Pravednici, bio je neki post ranije, a povodom americkih "prajmerisa" kako ameri biraju izmedju zene (hilari) i afroamerikanca (obame)...
Hilari je sada long gone i ostali su Obama na demokratskoj i McCain na republikanskoj strani. E, sad je McCain izabrao izvesnu Saru Palin, guvernera Aljaske, da mu bude running mate tj kandidat za potpredsednika. Tako da ko god pobedi - cica ili crnja ce da budu u Beloj kuci!!! (ne znam koj predsednik, moguce cak Klinton, je premestio kancelarije VPa u Belu kucu, ali sad su valjda tamo). Potpredsednicko mesto u Americi je dosta vazno, naravno zavisi od coveka do coveka, npr Cejni, sadasnji potpredsednik, se smatra jako vaznom i uticajnom figurom.
Tako da gotivno.
Mislim, ta zenska sama po sebi je neki teski republikanac (pro life, clanica NRA itd) i ovaj ju je izabrao iz nekih kalkulantskih, strateskih razloga a ne zato sto je pritajeni feminista, ali nontheless, nice!
Toliko o tome, a eto nam i prilike da damo neka razmisljanja i predikcije!
39 comments:
Vidish, moja jedna od mojih omiljenih blogerki medija aktivista danah boyd tvrdi da to nije bash isto, zena ili crnac i osporava izbor Sarah Palin kao potpredsednichkog kandidata od strane McCaina http://www.zephoria.org/thoughts/archives/2008/08/29/as_a_woman_im_o.html
- ali treba imati u vidu da to je vishe unutrashnje americhki pogled, onaj po kome izbore odluchuju porezi, pravo na abortus i gej brakove a ne visoka politika.
Hey!
Ne znam sad koliko ko ovde prati americke izbore pa nisam htela da ulazim u detalje (ja pratim kao ludak he he :) ali sustinski vecina analiticara slaze da Sarah Palin nije izabrana zbog svojih nespornih liderskih kvaliteta (zapravo, dosta je mlada /44 dinago/, bila gradonacelnica nekog mini grada na Aljasci + manje od 2 godine guvernerka) nego zato sto se uklapa u opstu republikansku strategiju za dobijanje izbora:
1. Neocekivano, sokantno.
McCainn stalno za sebe tvrdi da je "maverick", nezavistan, covek od integriteta, nekorumpiran: izborom nekoga izvan vasingtonskih krugova on se odaljava od Busa i korumpiranog jezgra republikanske partije i postavlja se kao covek buducnosti, promene, integriteta.
2. Istorijski.
Posle Demokratske Nacionalne Konvencije (a i generalno) Obama je nabio veliki "momentum" tj na 45ogodisnjicu Dr Kingovog "I have a dream" govora - crnac je primio nominaciju za predsednika. McCann sa Sarom Palin takodje dobija istorijski vajb kojim zeli da parira Obami. Palin nije prva zena kandidat za VPa (Dzeraldin Feraro jeste), ali ako bi pobedili - bila bi prva zena podpredsednik.
3.Reafirmisuce
Jezgro republikanskih glasaca, za razliku od jezgra demokratskih, nije preterano odusevljeno McCainnom: smatra ga previse blagim rebublikancem (on je takodje "pro life", ali npr priznaje globalno zagrevanje) tako da izbor Sare Palin (pro life, porodicna zena, life long member of NRA) pojacava McCainov kredibilitet u republikanskoj bazi (da ne zaboravimo da su se republikanci plasili da ce McCain mozda da kandiduje Libermana - bivseg demokratu, pro choice ortaka i politicara centra).
4. Potencijalno privlacno za zene tzv "Regan demokrate"
Regan demokrate tj ljudi koji su sa stanovista sistema vrednosti vise republikanci, ali sa ekonomskog stanovista vise demokrate, te glasaju ponekad za jedne a ponekad za druge, su u prajmerisima jaaaaako podrzavali Hilari Klinton i uzasno su besni jer smatraju da je Obama pokrao izbore. Cak 27% njih kaze da nema sanse da glasaju za Obamu. Ovim ljudima, a narocito zenama, Sara Palin moze da bude izrazito privlacan kandidat.
Sve u svemu, NARAVNO da nije poenta da u Beloj kuci bude zena, pa sad bilo koja zena, ili crnac, pa sad bilo koj crnac (niti je predsednik i VP mesto sa istom tezinom) ALI makar na likovnom nivou, makar na nivou forme, ipak smo dosli do toga da je narod spreman pa cak gladan da vidi cicu ili crnju na rukovodecim pozicijama. Dosli smo do toga (tj ameri su dosli do toga, mi sigurno nismo) da je je jedan kandidat prakticno primoran da uzme zenu za VPa ne bi li dobio izbore!
Naravo, ne kazem da sam za to, bolje je da neka zena STVARNO zasluzi, ali mora od neceg da se pocne. I to nesto!
Naravno, da sam Amer, uzasno bi se smorila da McCainn/Palin dobiju izbore, 3 mesta sudija vrhovnog suda ce mozda biti promenjena u naredne 4 godine i to bi prkaticno znacilo da bi u USA bilo ukinuto pravo na abortus!!!!!! Sto bi verovatno samo dovelo do ponovnog naglog skoka abortus-turizma u GB a ne do smanjenja broja abortusa
:(
A naravno i gooooooooooomilu drugih razloga.
Sad sam pojeo linoladu, koju naravno nisam kupio, jer se bojkot proizvoda iz cro i slo nastavlja ad infinitum, i u podjednakoj meri je u njoj bilo i crnog i belog.
drugim rečima, pošto sam srbin, strašno ću se smoriti ko god da pobedi jer bilo čija pobeda em što ništa nećete doneti sad em što, osim besomučnog spinovanja, neće doneti ništa ni svetu.
o nama da ne govorim, poznatih zagovornika kosovske "nezavisnosti" i balkanskih "dušebrižnika" bar u vašingtonskim kuloarima nikad nije manjkalo. da li će doći obama i sa njim dobro poznata đubrad poput bajdena i holbruka ili albanski oružar mekkejn, sasvim je svejedno, teške godine se nastavljaju pa sve i da čeda dođe na vlast (a kao već nije), prizna nezavisnost kosova, vojvodine i raške i simbolično se izvini svima tako što će ga, zajedno s vanserijskim talentima poput šutanovca, pajtića i đilasa srebreničke majke pomirljivo ćebovati pokraj mezarja u potočarima.
choveche gde si ti medju ovim vajnim analiticharima (ovima sto otkrishe toplu vodu o vezi Bidena i Albanaca, to che u ovom post-gruzijskom svetu da bude do jaja znachajno) ... mislim dosta toga mi je poznato, ali dosta toga po prvi put saznajem, svaka chast.
Pa i izbor Bidena za Obaminog running matea je takodje strateshki. Da je Hillary ranije odustala, mozda bi i nju izabrao sto bi im bila dobitna kombinacija.
Slazem se sto se tiche reprezentativne vaznosti ovih izbora. Ali ako to gledamo tako pojavno, onda bi ja rekla da u tom supermarketu izbora, Obama nekakav "love mark" prosto dosta je tu emotivno investirao i on, a naravno josh vishe njegove pristalice.
hehe fala, to mi je struka, no zadovoljan sam ovim čime se trenutno bavim, možda jednog dana dođem do nivoa da pišem knjige.
sve je u tim izborima strategija. evo sad se svi kao čude što je izabrao bajdena a stvar je, kako su mi rekli e-poznanici iz sad u sledećem: oba kandidata igraju različite igre u unutar stranačkim i predsedničkim kampanjama. mek kejn se u republikanskim izborima distancirao kolko je mogao od buša, a sad ga sve više krasi unisonost sa trenutnim predsednikom, što je i dolfi pomenula.
obama je prvo otišao da pokupi glasove s "levice" (šta god to značilo u americi), a sad mu je glavni cilj da napravi prodor među "patriotama", izborom bajdena za vp, koga bije glas jastreba pa samim tim i mnogi republikanci imaju samo reči hvale za njega.
sudeći po putinovoj oceni, a taj čovek, kao bivši obaveštajac dokazano zna o čemu priča, gruzijska bruka je i smišljena kako bi se povećale mek kejnove šanse na izborima. naše šanse da profitiramo iz cele te priče, pak, su i dalje smešne, jer su za tako nešto potrebna muda, koja ja ne vidim ni kod koga sa domaće političke scene.
love mark - pa bar bi mi, poznati po tome da smo bacali cveće na tenkove koji su išli na vukovar i ljubili se sa murijom u noći između 5. i 6. oktobra trebalo da znamo da se sve takve akcije završavaju u suzama.
Mene uopšte ne oduševljava to što su žena i crnac sad u igri. Pa, time bi se oduševila samo Opra Vinfri. Više mi je nekako groteskno. Ko nekakva parodija na temu slobode i predrasuda, izbori kakve bi režirao npr. Džon Voters sa sve kandidatkinjom koju dovode sa Aljaske. Baš zato što je to nekako samo formalno zadovoljenje, što kaže dolfie, zlo je i naopako, jer će da zamaže oči i jer se tako samo udaljava priča o slobodama na taj neki salonski da ne kažem stripovski nivo. Ja i dalje mislim da moć, kad je se jednom dokopa, nema ni rod ni rasu i da se, da bi video kuda ona smera, vrlo treba čuvati tih projekcija kojima su Ameri skloni, da ono kako žive razrešavaju pomoću predstava što su im ponuđene pa su i predsednički kandidati takva jedna vrsta holograma.
Ja ne razumem otkud tolki hejt, majkemi!
