije, ne osecamo preteranu empatiju sa likovima...
Kapiram da su neki drugi filmovi u pojedinacnim aspektima bolji od Apsolutnih 100, ali ni jedan drugi (po meni) nije postigao tu ujednacenost/kompletnost.

Pa sad udrite, pa da actually imamo produktivno/pozitivnu pricu o jadnoj-nasoj-kinematografiji!

Cepanje radikala-plačući u EU

E, pa, sestre drugarice,posle 'evropskog Palme', dočekasmo i to da se pojaviše i 'evropski radikali'. Đeneral Božidar Delić plače kao kiša, kaže da bi za Šešelja život dao, al' kad je došlo da se bira Šešelj ili Srbija, on ipak izabra Srbiju ! Evropsku, naravno. Nešto pre grotesnog Delića, i 'grobari', najveći borci za slobodu Karadžića,koji pre toga krv proliše i Beograd izlomiše, pred meč sa Fenerom, izdaše saopštenje u fazonu- Mi smo dokazali koliki smo patrioti, ali Liga šampiona je Liga šampiona i tu nema da mu se skandira ime. Naravno, nisu ušli u LŠ, ali i sama prilika da se u istu uđe nadvladala je njihov 'dokazani patriotizam' što se kaže 'na keca'. I to za razliku od EU, LŠ je zaista klasična šarena laža za siromašne i to valjda najbolje pokazuje koliko su oni, koji su nas godinama nazivali izdajnicima, zapravo spremni da se prvi 'za sitne pare' odrenku svega i svakoga u koga veruju. Koliko ih čovek mrzi, toliko ih i žali. Meni je došlo da plačem zajedno sa onim nesrećnim Delićem. Pa, nismo li i mi glasali za Tadića i DS onoliko? To mu,sestre, dođe na isto. Zbog EU, bar na neki način, bar u tom trenutku izbora, odrekli smo se gomile stvari u koje verujemo. Pristali smo na filosofiju nema veze, šta je bilo bilo je, ne jurimo krivce, ne isterujemo pravdu, idemo svi zajedno u Evropu, svako ko želi da nam se priključi u bilo kom trenutku dobrodošao je.I Palma. I Dačić. I Mrkonja. I Nikolić. Svi. Ne reče li Đilas da računa podjednako i na Vučića i na Srbljanovićku? Divno. Tako, cepanje radikala zapravo znači i kraj jednog perioda u kome je kao postojala neka opasnost da se 'vratimo u devedesete'. Naravno, to su bili samo đavli od papira.I naravno znali smo to. I naravno rezultat je još poodavno poznat- I mi i oni ćemo pod ruku plačući u EU dok nas ponosno predvode Tadić, Jeremić, Šaper,Krstić,'premijer' Cvetković.... Ej, premijer Cvetković ! Hehehehehe....Buhuhuhuhu !

Sve ono dobro u novim srpskim filmovima...

Ajmo, sestre isterivačice, da primenimo malo jing-jang fazon i da probamo da iscedimo što je više moguće dobrih momenata u srpskoj risent filmografiji. Daklem, evo liste (po redu kako su mi padali napamet) i mojih utisaka:

1.Ljubav & Drugi zločini-dobra je špica. Nije loša i ona scena kada lupa kola Bakočeviću. Uopšte, dobro je bilo videti Bakočevića on the screen again.

2.Na LP Dunavu-pa, ja sam se radovao tolikoj količini domaće golotinje i uopšte tim treš-porno momentima. Dobar mi je odnos Bosiljčić i Gerda i ona scena orgazam, orgazam ! I gotivno je što ima toliko potpunog idiotluka da se od srca smeješ u par trenutaka, a imaš i nekoliko situacija da ne možeš da veruješ šta gledaš-

3.Miloš Branković-nisam gledao,ko jeste nek ga cedi

4.Hadersfild-Auh. Ajde pomagajte,ako boga znate...

5.Čarlston za Ognjenku-E, pa tu već ima podobrih stvari. Dobri su specijalni efekti, nije loša muzika. Dobar mi je početak priče. Dobar mi je taj neki muško-fantazirajući feminizam, o kome je dolfie pričala svojevremeno. Dobri su mi Kapičić i Jezdić i kao likovi i kao kasting. Dobra mi je scena trpačine. Dobar mi je deda Bisa. I tako...

6.Sutra ujutru-Tu mi je mnogo dobra Nada Šargin. I Fekmiju mi nije loš. I ja sam jebi ga osetio neku emociju tom celog filma. I dobra mi je scena kada trči za njim na kraju. Jebi ga, tako je.

7.Klopka-dobro mi je što je to kao neki pokušaj trilera. I kao Nataša Ninković mi nije bila loša. Valjda.

8.Sedam i po-pomagajte, malo sam zaboravio. Ona prva priča sa Maradonom je valjda imala neke smešne momente.

9.Konji vrani-nisam gledao, nažalost. Mada sam čuo da je otvorio neki festival u Albaniji.