FIFINA PRAVDA

Do sada vas nisam davio sa sportskim postovima, ali jedna nepravda bi mogla i vama da bude zanimljiva.
Naime, FIFA je naprasno-i po prvi put u istoriji- odlučila da u žreb za baraž utakmice evropskih timova za plasman na svetsko prvenstvo postavi nosioce. E, to je otprilike kao kada bi se na teniskom turniru žrebanje vršilo posle svakog kola. Pa, sad neki anonimus nekim čudom u prvom kolu eliminiše Federera (hipotetički govorim), ali onda ne nasledi dalje Federerov kostur, nego ponovo žrebanje, u kom je on ponovo rangiran po svom lošem rejtingu, pa već u sledećem kolu fasuje Đokovića ili Nadala.
Daklem, rejting reprezentacija se uzimao u obzir prilikom određivanja grupa-što je naravno fer i pošteno-onda su se pobednici grupa direktno plasirali na SP, a drugoplasirani u baraž. I tu bi trebalo da su svi ravnopravni, jer su timovi poput Bosne i Slovenije krv propišali i prevazišli sebe da bi došli do tog baraža-zbog svog lošeg rejtinga već morali u grupi da budu bolji od jačih reprezentacija od sebe. Kad ono-ponovo rangiranje. I opet udri na najjače. I to one, koji su odigrali kvalifikacije ispod svog renomea i rejtinga, al bez obzira,opet su povlašćeni !?
Razlog -u baražu su završile čak tri finansijski vrlo primamljive reprezentacije- Francuska, Portugal i Rusija i sad da se oni ne bi međusobno izenimilisali uvedoše još jedno rangiranje po rejtingu. I to pravilo promeniše mrtvi ladni tek na kraju kvalifikacija ! Dakle-dvostruki skandal. E, sad ja- verujem da FIFA po njenim jebenim pravilnicima ima pravo da i u toku takmičenja menja pravila o žrebu, ali to je nešto što se kosi sa zdravim razumom i normama fer-pleja.
I šta su te 4 mučene reprezentacije uradile? Ništa. Pobunili se malo po novinama i to je to. E, to je za mene najveći skandal! To mirenje sa nepravdom i to pokrivanje ušima pred đavlom od papira –kakav je FIFA! Umesto lepo da su rekle da ne pristaju na to i da odbiju da igraju utakmice ! Brrr....Kakava ekstremna odluka! Najebali bi žešće ! Isključili bi ih iz svih takmičenja na pet godina! Pa, da li bi? Prvo, digla bi se velika frka-a to je najvažnije. Pričalo bi se o tome na sve strane, pravile bi se emisije. Ja verujem da bi ih odmah mnoga velika fudbalska imena podržala. Ali, generalno nekako svi bi morali da se opredele. Možda bi ih i neki drugi savez podržao i solidarisao se svestan da i on može sutra da se nađe u istoj situaciji. Možda bi ih podržala i UEFA, zašto da ne, Platiniju su puna usta borbe za ravnopravnost u fudbalu, pa di li baš u slučaju pobune mogao tek tako da ćuti? Drugo, ne kažnjavaju se 4 reprezentacije tek tako, a da pritom objektivno ništa nisu krive. Možda sam ja idealista,ali šanse da izguraju pravdu ne bi bile tako zanemarljive. Ali, na prvom mesto, moraš da se pobuniš ! Dok se ne pobuniš-ništa. Čitav progres čovečanstva, jebem mu mater, leži u pobuni ! Osim, očigledno u današnjem korporativnom svetu...

20. oktobar

Kao što treba UEFA da nas oponminje da nije pristojno da se zviždi tuđim himnama, tako treba da dođe Medvedev da nas nauči kako da se odnosimo prema svojoj antifašističkoj prošlosti. U oba slučaja Risbo ‘I was born ready’ Dićta reagovao je munjevito. Sit se čovek izđusko u ritmu Marseljeze, samo što još nije i obgrlio Dodika kao onomad Vuka Jeremića na otvaranju Olimpijade, a 65. godišnjicu oslobođenja grada proslavlio je kako i dolikuje-svečano i dostojanstveno,mada je fakat falila i vojna parada,al biće valjda i toga. Pre pet godina, okrugla godišnjica ga nije mnogo zanimala, verovatno je Šaper izračunao da za novopečenog predsednika ne bi bilo pametno da se kliza na temi Drugog svetskog rata, pogotovo što je tada trebalo pikirati nacionalističko biračko telo, a poznato je da ovdašnji nacoši preferiraju Čičonija & Mitu Ljotića, te na 20. oktobar ne gledaju baš mnogo kao na neko oslobođenje, već pre kao na komunističku okupaciju. E,sad kad je tu Medvedev da čuva leđa,mogao je Risbo komotno da veže i sebi i Dodiku i Jeremiću pionirske maramice i kapice, Dveri & co. ne bi smeli da zucnu, odmah bi dobili Путином po ušima.

