Gala forever !

E, pa drage sestre, osim antologijskih 'Sestara drugarica', sa kojim se svesrdno identifikovasmo,upravo sam skinuo sa neta i drugi Galin mega femi-hit 'Ljubavi ne znam ime', širokim masama poznat po refrenu 'Samo mi daj jedan vreli polubac za kraj...' Kako ne znam da postavim muzički fajl na naše blogče (ako je to uopšte moguće), želim da podelim sa vama Galine stihove u pisanoj formi. Pa, uživajte !

Ljubavi ne znam ime

Nisam ti tražila da me shvatiš
Ni očekivala da prihvatiš
Sva ona ludovanja u mojoj glavi
Kada me pamet napusti.

U meni video si magičnu ženu
Koja bi tebi da se prepusti
A dala sam ti samo svoje telo
I drugi su me tako imali.

Samo mi daj, jedan vreli poljubac za kraj
Kriva sam, znam, ma ne treba mi oproštaj !

Ja nisam žena koja ume da pati
I nikad nisam znala plakati
U mojoj glavi, dušo, stanuju gosti
Samo me oni mogu shvatiti.

Samo mi daj, jedan vreli poljubac za kraj
Kriva sam, znam, ma ne treba mi oproštaj !
Ljubavi ne znam ime, idi - zaboravi me
Ne želim ja u raj, drugoj opraštaj !

najmilija fobijo

sestre drugarice, truth bustersi, besmisleni internet surfing je keva.
naletela sam pre neko veče na spisak (pretpostavljam ne konačan) svih fobija...
pojedini su mi genijalni, tipa strah od Engleza, engleskog jezika i kulture, ili strah od hodanja, strah od cveća (mada posle gledanja Happeninga, nije da mi je svejedno;)), strah od knjiga, od malih stvari, belog luka (kikikiki), jevreja, strah od rada i... u stvari veći deo spiska su potpuno kretenski strahovi... ali krenula sam da se tražim i da se prebrojavam. bez blama priznajem da sam vlasnica sledećih fobija: Zoophobia (blaži oblik, al mora da se pomene, da se ne lažemo odmah na početku), Acrophobia, Cynophobia (mada uz Boleta i Lazu sve manje i manje), Macrophobia, Tachophobia... mogla bih da dodam i neki oblik Agoraphobia, a pošto mrzim da vozim ajd da napišem i Amaxophobia.