Ali, moram da priznam da se u vecini stvari vezanih za US izbore slazem sa Maaretom, da, Bajden je izabran kao neko sa poprilicnim "national security" rezimeom... hmmm... da probam da krenem od pocetka :)
U prajmeri sezoni Obama je nastupao kao, sto Mare kaze, tvrda "levica" ili sto bi ameri rekli "libertarian". Ovde moram da samo napomenem da levica u Americi nije isto sto i levica u evropi, ili, u novijem smislu, socijaldemokratija, to u Americi maltene i ne postoji, tj sa tim stanovistima u Americi te smatraju za komunistu/hipika i sl. Tvrda levica po americkim standardima je za evropu centar (manje-vise, mislim, da ne stavljamo neke tvrde etikete, u svakom slucaju dosta se razlikuje). U svakom slucaju, kao "levicar" Obama je jedva uspeo da dobije prajmarise, sto znaci da je jedva uspeo da namakne (manje od!!!) 50% demokrata koji su glasali, a ti ljudi bi po prirodi stvari trebalo da budu na levici. E sad, sa takvim nastupom on nema nikakve sanse na generalnim izborima u novembru, previse je "mlak". Ono sto je po meni vazno je da Obama apsolutno NIJE PROMENIO NI JEDAN SVOJ STAV, samo se drugacijom retorikom umiljava drugacijom publici. Takodje, Obama se u prajmeris sezoni previse etablirao kao "sam-protiv-svih" kandidat, kao neko ko je i protiv jednih i protiv drugih,kao "lonely rider" ako hocete. To je mnoge ljude uplasilo, deluje im kao preveliki rizik. Da li mogu da mu veruju? Zasto bi mu verovali? Ako smo mi u Srbiji toliko skepticni prema Obaminoj iskrenosti i autenticnosti, zamislite kako je tek amerima koji treba da mu predaju buducnost svoje zemlje u ruke u prilicno kriznom trenutku! Znaci, Obami je sada bilo bitno da pokaze da nije sam i da nije rizican i najbolji nacin da to uradi bio je da pokaze da je Demokratska partija ujedinjena i da ga podrzava, te da svi javnosti poznati i priznati likovi (Klinton, Gor, Keri...) stoje iza njega i da ce mu pomagati u predsednikovanju. Jedini nacin da ujedini partiju na ovaj nacin za Obamu je bio da se "pomiri" sa Hilari. Iz svoje principijalnosti (verovatno) Obama je nije izabrao za VPa, ali je na njegov izbor SIGURNO uticao klan Klinton. I eto nama Dzo Bajdena! E sad, jebiga, da li cilj opravdava sredstvo? Da li prilika da stvarno promenis neke stvari opravdava izbor nekoga ko ti mozda nije srcu najmiljiji za potpredsednika (a njegova uloga u odlucivanju ZAVISI ISKLJUCIVO OD TEBE, znaci ti se sa njim konsultujes ali nikad ne moras da ga poslusas ako neces)?
Jebiga, ja nemam definitivni odgovor na to pitanje, ali ne treba da se pretvaramo da to pitanje ne postoji tj da je sve crno/belo. Niti se slazem da Obamin izbor Bajdena znaci da se on "prodao" da je lazov, isti kao ostali, prevarant... Jednostavno je napravio taj izbor/kompromis.
E, a sto se tice nas i Amerike. I tu se slazem s Maretom. Ne postoji 1 covek u Americi a koj je imao makar minimalnu sansu da bude predsednicki ili potpredsednicki kandidat za kog imamo razloga da verujemo da bi drasticno promenio politiku prema Kosovu. To je jednostavno americka politika i, svidelo se to nama ili ne, u njoj se u velikoj meri slazu i republikanci i demokrate. Pa opet, stvarno ne mogu da budem toliko subjektivna i da kvalitet nekog kandidata merim u odnosu na njegov stav po pitanju Kosova. Obama bre nije cuo za Kosovo do pre 6 meseci, a da vam nepricam da ni on ni Hilari nisu znali kako se zove novi ruski predsednik!!! (pogledati youtube clip). Znaci, to su ljudi kojima su prioriteti unutrasnjopoliticka pitanja (ekonomija), globalno zagrevanje, rat protiv terorizma, i, kada je o Obami rec, jedan opsti principijalni stav da mora da se prekine sa Americkim unilateralizmom na planu spoljne politike. Naravno, po pitanu Kosova sada nema govora o unilateralizmu, posto je dobar deo Evrope ujedinjen u (americkom) stavu. Ne kazem da nema nade za neku promenu te politike, ali u tom smislu potpuno je sve jedno ko sedi u Beloj kuci.
A sad, Krris, ne slazem se s tobom da izbor cice/crnje ima samo "simbolicki" znacaj. On mozda ima plakatski znacaj na tom cisto vizuelnom planu, mene na primer to radi, meni uzasno imponuje cinjenica da je trenutno najeksponiraniji/harizmaticniji/simpaticniji politicar na planeti CRNAC, mrzi me da objasnjavam zasto, valjda se podrazumeva.
ALI da li ce on ili ona biti u Beloj kuci ima daaaaaaaaaaaaleko veci znacaj od samo simbolickog! Mozda je za 7 miliona srba sve jedno, ali za 300 miliona amera, a i 9 milijardi ljudi na planeti nije. Vec sam dala primer abortusa tj velike i realne sanse da on bude ukinut u USA u slucaju McCain/Palin, ali OGROMNE razlike postoje i po npr pitanju Zdravstvenog i socijalnog osiguranja a na svetskom planu, koj nas se mozda vise tice, po pitanju rata u Iraku i globalnog zagrevanja.
Znaci, ako Cica bude u Beloj kuci nece biti NI PRIBLIZNO isto kao ako to bude bio crnja.
I koliko god taj simbolicki momenat bio vazan ja sam SIGURNA da izbore IPAK NA KRAJU ODLUCUJU STAVOVI, i u Americi i u Srbiji i u Brazilu i u Pakistanu (osim u slucajevima kad su pokradeni :) A sada, po prvi put u istoriji Amerike, te stavove odredjuje (ili, alp bas hocete da budete cinici, plasira) crnja i po drugi put u istoriji, cica.
p.s.
E da, sto se Sare Pajlin tice i ovoga sto je napisala Popkitchen u vezi bloga, to je sad demokratski spin za Saru da, kao, nije svaka zena ista i ne moze bilo koja cica tek tako da zameni Hilari samo zato sto je istog pola i da nisu Ameri tolike budale da glasaju za nekog samo zato sto je zena kad ona ima TOOOOOOOOOOOLIKO razlicite stavove od Hilari a, narvno, i drugacije iskustvo.
I to je tacno.
Ali isto tako je cinjenica da smo dosli u trenutak kada maltene MORAS da izaberes zenu na tiket da bi imao sansu.
To vreme je, za mene, mnogo lepse od vremena kad si morao da izaberes maco-muskarca/belca/velikog-vernika,
a za korak nas priblizava idealnom vremenu kada ces morati da izaberes onoga ko je NAJSPOSOBNIJI i NAJKVALIFIKOVANIJI nezavisno od pola/rase/veroispovesti itd.
Jednom kad se razbije ta barijera po kojoj "zena NE MOZE" polako ce se razbijati i barijere po kojima "ateista ne moze" ili "zena bez dece ne moze" itd.
A kad postane potpuno nebitno ko si, sta si i odakle si ljudi ce, valjda, mnogo vise paznje obracati na sustinu nego na formu.
mislim da je tragicno sto (ne) odlucuju stavovi onih koji nisu ni znali do juce gde se nalazi kosovo, i sto su zbog odluka tih i takvih ginuli ljudi ovde a sada ginu negde drugde.
kad covek pogleda na jutjubu kuchinicev govor sa konvencije u denveru stvarno vidi da bi amerika trebalo da pocne da se bavi sobom i da ostavi druge na miru, ali dosadasnje iskustvo govori da to nece biti tako. sa bajdenom kao potpredsednikom, mislim da ce bas nas cackati. njemu se odaju priznanja za igranje na tu kartu i brzo ce od tadica, bas kao od kostunice, napraviti novog milosevica, kao sto je od slobe pravio hitlera.
takodje se slazem s kristinom da zena ili crnac ne menjaju stvar, imali smo margaret tacer u britaniji pa smo videli da se to nesto preterano ne razlikuje, osim na gore, ali tako je to kad je promena sama sebi cilj. nemajuci snage za sustinske promene, ameri ih simuliraju, ili sto bi rekao rados: dok selo gori baba se ceslja.
i jos nesto: pozitivna diskriminacija je i dalje diskriminacija.
"pozitivna diskriminacija je i dalje diskriminacija".
apsolutno se slazem, zato sam i rekla da je u pitanju korak ka resenju, a ne resenje.
Meni nije ni malo strasno da Obama ne zna nista o Kosovu, ima ljude koji ce o tome da ga informisu. Da, nije dobro sto je glavni covek koj ce o tome da ga informise Bajden /i njegov tim/ ali tako je. Problem Kosova je minimalan problem u svetskim razmerama i koliko god to ruzno zvucalo ne verujem da ce neko na visokom nivou u Vosingtonu (tipa predsednik/podpredsenik) oko toga narocito da se smara.
Obama zeli da:
- reformise obrazovanje (u cilju toga da kvalitetnan obrazovni sistem bude dostupan svima)
- Reformise sistem zdravstvenog osiguranja (tako da ga svi imaju, sada ogroman broj amerikanaca, oko 40 miliona, nema polisu)
- Prekine rat u Iraku
- Povece poreze americkim firmama koje vrse proizvodnju u inostranstvu, naftim kompanijama, kao i svima koji imaju vise od 200 ooo dolara godisnje.
- Smanji poreze svima koji imaju manje od 150 000 dolara godisnje
- Implementira "zelenu politiku" tj obaveze se na plan koj ce omoguciti smanjenje potrosnje nafte, finansirati istrazivanja alternativne energije, stvoriti 5 miliona novih radnih mesta itd.
- Prekine americki unilateralizam tj obnovi jake veze sa Evropom. Takodje, zalaze se za diplomatiju i politiku "sargarepa" tj nagrada sa npr Iranom, tj politiku koja predpostavlja da nudjenje izvesnih beneficija moze da bude produktivnije u pregovorima nego pretnje. Neko je rekao na DNC: "America was strongest when it was using the power of its example and not the example of its power".
itd.
To je ukratko. Svi ti planovi su naravno vrlo detaljno razradjeni i tacno se zna sta je potrebno da bi se oni implementirali.
