Dakle, evo za mene potpuno neocekivano najboljeg americkog filma prosle godine: Rachel getting married. Pored velike skepse da dizni En Hetavej moze da glumi bilo kakav problem (izvan-mozda-nemam-sta-da-obucem-djavo-nosi-sranje-od-filma-pradu), zena odvali ulogu do te mere da moram da priznam da bih joj da sam akademija dadnula priznanje pre nego mojoj omiljenoj misiz Vinslet za sve-u-svemu praznjikavog i pretencioznog Citaca (za Revolutionary Road druga prica, ali za to je cak nisu ni nominovali!).
Dakle, evo kategorija u kojima mislim da je ovaj film definitivno trebalo da bude nominovan: najbolji film (umesto Citaca, Frost/Nixsona ili Bendzamina Batona), najbolja rezija (umesto istih, po kom kriterijumu je bas me zanima Frost-jebeni-Nikson nominovan za najbolju reziju?!!!), najbolja glumica (to je nominovan, ali je genijalna Rozmari Devit u ulozi Rejcel ladno mogla da istisne pateticnu Andjelinu), ne znam razliku izmedju Sound Mixing i Sound Editing, ali definitivno u jednoj od te dve kategorije mesto npr Wanted, sporedni glumac (Bil Irvin umesto, recimo, prosecnog Majkla Senona iz Revolutionary Road) i sporedna glumica (obilje izbora: Rozmari Devit, Debra Vinger umesto bilo koje nominovane osim Penelopice!).
Znaci kapiram da Oskari nisu realni, ali da su ovoliko nerealni mislim da nije oduvek bio slucaj. Prvo, Milk je bolji film Slamdog Milionera. Okej, cak i da se tu ne slozimo, evo Popovicu problema sa posthumusom jer nekako moras da ga dadnes Ledzeru i nacinis ekstremnu nepravdu prema Filipu Sejmuru Hofmanu koji je odvalio u Doubt! Dalje, zasto prosecni ako ne i besmisleni Bendzamin Baton mora da bude nominovan milion puta? A tek od ovog paradiranja neke pacene slamdog decurlije (izvini Krris) mi se stomak prevrnuo. Gledam sad po svim novinama kako su ih vodili u Diznilend, pa je onda belosvetska stampa potegla pitanje da li ce posle da se vrate u udjeraj, ali se sve srecno resilo posto im je Indijska vlada in d mintajm dodelila neke stanove u lepom predgradju. I svi srecni. A sto jos milioni dece zive u tom blatu koga bole ckura, vazno da ce veseli Deni Bojl da nastavi da snima svoje supermoderne filmove.
Elem, da se vratim na Rejcel.
Jonathan Demme je ozbiljan reditelj, rezirao Something Wild, Jaganjce i Filadelfiju i, sto je mozda presudno, lozi se na Brusa Springstena :)
Scenario pisala cerka Sidnija Lameta!!! (prvi scenario - ima preko 40 dina, eto ti Popadijo, ic nevr tu lejt!)
Film je reziran ala-dogma, sto te u pocetku malo smara po principu evo-amer-oce-da-bude-francuz, ali ubrzo se uzivis i kupi te prica nekom cudnom/netipicnom energijom. Ansambl kast, ne zna se ko je bolji, i vidi se da su nekako voleli proces i trudili se. Prica, opet, obicna, nepretenciozna, a radi te.
Poceca Rejcel na jedan stari film koji ja volim, rediteljski debi Roberta Redforda: "Obicni ljudi". Slicna tematika, moderniji tretman. Al' vidis, 1980, Obicni Ljudi dobio 4 Oskara (najbolji film, najbolji reditelj, najbolji scenario, najbolji sporedni glumac) a nominovan za sest. Pa sad ne znam da li je konkurencija bila mlaka, ali da se razumemo, ni ove godine nije bila neka.
Ne znam sta se promenilo.