Achluophobia - Fear of darkness.
Acousticophobia - Fear of noise.
Acrophobia - Fear of heights.
Agoraphobia - Fear of open spaces or of being in crowded places.
Ailurophobia - Fear of cats.
Alektorophobia - Fear of chickens.
Alliumphobia - Fear of garlic.
Allodoxaphobia - Fear of opinions.
Altophobia - Fear of heights.
Amaxophobia - Fear of riding in a car.
Ambulophobia - Fear of walking.
Ancraophobia or Anemophobia - Fear of wind.
Androphobia - Fear of men.
Anglophobia - Fear of England, English culture, etc.
Anthrophobia - Fear of flowers.
Antlophobia - Fear of floods.
Anuptaphobia - Fear of staying single.
Apeirophobia - Fear of infinity.
Aphenphosmphobia - Fear of being touched.
Apiphobia - Fear of bees.
Apotemnophobia - Fear of persons with amputations.
Arachnephobia/Arachnophobia - Fear of spiders.
Arithmophobia - Fear of numbers.
Arrhenphobia - Fear of men.
Arsonphobia - Fear of fire.
Astraphobia/Astrapophobia - Fear of thunder and lightning.
Astrophobia - Fear of stars/space.
Ataxophobia - Fear of disorder or untidiness.
Atelophobia - Fear of imperfection.
Athazagoraphobia - Fear of being forgotton or ignored or forgetting.
Atychiphobia - Fear of failure.
Aurophobia - Fear of gold.
Automatonophobia - Fear of ventriloquist's dummies, animatronic creatures, wax statues
Automysophobia - Fear of being dirty.
Autophobia - Fear of being alone or of oneself.
Aviophobia/Aviatophobia - Fear of flying.
Bacillophobia - Fear of microbes.
Bacteriophobia - Fear of bacteria.
Bathmophobia - Fear of stairs or steep slopes.
Batophobia - Fear of heights.
Batrachophobia - Fear of amphibians (like frogs)
Belonephobia - Fear of pins and needles.
Bibliophobia - Fear of books.
Botanophobia - Fear of plants.
Brontophobia - Fear of thunder and lightning.
Cacophobia - Fear of ugliness.
Cainophobia/Cainotophobia - Fear of newness, novelty.
Caligynephobia - Fear of beautiful women.
Carnophobia - Fear of meat.
Catagelophobia - Fear of being ridiculed.
Catoptrophobia - Fear of mirrors.
Cenophobia / Centophobia - Fear of new things or ideas.
Ceraunophobia - Fear of thunder.
Chaetophobia - Fear of hair.
Chionophobia - Fear of snow.
Chiraptophobia - Fear of being touched.
Chirophobia - Fear of hands.
Chorophobia - Fear of dancing.
Chrometophobia/Chrematophobia - Fear of money.
Chromophobia/Chromatophobia - Fear of colors.
Chronomentrophobia - Fear of clocks.
Cibophobia/Sitophobia/Sitiophobia - Fear of food.
Claustrophobia - Fear of confined spaces.
Climacophobia - Fear of stairs.
Clinophobia - Fear of going to bed.
Coimetrophobia - Fear of cemeteries.
Coulrophobia - Fear of clowns.
Cyberphobia - Fear of computers.
Cyclophobia - Fear of bicycles.
Cymophobia - Fear of waves.
Cynophobia - Fear of dogs.
Demophobia - Fear of crowds.
Dendrophobia - Fear of trees.
Dentophobia - Fear of dentists.
Didaskaleinophobia - Fear of going to school.
Dipsophobia - Fear of drinking.
Dishabiliophobia - Fear of undressing in front of someone.
Dromophobia - Fear of crossing streets.
Eisoptrophobia - Fear of mirrors.
Elurophobia - Fear of cats.
Emetophobia - Fear of vomiting.
Entomophobia - Fear of insects.
Ephebiphobia - Fear of teenagers.
Epistaxiophobia - Fear of nosebleeds.
Equinophobia - Fear of horses.
Ergophobia - Fear of work.
Felinophobia - Fear of cats.
Gamophobia - Fear of marriage.
Geliophobia - Fear of laughter.
Genophobia - Fear of sex.
Gephyrophobia, Gephydrophobia, or Gephysrophobia - Fear of crossing bridges.
Gerascophobia - Fear of growing old.
Glossophobia - Fear of speaking in public or of trying to speak.
Gynephobia/Gynophobia - Fear of women.
Haphephobia/Haptephobia - Fear of being touched.
Harpaxophobia - Fear of being robbed.
Heliophobia - Fear of the sun.
Hemophobia/Hemaphobia/Hematophobia - Fear of blood.
Hierophobia - Fear of priests or sacred things.
Hominophobia - Fear of men.
Hylophobia - Fear of forests.
Iatrophobia - Fear of doctors.
Ichthyophobia - Fear of fish.
Judeophobia - Fear of Jews.
Keraunophobia - Fear of thunder and lightning.
Kymophobia - Fear of waves.
Lachanophobia - Fear of vegetables.
Ligyrophobia - Fear of loud noises.
Limnophobia - Fear of lakes.
Liticaphobia - Fear of lawsuits.
Lockiophobia - Fear of childbirth.
Logizomechanophobia - Fear of computers.
Logophobia - Fear of words.
Lygophobia - Fear of darkness.
Macrophobia - Fear of long waits.
Mageirocophobia - Fear of cooking.
Maieusiophobia - Fear of childbirth.
Megalophobia - Fear of large things.
Melissophobia - Fear of bees.
Methyphobia - Fear of alcohol.
Microphobia - Fear of small things.
Misophobia - Fear of being contaminated with dirt/germs.
Monophobia - Fear of solitude or being alone.
Motorphobia - Fear of automobiles.
Musophobia/Murophobia - Fear of mice.
Necrophobia - Fear of death / dead things.
Neophobia - Fear of anything new.
Nosocomephobia - Fear of hospitals.
Numerophobia - Fear of numbers.
Ochlophobia - Fear of crowds or mobs.
Ophidiophobia - Fear of snakes.
Ophthalmophobia - Fear of being stared at.
Ornithophobia - Fear of birds.
Pedophobia - Fear of children.
Peladophobia - Fear of bald people.
Phasmophobia - Fear of ghosts.
Placophobia - Fear of tombstones.
Plutophobia - Fear of wealth.
Pogonophobia - Fear of beards.
Potamophobia - Fear of rivers or running water.
Pteronophobia - Fear of being tickled by feathers.
Pupaphobia - fear of puppets.
Pyrophobia - Fear of fire.
Rhytiphobia - Fear of getting wrinkles.
Rupophobia - Fear of dirt.
Scolionophobia - Fear of school.
Selachophobia - Fear of sharks.
Sesquipedalophobia - Fear of long words.
Tachophobia - Fear of speed.
Technophobia - Fear of technology.
Telephonophobia - Fear of telephones.
Testophobia - Fear of taking tests.
Theophobia - Fear of gods or religion.
Trypanophobia - Fear of injections.
Venustraphobia - Fear of beautiful women.
Verbophobia - Fear of words.
Verminophobia - Fear of germs.
Vestiphobia - Fear of clothing.
Xenoglossophobia - Fear of foreign languages.
Zoophobia - Fear of animals.