I ako Obama pobedi to ce da se desi.
Znaci, Kosovo s tim nema apsolutno nikakve veze niti je na prvih 100 najvaznijih stvari kojima se Ameri bave i ne znam zasto uopste uzimamo primer Kosova da bismo zakljucili kako su, eto, svi ameri, kao, sta, kurac, i sve jedno je ko ce da pobedi.
Nas problem je sto sve gledamo na nekom opstem mrsomudskom nivou. Predsednik Amerike se, prevashodno, kao svaki predsednik, bavi konkretnim problemima svoje zemlje.
E, sad, tebe mare mozda zabole da l ce neki amer da ratuje u Iraku ili da ima manji/veci porez, ali onda nemas prava da njemu zameras sto ga zabole da l' ce kosovo da bude nezavisno.
I druga stvar, ne znam ko je tamo sve glasao, ali nisam videla NI JEDAN GLAS za POSTOVANJE TERITORIJALNOG INTEGRITETA GRUZIJE.
I na kraju, posto je sve kurac i sve je sranje i svi su picke i svet je odvratan i svi su zli i neposteni osim srba, a i srbi su u stvari zli i neposteni, samo je, verovatno, petoro ljudi na planeti gotivno i posteno, i sve je samo plakatski i simbolicki, i posto u stvari i nema nikakve sanse da ikad bude bolje posto je previse tih smradova, zasto onda iko uopste ikad da se trudi oko icega, ajde svi lepo da odemo pod tu sljivu na zlatiboru i pijemo sljivovicu i hejtujemo sve i sva i svrsavamo od sopstvene prepametnosti, svevisnjosti i neukaljanosti
sta se ljutis dolfie, ne mislim da sam prepametan i savrsen i boli me kurac da se svadjam s tobom zbog obame i njegovog plana za oporavak amerike od koga cemo svi profitirati.
a rakija moze uvek ;)
Dolfie svaka chast ponovo, ti bash isprati te primary izbore.
Maare sto se tiche love marka i Srbije, ne bi ja rekla da su to tenkovi i cveche, pade mi na pamet Koshtunicina kampanja iz 2000. Shta god mi mislili danas o njemu, jasno je da ti mislish jedno a ja drugo, u tom trenutku sve u vezi tih izbora je bilo mnogo vishe od samih izbora, valjda se oko toga slazemo. I znash kad se setim Koshtunicinog govora ispred skupshtine pred te izbore ono kada nam je obechao "dosadne vesti na televiziji" ja sam majke mi zelela iz sveg srca da verujem u to. I drago mi je stho sam tada glasala za njega i sto sam tog 5.oktobra bila na ulici, ne naravno da bi grlila policiju. Evo da vas rasplachem do kraja:) na protestu smo tog dana bili (ne zajedno) i moj brat i moj otac, takodje i moji baba i deda, koji je u tom trenutku imao 89 godina, i koji su se naravno povukli kad je krenulo sa suzavcem. To je meni love mark srpske politike.
Popkitchen,
apsolutno se slazem! Meni je 5. oktobar veliki benchmark, ja sam pustila suzu radosnicu za ruckom kad sam prvi put na radio B92 cula da je na izborima pobedio Kostunica, cela uza i sira familija mi je po smenama setala po gradu.
I sta god se posle ispostavilo i za Kostunicu i za raznorazne ostale, cinjenica ostaje da je to bio trenutak u kome je ogroman broj ljudi (ne kazem svi) iz najplemenitijih motiva, cista srca i mirne duse izasao da se izbori za postovanje nekih osnovnih ljudskih prava i vrednosti koja su bila gazena i ponistavana tokom 90ih.
5. oktobar je bio i ostaje ogroman korak na nasem putu ka boljem drustvu.
jebiga, ne delim vas entuzijazam. vec je tada bilo prekasno, sto se ubrzo i pokazalo.
pišući sve ovo, prepoznao sam taj konzervativni element mog bića u punom sjaju. jedina pozitivna stvar 5. oktobra, što se mene tiče, je to što sam bespovratno izgubio bilo kakvo oduševljenje za brzometne poteze i mesijanske revolucije ka boljoj budućnosti. it'll end in tears - što bi rekli this mortal coil.
red bi bio konačno da pročitam edmunda berka, i njega su slične emocije preplavile posle francuske revolucije. dok sam bio mlađi nisam to mogao da razumem, sada mi se čini da apsolutno shvatam.
ipak, ako ćemo da pričamo o suštinskom lav marku - onda je to bio i ostaće, bar u ličnom kontekstu - 9. mart. sve ostalo su loše kopije...
"Ja ne razumem otkud tolki hejt, majkemi!"
ja ne mrzim ovu temu, samo mi je pristup njoj skroz čudan, čudno mi je da ti, dolfie, pratiš te američke izbore s tolkom predanošću ko kad se gleda neki film i da pritom zahtevaš da se na tu temu gleda tako čista srca, namećući taj ton globalnog uma koji sa podjednakom pažnjom i podjednakom distancom ima prava i treba i želi da prati sve što se dešava na planeti kao da su sve tačke na toj planeti jedno, ja u tome vidim pomalo lažni i samoobmanjujući stav deljenja nekakve globalne sudbine. i da je u tome nekakvo zadovoljstvo i čast što si deo toga i što možeš sve to da pratiš i o tome diskutuješ i da skupiš argumente. ja mislim da je sloboda u tome da se ne uzima to tako podatno sedište iz kog se svaka tačka planete ko pod lupom jasno vidi, ja baš mislim da je sloboda u tome da pričaš iz tačke u kojoj si, da na američke izbore gledaš s obzirom na svoju poziciju a ne da, da bi se osećao kao deo sveta, poravnavaš i anuliraš svoju poziciju pretvarajući se da si samo objektivni posmatrač koji eto neostrašćeno prati američke izbore. onda su američki izbori nekakva telenovela za koju su emitori postavljeni u svim tačkama planete, nova olimpijada šta li. otuda to što ti zoveš hejtom, a to nije hejt nego opiranje tako postavljenom video bimu pred kojim svi sad treba da se postrojimo da bismo se osećali delom sveta. deo si sveta i u njemu si slobodan ako uveš možeš da govoriš iz svoje kože, a ne da se upinješ da budeš u istoj ravni sa ostalima. to je laž globalnog sveta koja mene nervira.
"To vreme je, za mene, mnogo lepse od vremena kad si morao da izaberes maco-muskarca/belca/velikog-vernika,
a za korak nas priblizava idealnom vremenu kada ces morati da izaberes onoga ko je NAJSPOSOBNIJI i NAJKVALIFIKOVANIJI nezavisno od pola/rase/veroispovesti itd."
u ove korake do slobode ja ne verujem, meni pre liči na nekakvu dresuru, na učenje o tome šta je slobode. ljude niko ne treba da uči slobodi, oni znaju odavno šta je, poenta je u tome što se ta dresura primenjivala i ranije, pod istim izgovorom, samo u druge svrhe. ti krećeš iz pozicije da celo društvo treba da uči šta je sloboda, u šta ja ne verujem uopšte. svaka vrsta kolektivnog oslobađanja je laž, pa ću opet da ispadnem hejter:)
di ste, prijatelji, evo malo i mene. nova tema, stare linije razmimoilaženja.
Kriss,mene živo zanima koja je u praksi to tvoja objektivna pozicija iz koje posmatraš američke izbore? Mislim, mogu da kapiram objektivnu poziciju Iračana,jer njima neke krupne stvari direktno zavise od toga ko će se useliti u belu kuću, ali nisam siguran da kapiram tebe? Ti ih posmatraš kroz stavove kandidata o statusu Kosova ili šta? Američka politika prema Evropi i Balkanu se neće nešto drastično promeniti ko god da pobedi. Pa, opet, americki izbori su globalni događaj,da baš kao i Olimpijada, s tim što na kraju imaju malko veći uticaj na svet. I nekako je prilično normalno da nas kao neke 'intelektualce' intereseuje njihov ishod. Ili stvarno misliš da treba samo da gledamo u svoju prćiju i da nas zabole šta se dešava u svetu, jer nećemo da se samoobmanjujemo da delimo neku globalnu sudbinu? Ili misliš da na sve globalne probleme treba da gledamo samo iz pozicije Srba i kako to i da li direkto utiče na nas, pa ako ne utiče mnogo- baš nas briga? I ja ni malo ne vidim da dolfie posmatra izbore neostrašćeno, šta više veoma je ostrašćena. I nisam siguran da je stav-Amerika je zla i ostaće zla ko god da pobedi na izborima, koji su i onako samo farsa i šarada nešto preterano slobodouman, niti da proizilazi iz neke objektivne i specifične pozicije u kojoj se nalaziš, naprotiv.
A što se slobode tiče, opet se vraćamo na isto. Ako je svaka vrsta kolektivnog oslobađanja laž,
onda je i kolektivnog oslobađanje od ropstva isto laž. Trebalo je pustiti da svaki rob sam pronađe svoj put do slobode,ako to uopšte hoće, sve drugo bi bila dresura i poništavanje individualnosti. How yes no.
hahaha, a kao nema robova danas. how yes no.
We all must bow to the fact were lazy
The fuck you obey me and why do you hate me
Only two generations away from the
Worlds most despicable slavery trade
Pioneered so many ways to degrade a human being
That it cant be chains to this day
Legacy so ingrained in the way that we think
We don't need to wear chains to be slaves
'hahaha, a kao nema robova danas. how yes no.'
Opet ovi hejteri :)))
Ima,Mare, nažalost, još mnogo, al opet nije baš sve isto kao pre 200,500 ili 2000 godina, neki civilizacijski napredak je jebem mu sunce, ostvaren, koliko god vi imali da ishejtujete po tom pitanju :)
Samo, sad smo možda svi robovi potrošačkog društva, al opet bolje i to nego da nas neki debeli Rimljanin trpa u guzu,a onda da nas pojedu lavovi.
Mada, šta je časnije?