Problem je samo što kad odleti ruski predsednik odleteće i naše interesovanje za 20. okotobrom. Odglumili smo to Potempkinovo selo-najmanje što smo mogli za milijardu dolara, a kako ćemo da obeležimo 66, 70, 75 ili 165. godišnjicu oslobođenja, ko zna, verovatno nikako. Kao što nikako ne obeležavamo ni godišnjicu 5. oktobra, ni mnogih drugih značajnih datuma iz skorašnje & davnašnje istorije. Ima li ova država uopšte neke svoje dane,neke praznike, neke majlstouns, koji se nepobitno tretiraju kao veliki, značajni i pozitivni? Jedini praznik da ja znam je onaj Sretenjski ustav, kome je očigledno najveća prednost to što nikada nije stupio na snagu, pa nije ni stigao da sakupi neprijatelje. I to odlično reflektuje situaciju u kojoj se nalazimo. Odnos prema prošlosti nužno korespondira sa ciljevima u budućnosti, a ovde i po jednom i po drugom pitanju vlada totalna šizofrenija i konfuzija. Risbo Dić je samo tu da sa svojom politikom ‘I Kosovo i Evropa’, ‘I Čiča i Stari’, ‘I Dačić i Vuk’, ‘I Rasim i Suljo’, naše hronične ambivalencije dovede do tačke teletabiskog besmisla. Svi su okej, sve može, svako je dobrodošao, samo dok Miškovića niko ne pita za poreklo imovine.

I zato ovde ne mogu da se ustoliče neke najprostije stvari. Kao na primer da 20. oktobar stvarno treba da bude praznik grada,jer da- to jeste bio dan oslobođenja, iako naravno da mnoge Beograđane to oslobođenje nije ni malo usrećilo, iako narvno da Rusi nisu došli samo da bi nas oslobodili, već su kanda hteli na finjaka i da nas osvojucnu, ubeđeni da je Tito njihov čovek, kad ono crvc milojko-kontrašpijun ! Sve to stoji, ali iznad svega 20. oktobar je bio trijumf anti-fašizma, simbolička pobeda nad tim nakaradnim sistemom, koja sama po sebi veoma značajna jer određuje put i vrednosti jedne zemlje u budućnosti. Јер, komunizam ma koliko se jeziv pokazao u praksi, u teoriji proklamuje mnoge napredne i progresivne ideje, i zato se on može odvojiti od svojih otelotvorenja, od gulaga i golog otoka,dok se nacizam ne može odvojiti od Aušvica i Jasenovca i tu je ta suštinska i nepremostiva razlika između ta dva masovna pokreta, koja su obeležila najkrvaviji vek u istoriji čovečanstva.

Isto tako treba da poštujemo i proslavljamo 5. oktobar, koliko god bio kontroverzan, koliko god ga ja prvi mrzeo, koliko god se raznorazne stoke tu prišljamčilo i profitiralo,koliko god DB na kraju iz cele priče opet izašao kao pobednik, to je ipak iznad svega dan pobede nad jednim diktatorskim i zločinačkim režimom i trijumf progresivnih i demokratskih ideja.

I dok se jasno ne odredimo prema tako, zapravo jednostavnim stvarima, bojim se da nam je budućnost krajnje mutna i muljevita, a u mulju zna se ko se najbolje snalazi....

Isterivaci ponovo jasu

Sestre,
moram da vam kazem da sam se malo uzelela isterivanja, pa reko' mozda mozemo da nasem klinicki mrtvom blogu damo van mor cens.
Svasta nam je promaklo kao prilika da se isvadjamo... ali, po svemu sudeci, novi povodi nece oskudevati!
Pa... udrite! pa da vidimo :)