ajde da vas čujem, da ne ispadnem najgora ludaja među pravednicima. koja je vaša omiljena fobija?

Pravda je spora ali dostizna (pod uslovom da je juris)

Neko je nekad rekao da je znacajan deo odrastanja to da naucis da biras svoje bitke. Po, sto bi amer rek'o, "you can't win 'em all" sistemu. Valjda s godinama skapiras da neke stvari ne mozes da promenis, ali ako uspes dovoljno da se fokusiras na one koje mozes, mozda i uspes da isteras neku pravdu.

A to je valjda, taj prokleti fokus, uvek bio nas (srpski) najveci problem. Od silnih ogromnih problema o kojima dumamo a koji nas prevazilaze (Kosovo, reprezentacija, EU, globalizacija itd) nikako da se koncentrisemo na nesto blisko i bitno, nesto ispred nase zgrade... nesto na sta stvarno mozemo da uticemo.

A i Srbija kao zemlja izgleda jos nije odrasla. Jos je taj adolescent koj se bori za sopstveni identitet, pa od te ogromne muke, kako da se fokusira na nesto konkretno.

Nego, sta me nagnalo na ovaj post...

Pratim u Blicu vec par dana reportaze o najnovijim dogadjajima u Milivoj Asner sagi.
Ako neko nije u toku - Milivoj Asner je nekadasnji sef ustaske policije u (Slavonskoj) Pozegi za vreme cije strahovlade je veliki broj Srba i Jevreja proteran iz svojih kuca i/ili deportovan u ustaske logore u kojima su muceni i neretko ubijani.
Milivoj Asner je cetvrti na listi najtrazenijih nacistickih zlocinaca (jevrejskog)Centra "Simon Vizental" a dokumentacija sakupljena protiv njega je sveobuhvatna i relevantna.
E sad, posle rata Asner je prebegao u Austriju, gde je do 1992. ziveo u Klagenfurtu kao Austrijski drzavljanin. '92. se, mrtav ladan, vratio u Hrvatsku, gde je ziveo sve do 2004. godine. Kada je hrvatsko tuzilastvo pod pritiskom Centra "Simon Vizental" podiglo optuznicu protiv Asnera, ovaj se vratio za Klagenfurt, pritom neometano prosavsi Hrvatsku granicu (i pored toga sto je bio na poternici). Austrijska vlada jos od 2004. godine odbija da izruci Asnera Hrvatskoj jer navodno nije zdravstveno sposoban da izdrzi sudjenje. Medjutim, reporter Engleskog tabloida Sun ga je slikao kako caska s Hrvatskom reprezentacijom u Austriji, sedi u kaficu, setka se gradom itd. Na osnovu ovih fotografija koje svedoce o dobrom zdravlju, Centar "Simon Vizental" angazovao se na pisanju zalbe Austrijskoj vladi i zahtevu za novo (nezavisno) medicinsko vestacenje.