Kad smo već kod shvatanja sloboda, Kriss, najbolja ilustracija za tvoju priču je primer iz našeg nesrećnog ustava, u kome piše da je 'Svaki narodni poslanik slobodan da svoj mandat poveri stranci na raspolaganje'. Hehe. I neverovatno kako su svi do jednog svesni te svoje slobode !
Šalu na stranu, pitanje je da li su ti milioni nesrećnih ljudi, koji za 2 dolara mesečno rintaju po Najki fabrikama širom Kine, Indije i co. u potpunosti svesni svojih sloboda i zaista imaju pravo izbora. Ili im ipak malo treba pripomoći.
Ja te izbore posmatram iz vlo subjektivne pozicije, a kapiram da ih i Iračanin posmatra iz subjektivne pozicije. Što nije nikakav greh, znak zatucanosti ili, kako si dole rekao, gledanja svoje prćije. Ja sam, brate, pročitala silu biografskih članaka o tom Obami, čak i jedan o njegovoj majci, ja znam šta se dešava tamo, izveštena sam i obaveštena. E, sad, time sam, ako dozvoliš, odužila svoj dug intelektualca i mogu da postanem dovoljno zatucana i kažem da me ne raduje Crnac u Beloj kući i da tu ne vidim oslobađanje ni korak ka oslobađanju ni na simboličkoj ni na konkretnoj ravni. Nemoj mi, molim te, još samo tražiti da na tu priču i na Obamu reagujem onako kako se podrazumeva i onako kako intelekualcu koji je čuo za robove dolikuje. Za mene biti intelektualac ne znači reagovati na pravim mestima i onako kako se podrazumeva.
Nisam srala po globalizmu iz neke paranoje ko što si ti protumačio, niti to znači da mi nije stalo do sudbine planete, niti da odričem da smo i mi njen deo i da tvrdim da nas se apsolutno ništa mimo nas samih ne tiče. Poenta je u tome na koji način se mene tiče Obama, na koji način ga vidim. A ne mogu da ga ne vidim. A ne vidim ga i ne tiče me se kao znak oslobađanja bele Amerike. I šta ja sad tu mogu što je ono što se podrazumeva za prirodnu reakciju jednog liberalnog mladog intelektualca kod mene zakržljalo. Između mene i Obamine emancipacije stoji čitav niz daleko jačih i životnijih činjenica u sklopu kojih ga ja vidim drugačije, koje ja ne mogu da apstrahujem ne bi li se dovela u red tog uopštenog liberalizma i radovala se Crncu. Dok dođem do te tačke, koju svakako vidim u nekakvom teorijskom planu, treba da potpuno prešaltujem svoje predstave o slobodi. Meni fali mehanizam za to i uopšte ne mislim da sam zbog toga manje deo sveta. I nije neprirodno da se poteže pitanje Kosova, ispade još da je sramota ako o američkim izborima razmišljaš u vezi s tim pitanjem. I da je mnogo finije i lepše ako pričaš o građanskim slobodama belog Amrikanca koji ti taj tvoj globalistički pogled uzvraća tako što ni ne zna gde se na karti nalaziš.
Kriss, ti si u svom prvom komentaru ovde iznela svoj vrlo jasan stav po ovom pitanju.
A onda si u drugom pričala kako ne treba da poravnavaš i anuliraš svoju poziciju, već samo spram nje da gledaš na američke prilike i šta ti ja znam.
Ja ti kažem da u tvom komentaru nisam video nikakvu tvoju specifičnu srpsku ili bilo kakvu drugu poziciju, već si vrlo onako čista srca komentrisala američke prilike-pričala si samo o zadovoljenju forme, o Džonu Votersu, o stavljanju priče o slobodama na stripovski nivo, o raspodeli moći i šta ti ja znam.
I jebem mu sunce, čemu komentari tipa 'mogu da postanem dovoljno zatucana i kažem da me ne raduje Crnac u Beloj kući'. Ko ti kaže da je to zatucan stav? Iva ga je nazvala hejterski, ali ti imaš hejterski stav po mnogo čemu. U ovom slučaju samo ga je malo teško braniti u smislu da prvi put crnac kao predsednik Amerike ne znači ama baš nikakvo oslobađanje čak ni na simboličkoj ravni, ali ako imaš argumente, go for it. I ne postoji ništa što se 'očekuje od mladog liberalnog intelektualca', pogotovo ne na jebenim isterivačima pravde. Ovde se samo očekuje tvoj stav, ako ga imaš po nekoj temi i argumenti u njegovu odbranu, ako te interesuje da se sad tu kao nešto prepiremo.
I nije sramota pričati o američkim izborima kroz prizmu Kosova, nego je prosto malo glupo. Al ovo je više Maretov problem, tebe znam koliko Kosovo dotiče.
ladno sam dva puta upotrebio poštapalicu ' i šta ti ja znam' :) svašta
"I nije sramota pričati o američkim izborima kroz prizmu Kosova, nego je prosto malo glupo. Al ovo je više Maretov problem, tebe znam koliko Kosovo dotiče."
iz tvojih usta, ovo je samo kompliment i znak da sam na pravom putu.
kao veliki pobornik civilizacijskih tekovina, prijateljski bih ti skrenuo pažnju na jednu od njih - poštovanje tuđeg mišljenja. ali s obzirom na to kome se diviš i koga podržavaš, ne čudi me da si toliko zatucan.
s obzirom da su razgovori s vama postali dosadni jer su predvidljivi i neprestano se služite nekim vaspitno-disciplinskim merama tipa šta je pametno šta je glupo, šta je poželjno šta je odbojno, a ne daj bože da s vama neko ne deli identičan pogled na stvari cenim da je nastavak spuštanja na vaš skromni nivo čisto gubljenje vremena i luksuz koji sebi, i pored časnih namera, ipak ne mogu da dozvolim.
poz
Obama je još jedan primer kako preživljava američki sistem preko revizionizma. To znači, apsolutno nema samokritike, niti promene, već se po ko zna koji put kaže da postoji nekakva autentično dobra Amerika koju su tako neki gmazovi zaprljavi, a taj dobri duh treba da se revalorizuje. A, taj revizionistički put je poza njihova već dosta dugo i prilično mi ide na živce jer je upravo omogućila da takav sistem opstane. Pa je sad Obama predstavnik te neke dobre Amerike koja je eto nekako bila gušena a sad će da se digne. I večito spasavaju tu dobru Ameriku a ja nikako ne shvatama na šata se ona odnosi. Mislim da se ta zamišljena Amerika kao objektivna mirotvoračka sila pumpa tako što se izigrava mirotvorac i reper stabilnosti preko tuđih, pa i naših leđa, a skoro nikada na samokritici.
O tome dokle ide taj revizionizam i borba za čistu i dobru Ameriku možeš da vidiš u dokumentarcu Skinhead Attitude gde se takva mi smo čisti logika pretvorila u pravi nacistički stav porodičnog sveta.
Što se Kosova tiče, upravo je poenta u tome da ne moraš biti Velikosrbin i pripadnik neke nazadne struje koja se opire napretku a da te se Kosovo tiče. To je jednostavno nešto što se dešava u našoj zemlji. Problem je što kad god se o Kosovu priča, ispada da je po sredi simptom nazadnosti, nacionalizma il naprosto ludila, kad ima prečih, komunalnih stvari kojima treba da se bavimo.
A, to što se čini da imam hejterske stavove je otuda što se kvari koncenzus.
Mare,pripazi na rečnik, kojim mi (nam) se obraćaš.
Kriss, kao što već rekoh, ovo je tvoj stav povodom mogućnosti da prvi put crnac uđe u belu kuću i on nikako nije baziran prevashodno na poziciji u kojoj se nalaziš, niti je uopšte to nešto bitno uticalo na njega. Surfuj malo netom, naći ćeš hiljade ljudi all around the world, koji misle slično. I to je sve super. Kao i hejterski stav. A ja ga kako nemam često?
A, o samoj temi sad nemam vremena da pišem, možda kasnije.
Krris,
kazes:
"već se po ko zna koji put kaže da postoji nekakva autentično dobra Amerika koju su tako neki gmazovi zaprljavi, a taj dobri duh treba da se revalorizuje".
Ali zasto mislis da ona ne postoji?
Naravno, ona nije fizicki prostor, vec vise postoji na planu ideje... ideje o potencijalnom prostoru na kome bi se postiglo sto-je-vise-moguce humano drustvo.
Kroz Americku istoriju, veliki broj njihovih prominentnih ljudi je apelovao na takvo drustvo i svaka generacija se, makar za mali mali korak, takvome drustvu vise priblizavala.
To ne znaci da ono postoji, nego samo da treba da mu tezimo. Mislim da je to i Obamina poruka, nesto sto on naziva "a more perfect union".
Naravno, ovakve tendencije postoje i u Evropi, iz Evrope su i potekle i, ako mene pitas, Evropa se na mnogim poljima vise i priblizila njihovom ostvarenju.
Dalje... ja stvarno mislim da smo svi mi (iskoristicu tu omrazenu floskulu) gradjani sveta. Ej! pa ja sam upravo napisala mail svom drugu amerikancu, koji je sad u Londonu, a koga sam upoznala preko interneta (couchsurfinga) i s kim planiram da idem u Kinu!
Ja sam srpkinja i, dakle, problem Kosova se mene vise tice nego, recimo, nekog Cileanca, ali ne mogu da se pretvaram da je problem Kosova veliki problem ako svet posmatramo globalno.
Trenutno je u Indiji poplava u kojoj je vise ljudi ostalo bez kuce, hrane i vode nego sto Kosovo ima stanovnika (srba i albanaca zajedno!).
Kad kazem da mislim da ste hejteri, ne kazem to (stvarno!) zato sto mislim da hejtujete neki generalno popularni stav. Meni je poptpuno u redu da se ne slazemo po kojim god konkretnim pitanjima hocete. Naravno, u mojoj prirodi je da probam da nekim argumentima vama promenim misljenje, kao sto je i u npr Maaretovoj, ali nikad vas/te zbog toga ne bih nazvala hejterkom.
Kad kazem "hejt" vise mislim na neki opsti cinicno-nihilisticki stav da nista nema smisla i da nikome i ni u sta ne treba verovati koj provejava iz postova.
