Wednesday, March 12, 2008
12. mart 2003.
Dolfie je došla do mene. Trebalo je da idemo na čas medija na FDU, ali smo imali vremena, pa smo odlučili da se šetamo po Knezu. Bio je divan dan. Pričali smo o Bečkim danima i kako treba da nađemo pare da idemo u Bugarsku da razvijemo materijal. A onda smo se odjednom izgubili. Pokušao sam da je okrenem, ali su mreže pale. Sudario sam sa devojkom mog komšije. Bila je izbezumljena...Jesi čuo?
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
Neverovatno kako neke stvari znas da ces da pamtis ceo zivot.
Ja sam zastala kod jednog od onih standova u knezu sto prodaju casopise i razglednice i tu smo se, nekako, izgubili.
Onda sam otisla do Konja - telefoni nisu radili - sela na onaj zidic - bila je cudna atmosfera, jedna od onih nesto-nije-u-redu-ali-ne-znas-tacno-sta i onda je tel zazvonio, May Price je uspela da me dobije... "jesi cula?"
Onda smo se ipak pronasli MPKP & myself i, secas se, otisli smo do zgrade vlade i murja se valjda jos uvek nije dobro organizovala pa smo prisli bas blizu... sad su na taj prolaz stavili zicanu ogradu...
Da, došli smo skroz do mesta ubistva i to sve odozgo pored monumenta. (da, sad je ograda tu, video sam danas) Mislim da nam je neko iz obezbeđenja nešto i prikenjao, ali se ne sećam najbolje. Znam da smo se onda spustili do železničke stanice da ti sačekaš neki tramvaj šta li. Bili smo i očajni i besni, al' pre svega nekako pogubljeni, pričali smo sve nešto bez veze. Sećam se da si htela da idemo na čas medija da se obračunamo sa nekim pro-koštunica nastrojenim studentima, sa kojima smo se već bili pokačili na prethodnom času...
e da, ja taj dan iz nekog razloga nisam išla na fakultet, nego sam blejala kući gledala neku seriju i tako...
a mika me je zvao prvi da mi javi, al' sam ga poslala u pm, jer ima običaj da me zove telefonom i zajebava. prosto mu nisam verovala. nisam htela.
e onda je telefon počeo da zvoni...
Ljudi iz obezbedjenja su nas videli, to je ono sto je bilo bizar, jer nam niko nista nije prikenjao i tek kad smo bas prisli neki tip je izvalio da smo ipak sumnjivi pa nas je, opet cudno, vrlo ljubazno vratio natrag.
Ja sam ogradu videla pre nekih mesec dana kad smo se tu setali i bas sam Marku prepricavala dogadjaje od tog dana i kao uvuda smo sisli - kad ono ograda!
Secam se i ja da smo cekali 12icu na zeleznickoj i jos tad caprili kako treba otici iz zemlje...
Post a Comment