A sta je po ovom slucaju, za svo ovo vreme, radila drzava Srbija na bilo kom nivou?

NISTA!

Apso-fuckin-lutely nada!

Sve sto je uradjeno, uradjeno je zahvaljujuci jevrejskom udruzenju.

E sad mene kopka zasto?
I plasim se da je to upravo iz te mentalitetske, infantilno-grandomanske filosofije po kojoj svetska nepravda ima presedan nad lokalnom. Po kojoj smo mi (ili oni koji nas predstavljaju) previse dobri da se bave nekim trivijalijama, vec radije hoce da vode globalne bitke (koje ne mogu da dobiju).

Postoji nesto ne samo kompleksaski, vec uzasno gubitnicki u celoj toj stvari. Umesto da se upregnemo da jednog nacistickog skota strpamo iza resetaka, da osetimo makar malu satisfakciju povodom te stvari, da pokazemo postovanje prema Asnerovim zrtvama (i generalno zrtvama fasizma) i njihovim porodicama, da se bar jednom nadjemo na pobednickoj/pravoj strani i tako pomognemo zacelivanju rana na tzv "nacionalnom ponosu"... mi zapostavljamo ovakva pitanja jer su nam... sta? previse minorna?
Nebitna?

E pa ja mislim da smo pobrkali prioritete.

I kao rezultat toga Amerika (ili ko god) ce i ovako i onako da sprovede kakvu god joj se cefne politiku na Balkanu, a Milivoj Asner ce da umre u Klagenfortu, slobodan i srecan.

A kad se to desi, Srbi ce naravno iz sve snage da kukaju kako je jos jedna nepravda izvrsena nad njima/nama.

A njihovi/nasi lideri ce da, bez blama i srama, koriste te nepravde u propagandne svrhe i u cilju raspirivanja rasne/etnicke ili verske mrznje.

Pravednicki Aktivizam

Lingvisticka (?) Opsesija Falusom

Nista posebno. Razmisljala sam o tome kako treba da smanjim psovanje i onda, nekako, skapirala da u nasem jeziku ogroman broj takozvanih psovki sadrzi rec ili derivat reci "kurac". Kapiram da je to "old news", ali ipak evo vrlo interesantnog spiska:


- Kurac (u smislu "ne valja, nije dobro": kakav je film? - ma, kurac.)

- Pusi kurac

- Popusis mi kurac

- Povuces me za kurac

- Kurcevit

- Nakurcen

- Bole me kurac

- Evo ti kurac

- Kurajber (ovo ne znam ni sta zanci)

- Jes' kurac (u smislu "nije")

- Koj' ti kurac?

- Uvalim ti kurac (ili "tuki" ili "kruti" itd)

- Idi u kurac

- Ides mi na kurac

- Skini mi se s kurca

- Kuronja

- Koj' ces kurac (u smislu "koj ces ti kurac tamo?")

- Sisaj kurac

- Nasisan kurca

- Napusiti (kurcem)

- Preko kurca

- Kurcina (u smislu "tesko sranje")

- 'Oces kurac (u smislu "neces)

- E, dokurca

...

Znaci, izvalite to bogatstvo znacenja! Od npr "preko kurca" (na silu, bezvoljno) do npr "skini mi se s kurca" (pusti me na miru)!!! Od "ides mi na kurac" (nerviras me) do "evo ti kurac" (ne dam ti nista)! Genijalno! A pritom sve se koristi maltene svakodnevno, nisu neke "egzoticne psovke".

Da li to ima u jos nekom jeziku?

U engleskom, npr, imaju dosta sinonima za kurac, ali ne i mnogo svakodnevnih psovki.

Padaju mi na pamet samo:
he's a dick (u smislu "on je seronja") i
"suck my cock" (retko se koristi).

Eto. Samo da podelim to sa vama.