I to ne na onaj simpatican woody allen nacin, gde je covekova sudbina apsurdna, ali u tome ima barem dobre komedije, nego brate onako hard kor!
Da budem malo licnija ako smem, ja Kriss obozavam sve tvoje radove i mislim da si uzasno talentovan pisac, ali isto tako mislim da ti je ubedljivo najbolji scenario od onih koje ja znam bio Zajednicko putovanje.
A sto se slobode tice, e, to me, brate, mnogo iznervira kad bilo ko pokusava da me nabedi da ja nekog nabedjujem sta je sloboda. Bole me brate kurac da ti namecem sta je sloboda - sto se mene tice, vi ste svi ovde slobodni, jedino sto vam je ugrozena sloboda kretanja zbog jebenih viza.
Za mene je sloboda, u tom konkretnom smislu, to da nisi niciji rob (bukvalno a ne nesto simbolicki).
A sustinski, mislim da je sloboda
mogucnost da se preuzime odgovornost za sopstvene izbore/odluke/postupke.
ili, sto bi nas profesor rekao:
"moja sloboda mahanja rukama prestaje tamo gde pocinje tvoj nos".
Znam da to nije narocitno romanticna definicija slobode, ali za mene je tacna.
Sta god da je za vas sloboda, a da to mene ne ugrozava, izvol'te ostvarujte je i uzivajte u njoj do preksutra. meni na kraj pameti ne pada da vas ubedjujem da jeste ili niste slobodni, ali nemojte ni vi mene.
I jos samo jedna stvar: ja stvarno razumem da je u Srbiji jako tesko i znam da u tom smislu ja imam srece (nisam materijalno toliko pogodjena kao vecina Srba) i znam da je verovatno jako tesko ljudima da budu optimsti i da stvari posmatraju globalno kad su pogodjeni teskim situacijama i kad iz dana u dan moraju da se bore sa nekim konkretnim nedacama. Ali stvarno mislim (i trudim se da i ja tako zivim) da jedan opsti hejt i nihilizam ne pomaze, vec naprotiv odmaze u takvim situacijama. Ne zelim nikome da popujem, ako je nekome previse tesko da bude optimista i pronadje neki smisao, okej, ali, molim vas, nemojte onda ni vi meni da popujete. Ni jedan moj stav nije posledica toga sto sam moderna i sto volim da mislim kao (liberalna)vecina, vec nekog mog slobodnog misljenja.
Nadam se da ce to na ovom blogu vec jednom poceti da se podrazumeva.
Ja ne znam samo koja crna liberalna vecina. Gde je ta vecina? Kad ce da dodje na vlast vise?
Btw, dolfie,mislim da nije bila tema da ti kao ti nekoga nabedjujes sta je sloboda, vec je u pitanju taj generalni stav prema odredjenim drustvenim grupama,koje su po standardima 'evropske liberalne vecine' ugrozene. Pa, sad, ako ti nekoj nesrecnoj Kineskinji kazes da ne mora da radi vise od 8 sati dnevno, da moze da se sindikalno ujedinjuje, da ima pravo da strajkuje, da trazi povisicu plate itd, da li je ti na taj nacin dresiras?
I uopste ako ljudima objasnjavas njihova prava, da li to vodi ka nekakvom laznom kolektivnom oslobadjanju, a zapravo nametanju nekih vrednosti, do kojih oni, ako hoce, sami ce i da dodju.
ne znam, to je neko komplikovano pitanje, ali mislim da to bas i nije prica o slobodi, nego, nazovimo je pravim imenom, prica o ljudskim pravima. Dakle, da li je neko ko ima sva svoja ljudska prava ostvarena slobodan ili nije slobodan, ne znam, ali to je pitanje nekog filosofskog mrsomudjenja i/ili individualnog osecanja.
Ali ja ne mogu da verujem da se dovode u pitanje osnovna ljudka prava. Kao na primer, pravo na zivot. Ako neko negde ubija neke civile on ugrozava njihovo pravo na zivot. I sad, nesto bas i ne verujem da bi se neki darfurjanin pobunio sto mi mislimo da on ima prava na zivot!
Takodje, sledece po meni neprikosnoveno ljudsko pravo je da nezavisno od pola/rase/veroispovesti/seksualnog opredeljenja itd, svaki covek ima neotudjivo pravo da ostvari svoj potencijal i drustvo to treba sto je vise moguce da mu omoguci.
E sad, ako Krris ili Mare ili neki Kinez nece da ostvaruju svoje potencijale, apsolutno ne moraju, njihova stvar, niko na to ne treba niti zeli da ih tera! Poenta je da ako hoce - mogu. Ako nece - njihova stvar. Za one koji nece, pa samim tim nisu produktivan deo zajednice, ja bih APSOLUTNO obezbedila drzavnu pomoc koja ce da im pomogne u ostvarivanju njihovog osnovnog prava, na zivot, a to je krov nad glavom, struju, vodu, hranu itd. To se zove socijalna pomoc i ja je apsolutno podrzavam tj apsolutno podrzavam ideju da ljudi koji ne zele da budu produktivan deo drustva treba da je dobijaju.
A ako oni ne zele ni pravo na zivot i to je u redu, nek se roknu - ja ni to ne bih osudjivala.
Poenta je da ga imaju, pa nek rade s njim sta hoce.
Dakle, ne znam sta je problem sa ljudskim pravima i zasto oko njih ne mozemo da se slozimo.
A sad neka globalizacija, kapitalisticki imerijalizam i trte mrte, mislim da je to odvojena prica od ljudskih prava.
Kineskinja koja radi u fabrici SIGURNO nema ravnopravne prilike i sanse u zivotu kao amer koj se rodio u Pasadeni ili Pera koj se rodio na Paliluli, a trebalo bi da ih ima pa makar samo da bi ih se odrekla.
Meni je totalno cool sto se danas dosta zena ODLUCUJE da budu domacice i posvete se deci i pored toga sto ipak mogu i da prave karijeru. Respect.
Ali te odluke su teske, mnogo je lakse i jednostavnije da ti neka diktatorcina sedi nad glavom i odredjuje ti tvoj zivot umesto tebe, zato ja i kazem da je za mene ultimativna sloboda mogucnost (da pravis izbore i) da stojis iza svojih izbora. To ne znaci da ces biti srecan, ali to je druga tema...
U svakom slucaju, prosto mi je neverovatno da se makar minimalno ne razumemo oko ovako elementarnih stvari, ne znam ko je ovde lud, uradimo na fece-u onaj politicki kompas i svi tamo gistro isti.
Tako da ja sad definitivno vise ni ne znam sta je rasprava, u svakom slucaju
CRNAC U BELOJ KUCI NESTO ZNACI,
znaci za 90% crnaca koji su registrovani da glasaju u USA i koji glasaju za Obamu i mislim da niko od nas nema prava da im sere da to nista ne znaci i da je samo neki popkulturni fenomen.
Da, ali tu ima i taj problem osecanja da se nekom nesto namece, koji stalno pominje Kriss, a koji nikako nije zanemarujuci.
Do njega neminovno dolazi u kontaktu razvijenijeg i manje razvijenog drustva. Jer, neka ljudska prava, koja su,posle decenijske ili cak vekovne borbe, postala standard u razvijenom drustvu, ljudi po difoltu zele i cak smatraju svojom obavezom da implementeraju medju manje razvijene. I to je normalno da sad kad vidis neku zabradjenu mucenicu ili neke nesrecne radnike-polurobove kao s pocetka 19. veka, da kazes Ej, vi ne morate tako da zivite, vi imate svoja prava!
Ali, isto tako je normalno i da oni to u jednom trenutku pocnu da osecaju kao neko nametanje vrednosti, nisu se oni za to izborili, nego je to nesto sto im se namece spolja, da ne kazem sa zapada. A kad se na to dodaju specificnosti odredjenog podneblja i kultura, koje zapadnjaci cesto previdjaju i zanemaruju, eto jos veceg belaja.
S druge strane, velikim kompanijama uglavnom i nije u interesu da se neka jeftina radna snaga nesto preterano prosvecuje, pa tako dolazi do oksimoronske situacije u kojoj neki Najki dolazi da brutalno iskoriscava ljude, a u isto vreme im razni NGOovi pricaju o njihovim pravima. To sve samo povecava odbojnost ljudi prema zapadu, tim pre sto oni neretko zapad dozivljavaju kao jedno, ne razmisljajuci mnogo o kompleksnosti i strujama unutar tako velikih drzvava.
da, u nacelu se slazem, osim sto mislim da ljudi nemaju veliki otpor preka vrednostima kao takvim (jer to su u svom fundamentu ljudske vrednosti, one koje sustinski neamju "made in" oznaku) nego prema NACINU NA KOJI "ZAPAD" POKUSAVA DA IMPLEMENTIRA TE VREDNOSTI.
Znaci, slazem se da je to oksimoronska situacija u kojoj ljudi verovatno zele da se izbore za te vrednosti, postuju ih itd, ali istovremeno to zele da urade sami da se ne bi osecali kao neki inferiorni bednici.
Ali, s druge strane, mislim da je mnogo veci problem od nametanja vrednosti (putem nekih NGOova itd) zapravo IGNORISANJE TIH VREDNOSTI upravo od strane onih koji ih propovedaju. Tu dolazi do nekog americkog licemerja, kao zalazete se za te vrednosti, bla bla, a ovamo sustinski samo pratite svoje kapitalisticke interese.
Znaci, mislim da ne bi postojao ni priblizno toliki problem nametanja kada bi ih oni nametali, ali na posten, dosledan i nenasledan nacin.
Ali zato mi treba da odvojimo te dve price.
Pricu o vrednostima
i
Pricu o kapitalistickom imperijalizmu.
Moje misljenje o ovom drugom cu trenutno zadrzati za sebe posto znam da bi bilo nepopularno i skrenulo nas s teme, ali hajde svi da se slozimo oko ovog prvog.
Dakle, kada bi Amerika i Evropa nametale "svoje" vrednosti (samo sto se tice ljudskih prava) samo nenasilnim, umerenim putem (kroz rad NGOova, najvise) to bi bilo sasvim u redu i u tome nema niceg loseg. Zapravo, to onda vise nije nametanje nego promovisanje.
e, btw, mpkp:
ako su do juce postojale nekakve, makar i minimalne sanse da se u zivotu nekad odvazim da udjem u neku pecinu sada one totalno apsolutno ni najmanje vise ne postoje :)
hoces da kazes da je dobar descent?
nije los, ima nesto
a, btw, nije da se bas slazu sa svim pravima, pogotovo onim vezanim za zene, homice i sl.
"Ali zasto mislis da ona ne postoji?"
Nije uopšte poenta da li ona postoji ili ne, pošto je njeno postojanje bazirano na veri da ona postoji, pa ko ima veru u nju za njega postoji i tom idejom može da se bavi i da je razrađuje do sutra. Ne sporim. Poenta je u tome što se ta ideja na vrlo konkretne načine koristi za revalorizaciju američke samosvesti u trenucima kada apsolutno sve što se konkretno u Americi dešava i što ona napolju radi preti da dovede u pitanje poverenje američkih građana u američku politiku. Drugi deo te ideje je bogomdanost da se rešavaju problemi po svetu, održavanje utiska da je u pitanju potpuno neutralna, a stabilna sila koja po svetu širi mir i berićet. Ako sistem provali način na koji može da u sebe inkorporira i iskoristi dobre ideje kako bi se obnavljao, ne vidim način na koji istrajavanje na tim idejama koje su kao po sebi dobre i večito se izdvajaju iz realnosti s kojom kao nemaju nikakve veze već su uvek znak dobrih namera može da predstavlja optimizam. Ok, nek ga i predstavlja, al meni je taj optimizam otužan zato što ti omogućava da sačuvaš čisto srce, i da sebi stalno dozvoljavaš da u svojoj glavi praviš red i sistem vrednosti koji se nigde oko tebe ne primenjuje i ne poštuje. I ne samo da se ne primenjuje, nego ide ruku pod ruku sa tim sistemom koji narušava te vrdnosti.
Dolazimo do paradoksalnih situacija da jedna Anđelina Džoli koja usvaja decu po svetu, daje pare u dobrotvorne svrhe itd. na filmski festival odlazi u haljini koju je sašio svojeručno Napolitanac koji živi u najgoroj bedi, koji, iako je odličan krojač, da bi prehranio porodicu, šije te fenomenalne haljine koje preuzima lanac italijanskih mafijaša i njima za velike pare opskrbljuje butike svuda po svetu, pa se ta haljina, kao firmirana, nađe i na Anđelini Džoli. Ona za to možda ne zna, a ne zna jer ovaj Napolitanac kao i čitav svet u kom on živi prosto nisu na humanitarnoj mapi i vrlo su skopčani sa svetom koji snabdeva Anđelinu Džoli, sa jebenim džet set humanitarcima koje je izrodila retorika ljudskih prava. Ja ne krivim Anđelinu Džoli, udomila je tu decu i svaka joj čast, ali je ovo primer na koji način priča o ljudskim pravima funkcioniše. Postoji izdvojena scena na kojoj se demonstriraju ljudska prava, na kojoj se usavršavaju rečnik i akcije te borbe, fino ušuškan sam u sebe, uređen, al je problem što se ne bavi svojim kopčama sa svetom na čijim leđima stoji.
"Kroz Americku istoriju, veliki broj njihovih prominentnih ljudi je apelovao na takvo drustvo i svaka generacija se, makar za mali mali korak, takvome drustvu vise priblizavala."
Ne mislim da se približavala. Čak mi se čini suprotno. Ta dva sveta postoje paralelno i uopšte se međusobno ne ometaju. Ne mislim ni da se po generacijama vidi takav neki pravolinijski napredak.
"Dalje... ja stvarno mislim da smo svi mi (iskoristicu tu omrazenu floskulu) gradjani sveta. Ej! pa ja sam upravo napisala mail svom drugu amerikancu, koji je sad u Londonu, a koga sam upoznala preko interneta (couchsurfinga) i s kim planiram da idem u Kinu!"
Super! Ja sam skroz za druženje, meni je to sve skroz simpatično. Uopšte o tome nisam pričala. Viđam sve više bekpekera po ulicama, treba ljudi da se kreću, da vide i osete što više mogu. Ja sam za ukidanje viza potpuno.
"Ja sam srpkinja i, dakle, problem Kosova se mene vise tice nego, recimo, nekog Cileanca, ali ne mogu da se pretvaram da je problem Kosova veliki problem ako svet posmatramo globalno. Trenutno je u Indiji poplava u kojoj je vise ljudi ostalo bez kuce, hrane i vode nego sto Kosovo ima stanovnika (srba i albanaca zajedno!)."
U odnosu na centar moći to su te razmere. Ali poenta je da biti deo sveta ne znači da treba da prihvataš vizuru centra u odnosu na samog sebe. To te ni malo ne čini centrom sveta, niti bliže istini. Ja uopšte ne želim da se nađem u poziciji demencije iz koje npr. priča Šeron Stoun kada iz te centralne pozicije odakle se tako prebraja kolko je ko izgubio i odokativno poredi odvali ono za Kineze i Tibet kako ih je nešto bog kaznio pa posle njen agent mora da vadi fleke ili Džordža Klunija koji je prvo protiv nezavisnosti Kosova pa se posle nešto predomisli, pa se učlani i iščlani i tako, može mu se, zajebo se gde je šta na karti i u ponudi za koja pitanja da se angažuje iz te tako centralne pozicije odakle se sve fino vidi, tako odabrao šta mu je najsimpatičnije. Bjork se bar mora priznati da sa svake tačke sveta ostaje pri stavu da Kosovo treba da je nezavisno.
"Kad kazem "hejt" vise mislim na neki opsti cinicno-nihilisticki stav da nista nema smisla i da nikome i ni u sta ne treba verovati koj provejava iz postova.
I to ne na onaj simpatican woody allen nacin, gde je covekova sudbina apsurdna, ali u tome ima barem dobre komedije, nego brate onako hard kor!"
Pa, pazi i tvoj optimizam je prilično opšti, budući da se zadržava na tome da svi treba da naučimo jedan opšti sistem vrednosti i verujemo u njega u svakoj situaciji ma šta se dešavalo jer je to znak pozitivnog duha. Sve dalje što pričaš uopšte nije optimizam, već odbijanje da se ta ideja i taj sistem vrednosti i oni koji ga zastupaju sučele sa realnošću, jer to kao blati tu ideju i nanosi joj neko zlo. Zabole me za dobre ideje i dobre namere, ja ne mogu da uterujem svoje misli u red i poštovanje nekakvih kodeksa o pravdi i pravu i da se trudim da ih pravilno izgovorim i ne uzimam u usta kad su, u opštem načelu gledano, dobre i plemenite.
Ti kažeš:
«Ali, s druge strane, mislim da je mnogo veci problem od nametanja vrednosti (putem nekih NGOova itd) zapravo IGNORISANJE TIH VREDNOSTI upravo od strane onih koji ih propovedaju. Tu dolazi do nekog americkog licemerja, kao zalazete se za te vrednosti, bla bla, a ovamo sustinski samo pratite svoje kapitalisticke interese.
Znaci, mislim da ne bi postojao ni priblizno toliki problem nametanja kada bi ih oni nametali, ali na posten, dosledan i nenasledan nacin.
Ali zato mi treba da odvojimo te dve price.
Pricu o vrednostima
i
Pricu o kapitalistickom imperijalizmu.»
Dakle, uopšte nije reč o tome da je to nekakvo moje odbijanje da priznam dobru stranu priče. Poenta je u tome da je te dve priče nemoguće odvojiti, d aone idu ruku pod ruku i da se međusobno pomažu. Priča o ljudskim pravima je deo jedne retorike, koja se vrlo precizno i konkretno koristi u političkim sukobima. I nije to nikakvo filozofiranje i mrsomuđenje o slobodi i ropstvu, vrlo konkretno se sprovodi politika čiji su NVO i priča o ljudskim pravima neizostavni deo. A ako se gleda to kao polupuna i poluprazna čaša, onda da, jesam pesimista.
Što se tiče ovog sa scenarijima, slažem se da je ZP najbolji, al ne zato što se tu neka moja vedra strana izborila sa mrakom mog nihilizma šta li, već zato što sam tačno znala šta radim i o tome nisam puno mislila. Prosto. Ne poričem, ima u meni i ovoga i onoga, ja ne mogu da se odredim tako generalno prema svemu, pa da budem generalno optimistična il generalno pesimistična, iako ti, kako vidim, misliš da sam ovo drugo. Ono što zoveš nihilizmom i dalje ga povezuješ sa nekakvim socijalnim statusom i životnim prilikama koji mene zakidaju za preko potrebnu motivaciju da stvari vidim u boljem svetlu, već ih pocrnjujem, je analiza koju ću da uzmem u obzir mada mi zvuči previše pesimistično jer mi ne ostavlja puno šanse da se promenim i ugledam svetlo dana. Jer, jebeš ti tu vedru stranu koju me moj sopstveni život, takav kakav je, sprečava da vidim. Nekako optimistično verujem da stvari ne stoje baš tako.
"Poenta je u tome što se ta ideja na vrlo konkretne načine koristi za revalorizaciju američke samosvesti u trenucima kada apsolutno sve što se konkretno u Americi dešava i što ona napolju radi preti da dovede u pitanje poverenje američkih građana u američku politiku."
Krris, nije sporno.
Zato sam i probala ranije u okviru ovog posta da napisem sta to KONKRETNO Obama planira da sprovede u delo, a da je u skladu sa datim vrednostima. Na primer, nama ovde je nekako zdravo za gotovo da svi ljudi treba da imaju zdravstveno osiguranje. Pa sad, sistem je korumpiran, okostao i, sve u svemu, nefunkiconalan, ali se barem (ja mislim) u nacelu slazemo oko te ideje da SVAKI COVEK nezavisno od bilo cega (pa i toga da li ima platu) MORA DA bude zdravsveno osiguran tj da dobije lecenje bilo koje svoje bolesti.