Mirno spavaj,Jovice !

Zašto je Tadić izgovorio onu jezivu rečenicu o 'jednakosti u bolu'? Kome se on to obratio i zašto je baš otišao tako daleko? Razumem da se na neki način treba dodvoriti članstvu SPS-a, pogotovo lokalnim odborima, da sutra kad se formira Vlada ne dođe do nekog većeg raskola kod socijalista i da je možda najbolje da gutanje te žabe na sebe preuzmne sam Tadić sa par nekih idiotskih pomirljivih izjava, kakvih se već ionako poprilično nadavao za svog predsednikovanja. Ali, zar sve to nije moglo i malo finije,kao to su naši sugrađani, prijatelji, zajedno idemo u Evropu,socijalna pravda, levica, bla, bla, zašto pominjanje Đinđićevog ubistva? Ako uzmemo da Tadić sve što radi, radi vrlo promišljeno i da mu svaku rečenicu Šaper & co. prvo tri puta premere,pre nego što je ovaj ispljune, biće da je i ovo izgovoreno sa veoma velikim razlogom. Meni, sestre, to sve smrdi da se on direktno obratio DB-u sa porukom: Verujte mi,ja sam vam siguran partner, niko vas neće dirati,pa čak ni za ubistvo Đinđića, šta je bilo bilo je, idemo dalje-svi zajedno u EU.
Jer DB je, u dilu sa svojim višedecenijskim prijateljima iz CIAe, očigledno još u januaru odlučio da pusti Koštunicu niz vodu. Btw, zar nije interesantno to što su i Koštunica i Sloba pali sa vlasti na izborima,koje apsolutno nisu morali da raspišu, a na kojima je i najvećoj budali bilo jasno da će doživeti poraz? Jer, ako je Koštunica hteo vladu sa radikalima, mogao je komotno da je formira i bez izbora. Zašto nije? Dakle, kao i Slobu 2000, neko ga je primorao na taj 'samoubilački' čin.
Za sve šta je uradio za našu tajnu policiju i tokom devedesetih, a pogotovo nakon 5. oktrobra, dr.Voja je od njih zaslužio medalju najvišeg reda,ali očigledno više nije bio poželjan partner, jer je, sa jedne strane izgubio ogromnu većinu podrške naroda i sveo se na 20 poslanika, što ga je učinilo veoma rizičnim da bi se dalje oslanjali na njega, a sa druge mnogo je zastranio u približavanju Srbije Rusiji, što se pak Amerima nikako nije dopalo, pa su i jedni i drugi kao i mnogo puta od 1943. pa naovamo našli zajednički jezik i rešili da ga skinu i uđu u otvoreni dil sa Tadićem.
No opet, sigurno postoje struje u samom DBu, kao i ubačeni proruski elementi, koji u sardnju sa DS-om nemaju baš preterano poverenja, pa je potrebno umiriti ih sa par lepih reči i tu dolazimo do Tadićeve izjave o 'jedinstvu u bolu'. Naravno, glavni garant sigurnosti za našu dragu BIAu u novoj Vladi biće Gljivica Dačić, koji će, kako god se pregovori završe imati apsolutnu kontrolu nad službama bezbednosti,pogotovo onim civilnim, ali je važno ipak istaći da se i u novoj presraspodeli moći,u kojoj će DS još više ojačati, neće naći neki pomahnatali pravdoljubivac, ko će krenuti da kopa po prošlosti i stvara probleme. Zato je Tadić lepo poručio da će se on prvi sa takvim obračunati.
Sve u svemu, Jovica može mirno da spava, dok čeka oslobađajuću presudu iz Haga. Sve ide po planu...