E, sad, svi smo gledali Sicko Majkla Mura pa se i iz tog filma vidi da se to kod njih NE PODRAZUMEVA, oni se ne slazu svi oko te ideje, tj americko drustvo predpostavlja interes lekara i osiguravajucih drustava (mogucnost ogromne zarade tj slobodnog kapitala) nad opstim dobrom i tom, nazovimo, civilizacijskom, humanom vrednoscu ili ljudskim pravom.
Obama se obavezuje da ce ako pobedi na izborima to da promeni tj da na odredjeni nacin socijalizuje zdravstveno osiguranje (ne bukvalno, ali na tom tragu) i ostvari ideju da svi gradjani amerike imaju zdravstveno osiguranje.
Za mene je to veliki, konkretan korak (ako se ostvari, a za sad nema razloga da u to sumnjamo) koj bi Ameriku priblizio tom hipotetickom idealnom prostoru.
Te u tom smislu, mislim da Obama ima prava da evocira te vrednosti u svojim govorima zato sto je konkretizovao znacenje tih vrednosti i predlozio vrlo konkretne nacine i korake pomocu kojih ce da se za njih bori.
...
"Ne mislim da se približavala. Čak mi se čini suprotno. Ta dva sveta postoje paralelno i uopšte se međusobno ne ometaju."
E to je Krris sad stvarno netacno! i mislim da nije stvar percepcije (ja mislim, ti mislis) nego cinjenica.
Da se zadrzimo na primeru Obame... do pre maltene 50 godina crnci u Americi nisu smeli da sede u istom autobusu kao belci, do pre manje od 150 godina su bili robovi (i to ne kao gistro robovi nego bukvalno robovi tipa bicuju ih), a danas je crnac kandidat za predsednika Amerike! Naravno da sa rasizmom u USA nija rascisceno do kraja, ali stanje ne moze da se poredi sa onime koje je bilo u vrlo bliskoj istoriji.
Ova promena se desila, izmedju ostalog, i zbog kontinuirane borbe broja ljudi da se vrednosti i prava o kojima govorimo postuju i budu jednaka za sve. Nije se desila sama od sebe ili odjednom ili slucajno, desila se zato sto se na tome predano radilo dugotrajno i planski, korak po korak. I zato sto su neki ljudi vrlo inspirativno o tome govorili, sve dok dovoljno veliki broj ljudi nije postao spreman da promeni svoj nacin misljenja.
I, naravno, jos nije kraj.
A kad smo kod izbora, da pomenemo i zene. Pravo koje mi danas uzimamo zdravo za gotovo, pravo glasa, zene su u Americi dobile tek 1920 godine! i za to je bio potreban ustavni amandman!
(a ako pogledamo malo globalnije, u Saudijskoj Arabiji npr. zene ni dan danas nemaju pravo glasa). 88 godina kasnije, u Americi jedna zena je kandidat za potpredsednika.
Krris, to jeste promena. Prava, konkretna, opipljiva promena koja je Ameriku kao drustvo priblizila tom hipotetickom prostoru o kom govorimo.
E, sad, ti meni stalno govoris da ne gledam na stvari iz tog nekog centra posmatranja, ali ja mislim da je obrnuto - da ti to radis.
Ja na ovom postu pokusavam da se koncentrisem na Ameriku i njene izbore ciji ce se ishod ipak ubedljivo najvise odraziti na njene gradjanje (i, eventualno, gradjane Iraka i Avganistana). Iz te perspektive kazem da je Kosovo nevazno: jer ko god dobije na izborima, Kosovu se isto pise. Dakle, iz Americke perspektive. Iz te iste perspektive, Americke, mislim da je bolje da pobedi Obama jer ce on njihovo drusto, a ne nase, pobodljsati i unaprediti.
S druge strane ti kao da sve vreme americkog predsednika posmatras kao svetskog predsednika i njegova obracanja svom narodu posmatras kao obracanja/prazna obecanja nama.
Narvano da Obama nema i ne treba da ima apsolutnu moc niti je u njegovim rukama da ostvaruje globalnu pravdu. Ima takvih koji veruju da je to tacno - da je americki predsednik zapravo neki globalni diktator, ali ja najiskrenije verujem da je to u velikoj meri bezobrazni spin lokalnih diktatorcica. Amerika nije isto sto i globalizam. Amerika nije isto sto i ogromne Korporacije. Idi vidi ko je 20 najbogatijih ljudi na svetu - mozda su samo 10% njih amerikanci.
A to da li smo mi blizi nekom idealnom drustvu ili ne, to je mnogo vise pitanje za nas izmedju sebe, nego za nekog Obamu. Niti Obama ili bilo ko drugi moze da nam bude odgovoran. Hocu da kazem: mozda je Sloba bio americki covek, mozda je amerika zakuvala raspad SFRJ, ali niko ne moze da utera pusku u ruke coveku koj ne zeli da puca!
Ej bre! pa mi smo drustvo u kome se osporava izgradnja sigurnih kuca zato sto je kao mnogo "ngo-ovski", "ldp-ovski" i tome slicno! Mi smo drustvo u kome jednog coveka policija UBIJE, jebote UBIJE od batina i umesto da to postane pitanje elementarnih ljudskih prava i da se zemlja ujedini u borbi protiv policijske brutalnosti, taj slucaj se koristi na prejadne i neukusne nacine za ostvarivanje kalkulantsih partijskih interesa!
I kakve sad veze s tim ima Obama ili bilo koj amerikanac?
Kakve veze ima Obama s tim sto u Saudi Arabiji zene nemaju pravo glasa?
Zasto bi to bila americka odgovornost?
Zasto Obama ne sme da predlaze konkretne nacine da poboljsa SVOJE drustvo?!
Ja bi obozavala da se kod nas pojavi covek za kog ja imam poverenja da moze da unapredi NASE drustvo (poslednji takav bio je ubijeni Djindjic).
I jos samo ovo:
sto se tice one price o materijalnim prilikama, ona se nije odnosila na tebe (niti na bilo koga konkretno) nego kad god raspredam ovako neke stvari osecam neku nelagodnost povodom toga sto u nasoj zemlji postoje ozbiljno siromasni i nesrecni ljudi i bilo bi mi krajnje neprijatno i osecala bih se arogantno da im sa svojih pozicija nabijam neki optimizam.
U stvari, sama ideja da ja u Srbiji imam tu srecu da punog stomaka i pasosa mogu da mrsomudim o optimizmu, ucini mi da se osecam neprijatno. Narvno, verovatno je bolje, i ubuduce i hocu, to da zadrzim za sebe.
A na onom licnom planu, mislim da ti apsolutno imas u sebi "puna casa" momenat :)
Samo me isprovocira ta perspektiva "nista se ne menja i nece se nikad ni promeniti". Da su ljudi oduvek tako razmisljali, crnci bi i dalje bili robovi a zene domacice. U ljudskoj je prirodi da se bori (pa makar i pasivno) za posteniji i pravedniji svet. Pa cak i kad je nepravda prevelika i preteska, to nije opravdanje da apsolutno sve relativizujemo.
I, naravno, bolje je da krenemo od svog dvorista.
Evo, ja ću da krenem od ovog našeg dvorišta: dolfie i mpkp, ne umete da pričate s ljudima koji ne dele vaše argumente, jer ispada da su samo vaši argumenti ponikli na: civilizacijskim tekovinama, zdravom razumu, pravu, zakonu. Svaki put se rasprava vodi tako što se podrazumeva da ste vi u pravu, a da je moje lično mišljenje naprosto jedna devijacija pošto se ne zasniva na vašim argumentima. Već drugi put, a prvi put je bilo oko onog filma 432, ispada da se onim što pričam ogrešujem o nekakve svete mudrosti i u kamen uklesana pravila, a kad odbijem da prihvatim te vaše argumente dolfie potpuno pobesni ko da sam joj skinula krunu s glave. Stvorite tu atmosferu sudnice u kojoj su ljudi što s vama pričaju u poziciji da se brane, stide i pravdaju što misle ono što misle, i da se stalno prestrojava rasprava tako što mi se objasni zašto ja mislim ono što mislim, te zašto ne valja što to mislim i kakav bi svet bio kad bi se nabrojali takvih ko što sam ja. Jebote, radila sam u nevladinoj organizaciji i išli smo po gradovima u unutrašnjosti Srbije, delili te bukvare o građanskim pravima, sa zadatkom da pričamo sa klincima i debatujemo o tome zašto je to za njih dobro. U životu se nisam osetila kao veći idijot i gadila same sebe: među nama je bilo studenata koji su promenili do svoje 22 godine po tri stranke a koji su išli da klincima iz unutrašnjosti pričaju o građanskim slobodama. O čemu pričamo? Predajemo ta prava kao da su bukvar, a ništa zauzvrat ne učimo od tih ljudi i sve je tako sterilno, mi smo puni dobrih namera. To je jebeno ispiranje mozga, učiš nekoga na šta on ima pravo i osećaš se kako si do jaja pametan i civilizovan, a sjebeš se kad god ti neko kaže neko lično mišljenje. Nek postoje, al ne možeš bukvicom o ljudskim pravima da se koristiš kao svojim zabranom i neprikosnovenim pravom da svima drugima soliš pamet. To je ključna neravnopravnost između edukatora i onih koji pripadaju bilo kom drugom sistemu mišljenja pošto edukator uvek za cilj ima da što više ljudi edukuje, čime je apsolutno zaštićen od svega jer njegovo mišljenje nije postavljeno kao mišljenje nego kao plan i program za boljitak. Išla sam na predavanja u rexu gde su ona dvojica iz Ciklotrona u sklopu građanskog foruma za pare od NVOa snimala dokum. film o levim i anarhističkim udruženjima po svetu. Snimila braća tako neki kontiki trevl filmić, zajebavali se, pili po skvotovima. I onda nagvaždaju i mnogo se dobro osećaju, svi siti i zadovoljni.