MPK's Tribeca Film Festival Report No2- Elite Squad

Da je Elite Squad samo jedan od filmova, koji se nekako progurao na Tribeku, ne bi zasluživao previše pažnje, al kako je u pitanju film, koji mrtav ladan dobi zlatna međeda u Berlinu,te ostvari priličnu gledanost worldwide, a vidim pojavio se i u našim dvd klubovima, stvar je krajnje zabrinjavajuća.
Film govori o brazilskoj 'elitnoj' policijskoj jedinici,koja s vremena na vreme operiše u favelama-slotovima,kad dođe do nekih većih nemira ili kada je u gradu iz nekog razloga potrebno zavesti privid reda (dolazak pape), a najčešće kad im se jednostavno digne,pa odlaze i brutalno se obračunavaju sa dilerima droge (onim nižeg ranga naravno) i nesrećnim klincima, koji rade za njih. Glavni junak,jedan od komandanata, kome je žena u 2. stanju, ima psihičkih problema zbog pritiska, koji posao profi ubice nosi sa sobom, pa želi da se povuče iz cele priče, al' ne i da joj se suprotstavi. Naprotiv, on samo želi da među mladim pitomcima nađe pravog čoveka, koji će uspešno da ga nasledi u hladnokrvnom likvidiranju svega što ima više od 15 godina i nosi utoku. Izbor na kraju pada na crnca-cvikeraša, koji tokom čitavog filma želi da se obrazuje, pa upisuje faks, ali tamo nailazi samo na licemerne bogate studente i korumpirane nevladine organizacije (ha!), koji osuđuju brutalnost policije, jer nemaju pojma šta se dešava in real life i koji reaguju samo kada neko od njih strada, a za sirotinju, koja živi po favelama i svakodnevno trpi torturu narko-bandi, baš ih briga. U poslednjoj sceni crnac dobija pušku da likvidira narko-dilera (iz osvete, pošto je slučajno ubio jednog njihovog člana), a iza njega sija sunce.
Na pitanje kako reaguje na kritike da film veliča Elite Squad i promoviše nasilje, sam reditelj Jose Padilha mrtav ladan kaže kako jeste ono što oni rade brutalno i to je on i pokazao, ali se obični građani Rija osećaju mnogo sigurnije kada su Tropa de Elite tu. Nešto slično sam baš u Njojorku čuo od jedne naše devojke-kao jeste Legija ubica, al' su se Srbi na Kosovu ipak osećali sigurno kad su beretke bile dole. E, pa otprilike isto ono što se krilo iza Legijinog prodavanja 'osećaja sigurnosti' unesrećenim ljudima, i ovde je slučaj. Iako to u filmu naravno nije pokazano,nije potrebno puno mozga da bi se zaključilo da bi i Tropa de Elite mogla biti uključena u trgovinu drogom & ostale kriminalne rabote.Jer, oni su vojska za sebe, koja može da radi šta hoće i manje-više ne odgovara nikome, pa bi onda trebalo da poverujemo da su njihovi šefovi toliko pošteni i gadljivi na lovu da odbijaju svaku priliku da se obogate od preprodaje droge,ucena i reketiranja, koja im se praktično nudi na tacni. Ubistva i mučenja može, al' da se pritom zgrne i neka kinta, e to već ne dolazi u obzir! Važi, u redu je. Uostalom, njihova uspešnost u rešavanju problema u favelama jednaka je Legijinoj uspešnosti rešavanja problema na Kosovu. A otprilike isto toliko i žele da reše problem. Jer,ako bi nestalo narko-bandi, nestala bi i potreba za njihovim postojanjem.
Da ne bude zabune, ja daleko od toga da mislim da je pravo na fer suđenje za ratne zločince, trgovce ljudima, organima i drogom,okorele kriminalce i ubice najvrednija tekovina čovečanstva. Naprotiv, mislim da je to poslednja stvar, koju jedna država ogrezla u korupciju i kriminal treba se trudi da ostvari.
Ali sasvim je jedna stvar 'singapurski model',po kome se za trgovinu drogom i bilo kakav vid širenja rasne,verske,etničke ili 'polne' mržnje ide na preki sud,koji uglavnom izriče smrtne kazne ili doživotne robije. Pa može Amnesty Internatrional da se buni koliko mu je volja, al' u Singapuru je stopa kriminala 0, a međuetnička tolerancija na najvišem nivou u svetu.
Jedinica, koja ide i ubija u ime države je nešto sasvim drugo, kao što smo nažalost imali prilike da se uverimo...
Pitanje je samo kako i zašto je pobedio u Berlinu?