Muka mi je više od toga da se stalno vraćamo na to da svi treba da naučimo i utuvimo u glavu nekakvu pravdu i pravo shvaćene isključivo kao spisak građanskih sloboda. Ako se sloboda svede isključivo na "pravo na", to je idealan način da se apsolutno svako saseče na ono ćoše na koje ima pravo, pa sloboda postaje nekakva jebena disciplina. Ne može to tako dogmatski jebote ko neka higijena društvene telesine makar ona bila mrtva i trula. Svaki jebeni put moramo na to da se vratimo jer bi gledanje iz bilo koje druge tačke bilo nekakva devijacija šta li. U čemu je bre ljudi vaš problem kad stalno morate da dokazujete da ste vi u pravu i jedino koga priznajete je onaj ko vas pobedi vašim argumentima, što je nemoguće, jer kad usvoji vaše argumente vi ste već u pravu, a ako ih ne usvoji naprosto je nezdrav.
I ne mogu više da se preganjam, jer svaki put tako ispada.
ok. ali ako ja tebe kao "edukujem" o ljudskim pravima ti isto tako mene "edukujes" o slobodi misljenja, pravu na neslaganje, korumpiranosti i isfolirantosti nekih NGOovaca itd.
Koliko god ja argumenata napisem, ti isto toliko.
Prema tome, jedino mi nije jasno zasto sam ja edukator a ti ne.
Zasto je predpostavka da je tvoje misljenje neko slobodno, nezavisno ili sta vec a moje neko, ne znam, formulantsko, shematsko, nametnuto.
Kao sto ti verovatno poznajes milion ljudi koji ce da ti pruze isto ovo moje misljenje, tako isto ja poznajem milion ljudi koji ce da mi pricaju isto sto i ti (cak bi se kladila da je tvoje misljenje trenutno u Srbiji popularnije i rasprostranjenije).
A sto se ljudiskih prava tice, da, apsolutno ne mislim da je to pitanje misljenja.
Da li postoje neki ljudi koji propovedaju ljudska prava a ovamo su neki gmazovi neposteni?
Sigurno.
Da li postoje nevladine organizacije koje se kao za nesto bore a u stvari samo sisaju pare i neproduktivno seru?
Verovatno.
Ali da li to znaci da mi sad ljudska prava kao takva treba da dovedemo u pitanje?
Po meni, nikako.
I naravno da sam tu ja u pravu! I sta sad? Bu hu hu... ja sam u pravu!
Pa nisam ja izmislila ljudska prava! Niti je neka sramota da je neko u pravu a neko nije po jednom konkretnom pitanju.
Mene, vidis, ponekad vise iznervira taj "svi su u pravu na svoj nacin" stav. E jes kurac. Ako su svi u pravu, onda niko nije. I onda dolazimo da te ranije pominjane "status quo" relativizacije svega u kojoj nama ostaje samo da budemo smoreni posto je sve kurac (a bice samo jos gore).
Postoje pitanja po kojima mozemo da se ne slazemo i ko zna ko je u pravu, ali ovo po meni nije jedno od tih pitanja.
Naravno, postoji i gomilu stvari u kojima se slazemo, odnosno u kojima se ja slazem sa tobom, pa ponekad i napisem "krris, slazem se za to to to i to" a ponekad to prosto preskocim, jer ako se oko necega slazemo, sta ima da se raspravljamo.
Krris mi je juce rekla da pogledam Maaretovu kritiku Brankovica na njihovom blogu, te to i ucinih. Posto je kritika odgovor na ovu nasu debatu, ja cu je lepo ovde pastovati, da je svako i kod nas procita, u duhu potrage za razlicitim misljenjem. Nadam se da Maare nece da se ljuti!
Dakle, evo...
Bio bih neiskren kada ne bih priznao da mi se Lošmi Branković kao film nije svideo i pre nego što sam ga pogledao. Iz dobro poznatih izvora, u dobro poznatom stilu, krenula je pljuvačina ovog filma kao klerikalnog, ostrašćenog i nadasve fobičnog dela... pominjali su se neki "sijamski mudraci" (možda su u pitanju sijamski blizanci?) i šta sve ne, na dobro poznatom jeziku kvazi-političke korektnosti.
Mora se reći da je ovaj film kao upisan za takva, mora se priznati, nemušta tumačenja, gde kritičari sami po sebi više otkrivaju sopstvene nedostatke oličene u generalnoj demagoškoj plitkosti, koja je, jel te, u modi u "progresivnim" krugovima, no što pričaju o filmu. O čemu mi ovde pričamo? Meni je veoma drago što je nazovi-država u kojoj živim finansijski podržala jedan film koji ima priču, koja je, uz sitne izuzetke/manjkavosti, odlično pretočena na platno.
Režiser i scenarista filma, Nebojša Radosavljević, preuzima u ovom delu stilizaciju Sin Cityja (crno-bela slika, crvena krv, žuta mokraća) i za razliku od Čarlstona za Ognjenku (delimični kopiket Amelije Pulen), tu se njegova misija ne završava - na pukom preslikavanju uzora u stilu "evo-vidiš-da-mogu-i-ja", Miloš Branković je omaž a ne kopija. Ne, ovde ima još mnogo toga.
Prvo priča, imamo arhitektu Miloša (dobra uloga Miloša Vlalukina), koji živi u nedefinisanoj Srbiji budućnosti. Tu mu jebu kevu derpe profesor (odlični Boris Komnenić), koji mu krade magistarski rad, sitna i krupna bagra, naravno u talu s murijom (odlični Petar Božović, k'o saliven za ovakve uloge) i vladarskom vrhuškom. Svima je zajedničko loženje na različite sitne i krupne devijantnosti (između ostalog junior ekipa stalno sluša Bed Kopi), a tu je i odlično skinut nadmeni "ja-sve-znam-i-može-mi-se" bg fazon lezbo-komšinica (koje, uz pomoć stranih sponzora, polako kupuju čitavu zgradu, ruku delo Miloševog dede) iz nevladine organizacije "Društvo ateista", čiji su bilbordi svuda po gradu. U priči je napravljena jasna podelu na crnu i belu stranu, ali suprotno od tumačenja da je Branković sveti ratnik pravoslavlja, uprkos njegovoj privrženosti tradiciji, on puši vutru, poznaje krimose, jebe pre braka itd.
Dakle, jedan regularan lik, kome je sve teže da se snađe u svetu koji ga okružuje, i čija ga agresivnost, najzad guta. Glavni junak je ličnost, koja nema sumnje u pogledu svog identiteta, i naravno da to bode oči "ispravnim" jedinkama ispranih stavova koji se kao ličnosti osećaju jedino u unisonom horu istomišljenika, a poznato je iz filosofije da mnoštvo i celina nisu isto.
Fascinira i način na koji, osim glavne naracije, imamo čitav niz "sporednih pričica" koje se tu-negde vrte. Nijedna od njih nije nerazrešena, možda nekim fali po malo završnog glanca, kao npr. pod-priča o ljudskim safarijima na "oslobođenom" Kosovu. I bez toga, impresivno.
Što se tiče crne strane, iako su u modi ideološka poimanja cele priče, meni se čini da je reč o mnogo dubljem uvidu od onog koji učitavaju ljubitelji površine: dakle, Brankoviću na put staju nevladine organizacije, imućni Jevreji, krimosi, bogalji, ljudi sa posebnim seksualnim sklonostima (lezbijke, pederi, nekrofili) - jednom rečju sve ono što na sebi ima neku stigmu i tabu i o čemu se, generalno, nikada ne priča bez zadrške. Kao takvi, oni svi i jesu na istoj strani - za sve njih važe neka ekskluzivna pravila u društvu.
Ovim izoštravanjem se ubedljivo prikazuje dekadentno potkopavanje nominalne univerzalnosti preovlađujućih osnovnih životnih principa sadašnjice, ok nismo više u tzv. komunizmu, ali neka opšta da ne kažem ljudska prava postoje samo na papiru i samo za pojedine, erm, ljude. Poigravanje ideološkim simbolima se tu ne zaustavlja, u filmu imamo i dupke pune restorane u kojima se čuju samo gusle, apostrofiran je i patriotizam kao sredstvo bogaćenja a poseban plus je smešno pojavljivanje Miloša Aligrudića. Voleo bih da vidim i druge domaće političare na filmu, ali da za promenu, ne budu više oni istorijske sadržine, jer u njima nikako da ostvare zapaženije uloge, samo statiraju...
Muziku na tragu metaliziranog post roka radio je sastav Rain Delay, i ona se odlično uklapa u čitav film. Iako zaokružene priče, film u drugom delu pomalo gubi na uverljivosti, ali gde bi nam bio kraj kad bi svi naši filmovi bili ovakvi.
Stilizovan, hrabar, uznemirujući i atraktivan, Miloš Branković prolazi na testu osnovne funkcije filma: u njemu imamo jedan prilično detaljno opisan svet za sebe, opisan svim raspoloživim filmskim sredstvima. Kao takav, on će naći svoje mesto u recentnoj svetskoj produkciji, posebno kod ljubitelja "alternativnijeg" filmskog pristupa. Šteta što ga skoro niko neće videti (sinoć je osim nasdvoje u DKC bila samo još jedna starija gospođa), ali nema sumnje da će za nekoliko godina on imati kultni status među slobodoumnim filmofilima.
A iako je uzaludno, lažni moralisti bi, za promenu, trebalo malo da se osvrnu oko sebe i shvate da je to što ih okružuje mnogo mnogo gadnije od onoga što smo imali prilike da vidimo u Milošu Brankoviću, a od čega oni, po difoltu ideološke ostrašćenosti, sklanjaju pogled. Imali smo 1948. godinu, i jedan bioskop na jednom ostrvu gde su svi morali da se smeju i kad nije bilo smešno, a znam da znate da nije bilo. Sada je 2008. i onaj ko neće, ne mora da gleda, i što je najvažnije, ništa ni ne mora da mu se svidi. Kao što svako ima slobodu da radi šta hoće dok ne ugrožava druge. Što se mene lično tiče, srećan sam što pare od poreza idu u ovakve svrhe.
postovah je na pogresnom mestu :)
Post a Comment